Tužilac je podneo odgovor na reviziju sa predlogom da se ista odbije kao neosnovana.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 3. i člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a bitna povreda odredaba parničnog postupka iz tačke 12. stava 2. navedenog člana, na koju se ukazuje revizijom, nije zakonski razlog za ovaj pravni lek (član 407. stav 1. tačka 2. ZPP). Nisu osnovani navodi revidenta da je drugostepeni sud pogrešno primenio članove 308. i 314. ZPP tako što je u žalbenom postupku, na predlog tužioca podnet nakon zaključenja glavne rasprave, odredio izvođenje dokaza ekonomsko-finansijskim veštačenjem. Tužilac je izvođenje tog dokaza predložio u podnesku od 25.04.2014. godine, u skladu sa članom 300. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 125/04 i 111/09) koji se tada u ovom postupku primenjivao saglasno članu 506. stav 1. ZPP, a kojim je bilo propisano da stranke mogu u toku cele glavne rasprave da iznose nove činjenice i da predlažu nove dokaze. Zbog toga se ne radi o novom dokazu, već o dokazu predloženom do zaključenja glavne rasprave koji je prvostepeni sud odbio da izvede (rešenje objavljeno na ročištu za glavnu raspravu od 03.03.2015. godine). Tuženom je nalaz veštaka ekonomsko-finansijske struke dostavljen tokom rasprave pred drugostepenim sudom, pa zato ne može osnovano tvrditi da takav nalaz ne postoji zato što ga nema u spisima predmeta osnovnog suda, a isti se inače nalazi u spisu drugostepenog suda.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su dugogodišnji prijatelji koji su i radili zajedno (u Ministarstvu unutrašnjih poslova i kao otraci držali prodavnicu registrovanu na oca tuženog). Usmeno su se dogovorili da zajednički sagrade objekat - halu na zemljištu u svojini oca tuženog. U tom dogovoru učestvovao je i VV (vlasnik preduzeća „Drvoplast“ iz Konareva i preduzeća „Zmijanje plast“ iz Banja Luke) koji je trebalo da obezbedi materijal za gradnju tog objekta u kojem bi zatim zajednički obavljali privrednu delatnost. Materijal za gradnju obezbedio je VV, a njegova vrednost uračunata je u zakupninu stana i garaže u ..., vlasništvo tužiočevog tasta, koje je preduzeće „Zmijanje plast“ uzelo u zakup po ugovoru od 21.03.1995. godine na rok od najduže 10 godina. Materijal korišćen za gradnju isporučen je sa stovarišta preduzeća „Dvroplast“ iz Konareva, a VV je platio i građevinske radove u vrednosti od tadašnjih 4.600 DEM, koje je obavio GG. U izgradnji hale je, na molbu tužioca, učestvovao i DD koji je izveo elektroinstalaterske radove i nije ih naplatio u novcu, već je tužilac njegovom ocu isporučivao drva za ogrev, kao i ĐĐ - vlasnik preduzeća „Metal servis“ koji je poklonio lim za pokrivanje hale i EE koji je poklonio jedna drvena vrata i deo sanitarne opreme. Radove na postavljanju vodovoda i kanalizacije, kopanju kanala i elektroradove, kao i radove na postavljanju ograde obavili su radnici koje je angažovao otac tuženog o svom trošku. Po završenoj izgradnji hala je izvesno vreme tokom 2000. godine izdavana, a zakupninu su stranke delile. Hala nije izdavana sve do 01.03.2010. godine kada je tuženi, koji je nakon očeve smrti oglašen za naslednika njegove zaostavštine, između ostalog i hale i zemljišta na kojem se ona nalazi, zaključio ugovor o zakupu na period od 10 godina. Naplaćenu zakupninu tuženi je zadržavao za sebe. Ugovorom od 02.03.2016. godine tuženi je, tokom ovog spora, halu prodao trećem licu.

Veštačenjima su utvrđene mere i granice zemljišta neophodnog za redovnu upotrebu objekta, kao i vrednosti zemljišta i objekta bez ulaganja koja je izvršio zakupac iz ugovora o zakupu od 01.03.2010. godine.

Ovako utvrđeno činjenično stanje, po oceni revizijskog suda, neosnovano se pobija revizijom tuženog. Navodi revidenta svode se na osporavanje isprava kojima je tužilac dokazivao svoje učešće u gradnji spornog objekta, koje su svojim iskazima potvrdili njihovi izdavaoci, a čije iskaze tuženi ne uspeva dovesti u sumnju navodima iznetim u reviziji.

Nisu osnovani ni navodi revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava,.

Odredbom člana 22. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da lice koje od svog materijala i svojim radom izradi novu stvar stiče pravo svojine na tu stvar. U konkretnom slučaju, stranke su postigle sporazum da zajedničkim radom i sredstvima izgrade halu, ali nisu odredile obim udela u sticanju stvari na taj način. Ceneći izvedene dokaze kojima je utvrđivano učešće tužioca u gradnji spornog objekta (rad i materijal), i dovođenjem u vezu veštačenjima utvrđenih vrednosti ulaganja tužioca sa vrednošću objekta, pravilno je utvrđena veličina suvlasničkog udela tužioca i njegovo pravo na naplatu zakupnine za određeni vremenski period.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić