.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 32283/2023
11.07.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš, Tatjane Matković Stefanović, Jasmine Stamenković i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Duško Pačariz, advokat u ..., protiv tužene OŠ „Dragiša Mihailović“ iz Kragujevca, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kragujevcu, radi naknade štete, vrednost predmeta spora 1.600.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 523/23 od 06.03.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 11.07.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 523/23 od 06.03.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 523/23 od 06.03.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 8/22 od 21.09.2022. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena škola da tužiocu, na ime nematerijalne štete koju je tužilac pretrpeo kao posledicu teških telesnih povreda, isplati na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 700.000,00 dinara, na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 400.000,00 dinara i na ime pretrpljenog straha iznos od 500.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do isplate. Obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 94.875,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 523/23 od 06.03.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno je prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku.
Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud nalazi da ne postoje razlozi predviđeni odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23- dr.zakon) da bi se dozvolilo izuzetno odlučivanje o reviziji.
Pravnosnažnom presudom odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac zahtevao naknadu nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 1.600.000,00 dinara. Nižestepeni sudovi su na osnovu izvedenih dokaza utvrdili da je tužilac dana 28.12.2015. godine, kada je bio učenik 8. razreda OŠ „Dragiša Mihailović“ u Kragujevcu, u školskom dvorištu navedene škole, van školske nastave nakon okončanja prve smene, kada je sa drugovima igrao košarku, u igri pao i zadobio teške telesne povrede. Nižestepeni sudovi su polazeći od odredbi člana 42. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“ broj 72/09... 62/16-odluka US), važećeg u vreme povređivanja tužioca i člana 5. stav 1. i člana 6. stav 1. Pravilnika o merama, načinu i postupku zaštite i bezbednosti učenika Osnovne škole „Dragiša Mihailović“ u Kragujevcu, zaključili da tužena škola ne može biti odgovorna za povređivanje tužioca. Obrazlažu da kada je došlo do povređivanja, tužilac nije imao rasporedom planirane aktivnosti posle šestog časa, tj. probu hora kao izborni predmet u toku školske smene (što je tužilac tvrdio), te da do povrede nije došlo prilikom obavljanja školskih aktivnosti, zbog čega nisu ispunjeni uslovi za zasnivanje subjektivne (niti objektivne) odgovornost škole. Iz navedenih razloga nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način odlučivanja, Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Revident ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava u pogledu odgovornosti škole za bezbednost i zdravlje učenika, koji razlog sam po sebi nije dovoljan za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, imajući u vidu odredbu člana 404. ZPPa. Nižestepeni sudovi su primenom relevantnih zakonskih odredbi utvrdili da, iako je do povrede došlo u školskom dvorištu, tužena škola nije odgovorna za povrede tužioca prema pravilima o subjektivnoj odgovornosti, a isključena je mogućnost postojanja i objektivne odgovornosti tužene škole s obzirom na uzrok i okolnosti pod kojima je povreda nastala, za šta je drugostepeni sud dao obrazloženje.
Nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
U skladu sa navedenim, Vrhovni sud je primenom člana 404. stav 2. odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je dana 05.10.2017. godine, a vrednost predmeta spora je 1.600.000,00 dinara, što prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe iznosi 13.505,18 evra.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi zakonom propisani cenzus od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud zaključuje da revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branko Stanić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
