U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Jasika, advokat iz ..., protiv tuženih Opšte zemljoradničke zadruge „Srem“ iz Inđije, čiji je punomoćnik Slobodan Petković, advokat iz ... i Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilašto, Odeljenje u Novom Sadu, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužene OZZ „Srem“ iz Inđije izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2537/20 od 12.11.2020. godine, u sednici veća održanoj 08.07.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužene OZZ „Srem“ iz Inđije izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2537/20 od 12.11.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica Inđija P 1090/2018 od 24.09.2020. godine, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev da se utvrdi da je tužilac vlasnik kat. parc. ..., njiva ... površine 13 ari 99 m2, upisane u ln broj ... KO ..., da tužena OZZ „Srem“ iz Inđije trpi da se tužilac na osnovu presude upiše kao vlasnik napred navedene nepokretnosti i obaveže tužena OZZ „Srem“ iz Inđije da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je povučena tužba u odnosu na tuženu Republiku Srbiju. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj OZZ „Srem“ iz Inđije na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 108.650,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom četvrtim izreke odbijen je, kao neosnovan, zahtev tužene OZZ „Srem“ iz Inđije za naknadu troškova parničnog postupka u iznosu preko dosuđenog do traženog iznosa od 129.900,00 dinara. Stavom petim izreke obavezan je tužilac da tuženoj Republici Srbiji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 6.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2537/20 od 12.11.2020. godine, stavom prvim izreke, žalba tužioca je delimično usvojena, a delimično odbijena, pa je prvostepena presuda preinačena u stavovima prvom i trećem izreke, tako što je tužbeni zahtev usvojen i obavezana tužena OZZ „Srem“ iz Inđije da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 179.100,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, a potvrđeno rešenje o troškovima parničnog postupka u odnosu na tuženu Republiku Srbiju sadržno u stavu petom izreke. Stavom drugim izreke obavezana je tužena OZZ „Srem“ iz Inđije da tužiocu na ime troškova žalbenog postupka isplati iznos od 90.600,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev tužene OZZ „Srem“ iz Inđije za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena OZZ „Srem“ iz Inđije je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011….18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužene OZZ „Srem“ iz Inđije nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog Zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Komisije za vođenje postupka i donošenje rešenja po zahtevima za vraćanje zemljište u Inđiji od 11.11.1992. godine pravnom prethodniku tužioca BB je vraćeno zemljište oduzeto po osnovu rešenja Sreske komisije za zemljišni fond iz Stare Pazove, utvrđeno je njegovo pravo svojine na kat. parc. broj ..., njiva ... površine 32a 60 m2 i obavezan je PIK „Agrounija“ iz Inđije da mu preda u posed navedenu nepokretnost u roku od 15 dana od pravnosnažnosti rešenja.

Tužilac je 03.02.1997. godine, kao kupac, sa BB, kao prodavcem, zaključio i pred Opštinskim sudom u Inđiji pod Ov 535/1997 overio ugovor o kupoprodaji navedene nepokretnosti, upisane u zkul. br ... KO ..., za kupoprodajnu cenu od tadašnjih 3.500.000,00 dinara, koja prilikom zaključenja ugovora isplaćena prodavcu. Prodavac je kupcu dozvolio da na osnovu ugovora predmetnu nepokretnost prenese na svoje ime i u svoju korist bez daljeg pitanja prodavca, a tužilac je kao kupac stupio u posed nepokretnosti odmah nakon isplate kupoprodajne cene i overe ugovora u sudu.

Katastarska parcela broj ..., potes ... njiva površine 32a 60 m2 bila je upisana u Opštinskom sudu u Inđiji u zkul br. ... kao društvena svojina Opšte zemljoradničke zadruge „Srem“ iz Inđije. Formiranjem katastra nepokretnosti 07.10.2010. godine prestale su da postoje zemljišne knjige i katastar zemljišta, pa pošto su se u katastru zemljišta upisivali samo posednici, vlasništvo za navedenu parcelu preuzeto je iz zkul br. ..., i navedena kat.parc je u katastru nepokretnosti u ln ... upisana kao društvena svojina ovde tužene OZZ „Srem“ iz Inđije.

Na zahtev Saobraćajnog instituta „CIP“ iz Beograda, za potrebe eksproprijacije, rešenjem od 30.06.2018. godine izvršena je deoba kat. parc. ... na kat. parc. broj ..., njiva površine 1415 m2 i 6421/2, njiva površine od 1843 m2, a potom rešenjem od 18.10.2018. godine i deoba parc. broj ... površine 1415 m2 na kat. parc. br. ..., njiva površine 1399 m2 i kat.parc. ... njiva površine 16 m2. U ln broj ... upisana je samo kat. parc. ... kao društvena svojina OZZ „Srem“ iz Inđije u 1/1 dela, u čijoj nesmetanoj državini se nalazi tužilac.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je ocenio da zbog nepotpune pasivne legitimacije na strani tuženih nije osnovan tužbeni zahtev za utvrđenje prava svojine tužioca na kat parc. ... Prema datim razlozima tužilac je u smislu člana 211. ZPP na strani tuženih tužbom morao obuhvatiti kao nužnog suparničara i svog pravnog prethodnika BB, kome je rešenjem Komisije za vođenje postupka i donošenje rešenja po zahtevima za vraćanje zemljišta u Inđiji od 11.11.1992. godine, vraćena kat. parc. broj ... od koje je kasnije formirana sporna parcela, a od koga je tužilac kupio nepokretnost na kojoj se tužbom traži utvrđenje prava svojine.

Drugostepeni sud je ocenio da je u prvostepenom postupku pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, ali da je pogrešno primenjeno materijalno pravo, zbog čega je pravilnom primenom člana 211. ZPP preinačio prvostepenu presudu i tužbeni zahtev usvojio.

Odredbom člana 211. stav 1. ZPP propisano je da nužno suparničarstvo postoji ako po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa tužbom moraju da se obuhvate sva lica koja su učesnici materijalnopravnog odnosa. Stavom 2. istog člana zakona propisano je da ako sva lica iz stava 1. tog stava nisu obuhvaćena tužbom, kao stranke, sud će da odbije tužbeni zahtev kao neosnovan. Stavom 3. navedene odredbe propisano je da o nužnom suparničarstvu sud vodi računa po službenoj dužnosti.

U smislu citirane zakonske odredbe u tužbi za utvrđenje stvarnih prava na nepokretnosti, na strani tuženog moraju biti obuhvaćena lica koja su u javnim knjigama upisana kao nosioci stvarnih prava.

U konkretnom slučaju, pravni prethodnik tužioca BB je stekao pravo svojine na predmetnoj nepokretnosti po osnovu rešenja Komisije za vođenje postupka i donošenja rešenja po zahtevima za vraćanje zemljišta u Inđiji od 11.11.1992. godine i to svoje pravo je, punovažnim pravnim poslom – ugovorom o kupoprodaji od 03.02.1997. godine, preneo na tužioca. Navedeni ugovor sadrži clausulu intabulandi, odnosno ovlašćenje tužioca, kao kupca, da bez daljeg prisustva i saglasnosti prodavca svoje pravo svojine upiše u javne knjige. Međutim, pošto je pravni prethodnik tužioca u katastru zemljišta bio upisan kao posednik, a u zemljišnim knjigama, a potom i u katastru nepokretnosti kao nosilac prava društvene svojine upisana tužena, to je tužilac zaštitu svog prava morao zatražiti pred sudom, pravilno označivši OZZ „Srem“ iz Inđije kao tuženu, koja je u javnim knjigama upisana kao nosilac stvarnog prava na nepokretnosti.

Dakle, suprotno navodima revizije, BB nije učesnik materijalnopravog odnosa koji se razrešava u ovoj parnici, jer njegovo pravo stečeno odlukom državnog organa, a preneto na tužioca pravnim poslom, nije upisano u katastar nepokretnosti, pa je pasivno legitimisano lice protiv kojeg je tužba u ovoj pravnoj stvari morala biti podneta upravo tužena OZZ „Srem“ iz Inđije, kao nosilac stvarnog prava čije se utvrđenje tužbom traži.

Osnovanost zahteva za utvrđenje prava svojine na spornoj nepokretnosti u odnosu na tuženu proizlazi iz činjenice da je pravnom prethodniku tužioca BB odlukom državnog organa utvrđeno pravo svojine na spornoj nepokretnosti, a da je potonji ugovor o kupoprodaji zaključen između tužioca, kao kupca i BB kao prodavca punovažan i proizvodi pravno dejstvo u smislu odredbi Zakona o prometu nepokretnosti, važećeg u vreme zaključenja ugovora, jer je sačinjen u pismenom obliku, overen pred sudom i izvršen u celini.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode revizije, kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Prema konačnom uspehu tužioca u sporu, pravilna je i odluka o zahtevu za naknadu troškova postupka sadržana u drugostepenoj presudi, jer je doneta pravilnom primenom čl. 153, 154, 163. i 165. ZPP.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić