U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miomira Stanić, advokat iz ..., protiv tuženih BB i VV, oboje iz ..., čiji je punomoćnik Živadin Bogdanović, advokat iz ..., GG iz .. i JKP „Kraljevica“ u stečaju iz Zaječara, čiji je punomoćnik Branislav Nikodijević, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4220/17 od 21.09.2017. godine, u sednici od 06.03.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4220/17 od 21.09.2017. godine u stavovima drugom i trećem izreke.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 4220/17 od 21.09.2017. godine u stavu prvom izreke.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zaječaru P 1629/2016 od 19.04.2017. godine, koja je ispravljena rešenjem pod istim brojem od 09.06.2017. godine, stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se prema tuženima BB, GG i JKP „Kraljevica“ u stečaju, utvrdi da je tuženom BB prestalo stanarsko pravo na stanu u ... opisanom izrekom nevršenjem tog prava i da nije imao pravo da zaključi Ugovor o otkupu stana Ov ../92 od 30.06.2002. godine, te da je isti bez pravnog dejstva. Stavom drugim izreke utvrđeno je prema tuženoj VV da tužilac ima pravo stanovanja na stanu u ... opisanom izrekom po osnovu Ugovora o korišćenju stana br. .. od 11.04.1978. godine, što je tužena obavezana da prizna pod pretnjom zakonskih posledica. Tužbeni zahtev tužioca da se ovo pravo utvrdi prema tuženim GG i JKP „Kraljevica“ u stačaju odbijen je kao neosnovan. Stavom trećim izreke tužilac je obavezan da tuženom BB naknadi parnične troškove u iznosu od 36.000,00 dinara. Stavom četvrtim izreke tužena VV je obavezana da tužiocu naknadi parnične troškove u iznosu od 39.800,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 4220/17 od 21.09.2017. godine stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda ispravljena rešenjem u stavovima prvom, odbijajućem delu stava drugog i u stavu trećem izreke. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u usvajajućem delu stava drugog i u stavu četvrtom izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se prema tuženoj VV utvrdi da po osnovu zaključenog Ugovora o korišćenju stana br. .. od 11.04.1978. godine tužilac ima pravo stanovanja na stanu u ... opisanom izrekom, i da mu tužena ovo pravo prizna pod pretnjom zakonskih posledica. Stavom trećim izreke tužilac je obavezan da tuženoj VV naknadi parnične troškove u iznosu od 66.000,00 dinara.

Protiv drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu čl. 408. i 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11 ... 78/18) i utvrdio da je revizija tužioca delimično neosnovana i delimično nedozvoljena. U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U reviziji se neosnovano ukazuje na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1.ZPP učinjenu pred drugostepenim sudom, s obzirom da drugostepeni sud nije bio u obavezi da održi raspravu u smislu člana 383. stav 4. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi BB je u toku trajanja braka sa tuženom GG dobio od svog preduzeća predmetni stan na korišćenje po osnovu Ugovora o korišćenju stana od 11.04.1978. godine, prema kome je stan koristio sa suprugom i sinom, ovde tužiocem. Brak tužiočevih roditelja je razveden ...1986. godine, a tužilac je poveren ocu na vršenje roditeljskog prava. Tužilac je nastavio da živi u predmetnom stanu, a tuženi BB je prešao da živi kod druge supruge. Otac tužioca je sa pravnim sledbenikom ZUROP „Rad“ zaključio ugovor o otkupu predmetnog stana, overen pred Opštinskim sudom u Zaječaru Ov ../92 od 30.06.1992. godine. Tuženi BB je predmetni stan prodao tuženoj VV kupoprodajnim ugovorom overenim kod Opštinskog suda u Zaječaru od 22.01.2008. godine. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Zaječaru od 13.11.2013. godine odbijen je tužbeni zahtev ovde tužioca da se prema tuženom BB utvrdi tužiočevo pravo svojine po osnovu održaja na spornom stanu. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Zaječaru od 01.11.2012. godine odbijen je tužbeni zahtev ovde tužioca za utvrđenje da je ništav ugovor o kupoprodaji nepokretnosti između tuženih BB i VV, a tužba tužilje GG je odbačena. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Zaječaru od 14.01.2016. godine odbijen je tužbeni zahtev ovde tužioca da se prema tuženom BB utvrdi da je ništav i ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o otkupu predmetnog stana od 30.06.1992. godine, kao i da se prema tuženom utvrdi da tužilac ima pravo trajnog korišćenja i stanovanja u navedenom stanu.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo kada je prvostepena presuda preinačena i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se prema tuženoj VV utvrdi da po osnovu zaključenog Ugovora o korišćenju stana od 11.04.1978. godine tužilac ima pravo stanovanja na predmetnom stanu. Naime, otac tužioca, ovde tuženi BB, otkupom predmetnog stana, u skladu sa odredbom člana 16. Zakona o stanovanju („Službeni glasnik RS“ 50/92) postao je vlasnik ovog stana u smislu odredbe člana 20. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, pa je imao pravo da u smislu odredbe člana 3. istog zakona predmetni stan otuđi u korist tužene VV ugovorom o kupoprodaji. S obzirom na navedeno, tužena je na zakonit način postala vlasnik predmetnog stana. Iako je tužilac bio član porodičnog domaćinstva svog oca, prema Ugovoru o korišćnju stana od 11.04.1978. godine, on nema pravo da nastavi sa korišćenjem stana nakon što je stan prestao da koristi nosilac stanarskog prava, odnosno nakon što ga je nosilac stanarskog prava otuđio kupoprodajnim ugovorom, budući da prestankom prava nosioca stanarskog prava na stanu prestaju i prava članova njegovog porodičnog domaćinstva da taj stan koriste. Zato se revizijom tužioca u ovom delu neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava.

Neosnovani su i revizijski navodi da je tuženom BB prestalo stanarsko pravo na predmetnom stanu nevršenjem tog prava i da on nije imao pravo da zaključi ugovor o otkupu stana. Međutim, davalac na korišćenje predmetnog stana nije u sudskom postupku tražio otkaz ugovora o korišćenju stana, a ranijom pravnosnažnom presudom odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se prema tuženom BB utvrdi da je ništav i ne proizvidi pravno dejstvo ugovor o otkupu predmetnog stana. Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Revizija tužioca nije dozvoljena u delu kojim se pobija drugostepena presuda u stavu prvom izreke. U tužbi podnetoj 24.08.2016. godine, vrednost predmeta spora označena je na 10.000,00 dinara. S obzirom da ova vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, u smislu člana 403. stav 3. ZPP, to revizija u ovom delu nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić