Ocenu o nedozvoljenosti žalbe drugostepeni sud zasnovao je na utvrđenju da je presuda Osnovnog suda u Trsteniku P 512/20 od 18.01.2023. godine dostavljena 23.02.2023. godine Opštinskom pravobraniocu u Trsteniku, a da je žalba izjavljena 06.03.2023. godine iako je poslednji dan roka za izjavljivanje žalbe istekao 03.03.2023. godine.

Revident pobija drugostepeno rešenje navodima o pogrešnoj primeni odredbe člana 9. stav 1. Zakona o pravobranilaštvu, jer prvostepeni sud nije dostavio presudu neposredno Državnom pravobranilaštvu, pa rok za žalbu nije ni počeo da teče.

Po nalaženju Vrhovnog suda revizija nije osnovana u osporavanju pravilnosti pobijanog rešenja kojim je žalba odbačena kao neblagovremena.

Odredbom člana 11. stav 2. Zakona o pravobranilaštvu propisano je da Državno pravobranilaštvo pred sudovima, arbitražama, organima uprave i drugim nadležnim organima zastupa državne organe i posebne organizacije koje nemaju svojstvo pravnog lica, državne organe i posebne organizacije koje imaju svojstvo pravnog lica, a čije se finansiranje obezbeđuje iz budžeta Republike Srbije i javne ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, a čije se finansiranje obezbeđuje iz budžeta Republike Srbije, u pravnim postupcima u kojima ovi subjekti učestvuju kao stranke ili umešači o čijim imovinskim pravima i obavezama se odlučuje u tom postupku.

Odredbom člana 9. stav 1. Zakona o pravobranilaštvu propisano je da su sudovi, organi uprave i drugi nadležni organi dužni da u stvarima u kojima je predviđeno zastupanje od strane državnog pravobranilaštva dostavljaju sva pismena neposredno Državnom pravobranilaštvu .

Odredbom člana 29. stav 3. i 4. Zakona o pravobranilaštvu propisano je da državni pravobranilac i zamenik državnog pravobranioca mogu poveriti pravobranilaštvu jedinice lokalne samouprave da preduzme određenu procesnu radnju u postupku pred sudom, organom uprave ili drugim nadležnim organom. Lica iz stava 1. i 3. ovog člana postupaju u granicama datog pismenog punomoćja.

Prvostepeni sud je dostavljanje presude izvršio u skladu sa članom 135. ZPP i člana 29. stav 3. i 4. Zakona o pravobranilaštvu, jer je presudu dostavio licu koje je, u skladu sa zakonom, Državno pravobranilaštvo, kao zakonski zastupnik tužioca, ovlastilo da ga zamenjuje u zastupanju, ne navodeći u pismenom punomoćju ograničenja u zastupanju.

Neosnovano se u reviziji navodi da je primenom odredbe člana 9. Zakona o pravobranilaštvu sud trebalo pismena da dostavlja neposredno Državnom pravobranilaštvu, a ne Pravobranilaštvu jedinice lokalne samouprave, koje je po punomoćju zamenjivalo Državno pravobranilaštvo, jer se ta odredba odnosi na odnos subjekta iz člana 11. stav 2. Zakona o pravobranilaštvu i Državnog pravobranilaštva.

Stoga, kako je dostavljanje presude izvršeno u skladu sa citiranim odredbama zakona, i kako je žalba izjavljena nakon isteka roka od 8 dana od dana dostavljanja presude, to je pravilno drugostepeni sud, nasuprot navodima revizije, odbacio kao neblagovremenu žalbu tužioca na osnovu ovlašćenja iz odredebe člana 387. stav 1. tačka 1. ZPP.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je odlučio, kao u izreci primenom člana 414. stav 1. i člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković