U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ljubomir Šljukić, advokat u ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Tasić, advokat u ..., radi isplate i po protivtužbi BB protiv AA, radi raskida ugovora i isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž 689/19 od 21.03.2019. godine, u sednici veća održanoj 08.07.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž 689/19 od 21.03.2019. godine, tako što se žalba tuženog odbija i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Šapcu br. P 1932/17 od 17.12.2018. godine u pobijanom usvajajućem delu (stav 1. izreke) i u odbijajućem delu (stav 4. izreke).

OBAVEZUJE SE tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 163.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, sve u roku od 15 dana.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Šapcu br. P 1932/17 od 17.12.2018. godine je usvojen tužbeni zahtev tužioca AA, pa je obavezan tuženi BB da tužiocu na ime neplaćenog dela cene za kupljenu radnu mašinu marke ..., tip ..., broj šasije ..., godina proizvodnje 1972, registarskih oznaka ..., snage motora 60 KV, radne zapremine 4000 CM3, boje ..., mase 6.200 kg, isplati iznos od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti sa zakonskom zateznom kamatom na dosuđeni iznos počev od 11.09.2016. godine na godišnjem novou u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uvećane za 8 % poena u roku od 8 dana. Drugim stavom izreke je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da mu tuženi preda u ispravnom stanju i o svom trošku doveze u ... radnu mašinu opisanu u prvom stavu izreke, u kom slučaju se ugovor o kupoprodaji radne mašine od 12.07.2016. godine smatra raskinutim, kao i zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos glavnog duga od 10.09.2016. godine do 11.09.2016. godine, kao neosnovan. Trećim stavom izreke je odbijen protivtužbeni zahtev tuženog BB kojim je tražio da sud utvrdi da je ugovor o kupoprodaji radne mašine zaključen između stanaka 12.07.2016. godine raskinut usmenim sporazumom između stranaka u avgustu mesecu 2016. godine, kao neosnovan. Četvrtim stavom izreke je odbijen protivtužbeni zahtev tuženog BB kojim je tražio da sud obaveže tužioca AA da mu isplati iznos od 1.000 evra koji je primio na ime kupoprodajne cene i da vrati jedan kompresor sa pet glava, tri glave proizvođača ..., dve glave italijanske proizvodnje sa rezervoarom od 500 litara i elektromotorom snage 15 KV ili da mu isplati njegovu vrednost od 1.500 evra, sve u roku od 15 dana, te da tužilac preuzme radnu mašinu koja je predmet ugovora o kupoprodaji marke ..., sa oznakom motora i šasija kao u ugovoru i da mašinu preuzme u kući tuženog – u ... i izveze je o svom trošku iz dvorišta. Petim stavom izreke je obavezan tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 83.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke pa do konačne isplate sve u roku od 15 dana.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom broj Gž 689/19 od 21.03.2019. godine delimično usvojio žalbu tuženog, pa je preinačio prvostepenu presudu u pobijanom usvajajućem delu (stav 1. izreke), odbijajućem delu (stav 4. izreke) i u delu odluke o troškovima parničnog postupka (stav 5. izreke), tako što je odbio tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime neisplaćenog dela za kupljenu radnu mašinu (bliže označeno u izreci) isplati iznos od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti sa zakonskom zateznom kamatom od 11.09.2016. godine na godišnjem nivou u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uvećane za 8 % u roku od 15 dana. Obavezao je tužioca da tuženom isplati iznos od 1.000 evra koji je primio na ime kupoprodajne cene i da vrati jedan kompresor sa pet glava, tri glave proizvođača ..., dve glave Italijanske proizvodnje sa rezervoarom od 500 litara i elektromotorom snage 15 KV, sve u roku od 15 dana po prijemu presude i da tužilac radnu mašinu koja je predmet ugovora o kupoprodaji preuzme u kući tuženog u ... i izveze je o svom trošku iz dvorišta. Određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete od strane drugostepenog suda tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. ZPP, učinjenih pred drugostepenim sudom, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/2011 i 55/2014), pa je ocenio da je revizija tužioca dozvoljena i da je osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Revizija je izjavljena zbog bitne povrede postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, učinjena pred drugostepenim sudom, međutim ta bitna povreda nije revizijski razlog (član 407. ZPP).

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac AA kao prodavac i tuženi BB kao kupac su zaključili ugovor o kupoprodaji radne mašine 12.07.2016. godine, marke ..., tip ... za cenu od 5.500 evra. Članom 2. ugovora je ugovoreno da je kupac dužan da isplati prodavcu najkasnije do 10.09.2016. godine kupoprodajnu cenu. U slučaju da kupac ne isplati ugovorenu kupoprodajnu cenu dužan je da vrati prodavcu navedenu radnu mašinu u ispravnom stanju u kom je i preuzeo i to o svom trošku. Kupac je kupio opisanu radnu mašinu u viđenom stanju i bez primedbi na njenu ispravnost. Istoga dana kupac je isplatio 1.000 evra na ime kupoprodajne cene i preuzeo je mašinu. Ugovorili su usmeno da na ime isplate dela kupoprodajne cene kupac prodavcu preda kompresor koji su procenili na iznos od 1.500 evra. Tako je za isplatu još preostalo 3.000 evra. U vreme prodaje mašina nije bila registrovana, te je tužilac poslao tuženom dokumentaciju vezanu za predmetnu mašinu, i tada je tuženi video da je mašinu uvezao VV koji ju je kupio od GG iz ... 04.07.2014. godine, te tuženi nije mogao da registruje radnu mašinu na svoje ime. Tužilac je predmetnu mašinu registrovao na svoje ime nakon tehničkog pregleda obavljenog u Šapcu 10.03.2017. godine, tako da je radna mašina sa podacima iz ugovora parničnih stranaka registrovana sa registarskom oznakom ... na ime tužioca. Predmetna mašina se od momenta kupovine neprekidno nalazi u posedu tuženog u ... .

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženog da mu isplati iznos od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti sa kamatom od 11.09.2016. godine, na ime dela neisplaćene kupoprodajne cene. Odbio je protivtužbeni zahtev tuženog kojim je tražio da sud utvrdi da je ugovor o kupoprodaji radne mašine raskinut usmenim sporazumom između stranaka u avgustu mesecu 2016. godine, a odbio je i njegov protivtužbeni zahtev kojim je tražio da se obaveže tužilac da mu vrati ono što je primio na ime kupoprodajne cene, a da mašinu (predmet kupoprodaje) preuzme u kući tuženog u ... . U obrazloženju je naveo da je među parničnim strankama spor iz ugovrnog odnosa nastao povodom odredbe ugovora u kojoj je ta pokretna stvar opisana sa registarskom oznakom ... za koju je tek u toku postupka utvrđeno da pripada nekom drugom vozilu, a samim tim i nekom drugom licu. Budući da je tuženi tvrdio da je tužilac znao da on neće moći da registruje radnu mašinu i da je neovlašćeno raspolagao predmetnom stvari prvostepeni sud je cenio odgovornost prodavca za pravne nedostatke na osnovu Zakona o obligacionim odnosima (članovi 508. do 515.). Ocenio je da je tuženi 23.08.2016. godine primio carinsku dokumentaciju koju mu je preporučenom poštom poslao tužilac iz koje je video da se kao vlasnik mašine vodi svedok VV iz ... . Pravo tuženog kao kupca ugasilo se istekom godinu dana od tada, odnosno sa danom 23.08.2017. godine, pa je zato tužba koju je podneo 28.12.2017. godine za raskid ugovora i povraćaj stvari zbog pravnih nedostataka stvari zakasnela, a time i neosnovana na osnovu člana 510. Zakona o obligacionim odnosima. Ocenio je da je ugovor o kupoprodaji radne mašine na snazi i da proizvodi pravno dejstvo među strankama, pa je obavezao tuženog da isplati preostalih 3.000 evra na ime kupoprodajne cene.

Drugostepeni sud je ocenio da je prvostepeni sud pravilno odbio protivtužbeni zahtev tuženog kojim je tražio da se utvrdi da je raskinut ugovor o kupoprodaji mašine, usmenim sporazumom između stranaka u avgustu mesecu 2016. godine, ali iz drugih razloga. Naveo je da je isplata kupoprodajne cene najkasnije do 10.09.2016. godine bitan elemenat ugovora, pa kako tuženi cenu nije isplatio, to je na osnovu člana 125. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, ugovor parničnih stranaka raskinut po samom zakonu, te da shodno tome tuženi nema osnov za postavljanje zahteva da se ugovor raskine presudom, već samo može da traži povraćaj datog. Nadalje je obavezao tužioca da vrati ono što je primio na ime kupoprodajne cene (1.000 evra) i jedan kompresor sa 5 glava i da preuzme radnu mašinu koja je bila perdmet ugovora o kupoprodaji u kući tuženog u ... i izveze je o svom trošku.

Vrhovni kasacioni sud ne prihvata pravno stanovište drugostepenog suda.

Naime, isplata preostale kupoprodajne cene u roku nije označena kao bitan elemenat ugovora između ugovornika, pa neispunjenjem ugovora u ugovorenom roku nije došlo do raskida ugovora po samom zakonu na osnovu člana 125. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, kao što to ceni drugostepeni sud. Iz utvrđenih činjenica proizilazi da ugovor nije raskinut ni usmenim putem i pored pokušaja parničnih stranaka da razreše situaciju, jer niti je tužilac vratio ono što je primio na ime kupoprodajne cene tuženom, niti je tuženi predao mašinu tužiocu u ispravnom stanju i o svom trošku na šta se obavezao članom 2. ugovora o kupoprodaji. Pravilno je prvostepeni sud ocenio da je tuženi zakasnio da se koristi pravom zbog pravnog nedostatka stvari jer je za pravne nedostatke saznao 23.08.2016. godine, a protivtužbu je podneo 28.12.2017. godine (članovi 508. do 515. Zakona o obligacionim odnosima). Međutim, tužilac je pravne nedostatke i otklonio jer je radnu mašinu registrovao i preveo na svoje ime. Time je omogućio tuženom da je direktno sa njegovog imena prevede na sebe i registruje, ali i da plati preostalu kupoprodajnu cenu. Propust tuženog kao kupca se sastoji u tome što je on ako je bio nezadovoljan saznanjem da se u primljenoj dokumentaciji tužilac ne vodi kao vlasnik radne mašine i kada je pokušao da je u SUP registruje ali mu je rečeno da mu je potrebno još „papira“ prestao da se interesuje šta je to još potrebno za registraciju i da pozove tužioca da mu to dostavi ili pak da raskine ugovor. Ovo proizilazi iz navoda tuženog datog na ročištu 16.10.2018. godine kada je izjavio: “ja sam proverio papire u SUP-u i tamo su mi rekli da mašina ne može da se registruje jer je trebalo još papira, ne znam kojih jer mene više nije interesovalo“. U takvoj situaciji tuženi kao ugovornik je bio dužan da reaguje, da raskine ugovor sa tužiocem vraćanjem mašine onako kako je to i ugovoreno u članu 2. ili da se obrati tužiocu i traži nedostajuću dokumentaciju, a ne da zadrži radnu mašinu, da ne plaća kupoprodajnu cenu i prestane da se interesuje. Iz činjenice da je tužilac radnu mašinu registrovao na svoje ime, otpadaju sumnje tuženog da sa dokumentacijom nešto nije bilo u redu, da postoji falsifikat i druge sumnje koje nije ni dokazao. Tuženi je u roku morao da reaguje na eventualne pravne nedostatke stvari (dokumentacija za radnu mašinu), da zatraži raskid ugovora i da vrati mašinu tužiocu onako kako je bilo ugovoreno. Tada bi imao pravo na vraćanje dela isplaćene kupoprodajne cene i vraćanje kompresora. Prema tome, zaključeni ugovor o prodaji radne mašine proizvodi pravno dejstvo na osnovu člana 454. Zakona o obligacionim odnosima, te je tužilac ovlašćen da traži isplatu neisplaćenog dela kupoprodajne cene, a to pravo proističe i iz člana 262. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Iz navedenih razloga revizija tužioca je ocenjena kao osnovana, pa je ocenjeno kao u izreci na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.

Kako je Vrhovni kasacioni sud preinačio drugostepenu presudu, to je na osnovu člana 165. stav 2, 153. stav 1, 154, 163. stav 2. ZPP odlučio o svim troškovima postupka, pa je obavezao tuženog da tužiocu nadoknadi troškove nastale u prvostepenom postupku i to za sastav tužbe u iznosu od 6.000,00 dinara, za pristup na 5 ročišta po 7.500,00 dinara, za jedno odloženo ročište iznos od 4.500,00 dinara, za taksu na tužbu i presudu po 17.000,00 dinara i troškove svedoka od 1.000,00 dinara, što ukupno iznosi 83.000,00 dinara, kao i troškove revizijskog postupka i to za sastav revizije iznos od 12.000,00 dinara i takse na reviziju, revizijsku odluku u skladu sa postavljenim zahtevom iznos od 68.000,00 dinara. Troškovi su odmereni na osnovu tarifnog broja 13, 15. i 16. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata („Službeni glasnik RS“ broj 121/12), kao i prema tarifnom broju 1. tačka 5, tarifnom broju 2. tačka 11. Taksene tarife Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“ broj 28/94... 106/15, 95/18).

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić