Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavila tužilja, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba ZPP iz člana 374. stav 1. i stav 2. tačka 12. ZPP.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP i zaključio da revizija tužilje nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti su učinjene druge bitne povrede na koje se u reviziji tužilje ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, suprug tužilje, sada pok. BB, koji je preminuo tokom parničnog postupka, bio je u radnom odnosu kod tužene kao vojno lice. Tužilja i pok. BB su se lečili od steriliteta. Odlukom ginekološkog konzilijuma Vojno-medicinske akademije broj .. od 02.06.2006. godine, odobreno je njihovo uključivanje u problem asistirane reprodukcije. U tom trenutku tužilja je imala 50 godina, a pok. BB 52 godine. Troškovi lečenja prilikom prvog pokušaja su prihvaćeni od strane Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika u Beogradu, na osnovu profakture koju je izdala Privatna ginekološka bolnica u Beogradu, nakon čega je započeta medicinska procedura. Prvi pokušaj je bio uspešan, ali je u petom mesecu došlo do spontanog pobačaja. Drugi pokušaj veštačke oplodnje je bio 2007. godine, pri čemu su tužilja i njen suprug sami izvršili uplatu troškova procedure u iznosu od 1.600 evra, u dinarskoj protivvrednosti dok su putni i drugi troškovi refundirani od strane Fonda u iznosu od 800.918,00 dinara. Drugi pokušaj nije bio uspešan. Tokom 2008. godine usledio je treći pokušaj a troškove procedure su, u istom iznosu na račun privatne klinike, uplatili tužilja i njen sada pok. suprug, ali i ovaj pokušaj nije bio uspešan. Pok. BB kao nosilac osiguranja tražio je od tužene refundaciju putnih troškova, smeštaja za treći pokušaj lečenja. Tokom 2008. godine, protiv sada pok. BB podneta je krivična prijava od strane Vojne policije VP br.3162/5 Vranje, te je formiran predmet pred Osnovnim sudom u Vranju Ku br.206-1, a zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. Krivičnog zakona. Protiv pok. BB, podneta je optužnica od strane OJT u Vranju Kt br.651/08 od 30.03.2009. godine jer je na osnovu uputnice koja je važila za prvi pokušaj lečenja, zahtevao od tužene isplatu putnih troškova na relaciji ... – Beograd – ... dnevnice i hotelski smeštaj za suprugu (tužilju) i sebe kao pratioca. Zahtev za isplatu troškova u vezi trećeg pokušaja lečenja steriliteta nije isplaćen iz razloga što je protiv pok. BB bio pokrenut krivični postupak. Pok. BB je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Vranju K 46/14 od 22.05.2015. godine oslobođen od optužbe. Nakon neuspešnog trećeg pokušaja 2008. godine, tužilja i pok. BB nisu nastavili sa lečenjem steriliteta metodom vantelesne oplodnje iz finansijskih razloga. Zbog svega ovoga tužilja se javila neuropsihijatru jer je doživela stres zbog neuspelog lečenja i sudskog krivičnog postupka koji se vodio protiv njenog supruga. Koristila je antidepresive i anksiolitike i hipnotike i lečenje još uvek traje. Narušen je kvalitet njenog života, duševno pati, te duševne patnje su jakog intenziteta i trajnog karaktera.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, imajući sve to u vidu, posebno činjenicu da tužilja pati što se nije ostvarila kao roditelj, prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužilje osnovan. Imajući u vidu proceduru kojom se rukovodila, prvostepeni sud nalazi da ima doprinosa tužilje u pogledu neblagovremenog uzimanja uputa. Tužena je odgovorna za štetu u smislu člana 154. i 155. ZOO. Imajući u vidu odredbu člana 200. ZOO, prvostepeni sud nalazi da ukupan obim nematerijalne štete zbog narušavanja ljudskog prava na materinstvo iznosi 1.000.000,00 dinara, te da imajući u vidu činjenicu da je doprinos tužene 30% tj. 300.000,00 dinara, to je tužilji dosudio 300.000,00 dinara, dok je u preostalom delu tužbeni zahtev odbio kao neosnovan.

Drugostepeni sud nije prihvatio ovakvu pravnu argumentaciju tužilje, već je prvostepenu presudu preinačio i odbio tužbeni zahtev kao neosnovan. Zaključio je da nakon drugog neuspelog pokušaja, da uspostavi uspešnu vantelesnu oplodnju, tužilja nije ispoštovala proceduru koja se ogledala u obraćanju izabranom lekaru Vojnoj zdravstvenoj ustanovi primarne zdravstvene zaštite radi regulisanja uputnice za dalje lečenje bračnog steriliteta niti je od specijalne klinike tražila profakturu za četvrti pokušaj vantelesne oplodnje odnosno za nastavak lečenja bračnog steriliteta, što se može podvesti pod njeno pasivno ponašanje. Bez aktivnog ponašanja tužilje i pok. BB, tužilja nije mogla samostalno vršiti refundaciju troškova za vantelesnu oplodnju odnosno uplatu odgovarajućeg iznosa za četvrti pokušaj vantelesne oplodnje. Iako je od strane tužilaca oduzeta kompletna dokumentacija vezano za njihovo lečenje, ta okolnost nije opravdanje za pok. BB da tuženoj podnese zahtev za refundaciju troškova vantelesne oplodnje za drugi i treći pokušaj, ali i da od tužene dobije uput za četvrti pokušaj. Stoga nema odgovornosti tužene za činjenicu da nije nastavljeno sa procedurom vantelesne oplodnje s obzirom da ne postoji odluka tužene da im se ovo pravo uskraćuje.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilna je odluka drugostepenog suda. Iako drugostepeni sud navodi određene dodatne razloge u prilog opravdanja svoje odluke, Vrhovni sud nalazi da se pravna argumentacija vezano za odbijanje tužbenog zahteva tužilje ogleda u činjenici da ZOO, niti pak neki drugi specijalni zakon nije predvideo mogućnost naknade ovog vida nematerijalne štete. Osim toga, to što tužilja i njen suprug BB pri drugom i trećem pokušaja vantelesne oplodnje nisu uzimali uput, već su nakon toga ispostavljali račune nije osnov za obavezu tužene da im naknadi štetu. Tužilja je imala mogućnost da se obrati nadležnom organu radi dostavljanja dokumentacije na osnovu koje bi dobila uput i za četvrti pokušaj, ali to nije učinila. Činjenica da je dokumentacija, od strane Službe vojne bezbednosti, od tužilaca bila zaplenjena ne znači da se nisu mogli obratiti tim organima da im se omogući dobijanje te dokumentacije ili overenih kopija, kako bi mogli ostvariti svoja prava uzimanja uputa. Takav zahtev tužilja i njen sada pok. suprug BB nisu podnosili, a nisu ga podnosili ni izabranom lekaru zahtev pri VP radi dobijanja odgovarajućih uputa. Zbog toga se navodi iz revizije ne mogu prihvatiti kao osnovani u smislu da su tužilja i njen pok. suprug bili onemogućeni da dobiju odgovarajuće upute, radi odlazak na četvrti pokušaj vantelesne oplodnje.

Shodno napred iznetom, Vrhovni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković