.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3245/2019
04.06.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Zorane Delibašić i Vesne Popović, članova veća, u parnici tužilja AA iz .... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Marko Petković, advokat iz ..., protiv tuženih Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Zrenjaninu i Grada Zrenjanina, koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Zrenjanina, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1049/19 od 29.05.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 04.06.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1049/19 od 29.05.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilja izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1049/19 od 29.05.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1049/19 od 29.05.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tužilja i potvrđena presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu P 707/17 od 06.11.2018. godine kojom je stavom prvim izreke odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da se utvrdi da su tužilje po osnovu zakonitog održaja i nasleđa stekle pravo svojine na nepokretnosti upisanoj u LN br. ... KO .., bliže opisaoj u izreci i to tužilja AA sa ¾ a tužilja BB sa ¼ idelanog dela, što bi tuženi bili dužni da priznaju i trpe upis ovog prava na ime tužilja u javne knjige, a stavom drugim izreke obavezane tužilje da solidarno naknade troškove parničnog postupka tuženoj Republici Srbiji u iznosu od 6.000,00 dinara a tuženom Gradu Zrenjaninu u iznosu od 52.500,00 dinara. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužilja za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv navedene presude donete u drugom stepenu, tužilje su blagovremeno izjavile reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilja, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP).
Pravnosnažnom presudom, primenom člana 28. st. 2. i 4. i člana 72. stav 2. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa odbijen je tužbeni zahtev za utvrđenje prava svojine na zemljištu u državnoj svojini, držaoca tuženog Grada Zrenjanina, održajem i nasleđem na nepokretnosti. Ovo zbog toga što iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da tužilje ne ispunjavaju uslov savesnosti za sticanje prava svojine putem vanrednog održaja. Tužilje su se odrekle prava korišćenja spornog zemljišta u zakonito sprovedenom postupku pred organom uprave, pa nisu mogle biti u uverenju da sporno zemljište drže kao svoje.
U takvom slučaju, drugostepeni sud je prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneo odluku u skladu sa pravnim stavovima koji su izraženi kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Pored toga, tužilje nisu uz reviziju dostavile pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju o istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 12.07.2017. godine, u kojoj je kao vrednost predmeta spora označen iznos od 10.000,00 dinara. Na dan podnošenja tužbe 1 evro je, prema srednjem kursu NBS, iznosio 120,2585 dinara, pa vrednost predmeta spora pobijanog dela predstavlja dinarsku protivvrednost 83,15 evra. Prvostepena presuda kojom je odlučeno o tužbenom zahtevu doneta je 06.11.2018. godine, a drugostepena presuda doneta je 29.05.2019. godine.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan ponošenja tužbe, to revizija tužilja nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Božidar Vujičić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
