.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3245/2021
01.07.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dobrile Strajina i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužioca JP „Toplana“ Kikinda, čiji je punomoćnik Stojan Peček advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Velimir Lipovan advokat iz ..., radi pobijanja dužnikovih pravnih radnji, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 579/21 od 11.03.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 01.07.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 579/21 od 11.03.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 579/21 od 11.03.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kikindi P 324/20 od 14.01.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da ugovor o doživotnom izdržavanju overen pred Opštinskim sudom u Kikindi pod brojem 3R .../... od 30.10.2003. godine i aneks ugovora o doživotnom izdržavanju solemnizovan od strane javnog beležnika Zorice Grubić iz ... br. OPU 1432-16 od 11.07.2016. godine, koji su zaključeni između tuženog kao davaoca i njegove pokojne majke BB bivše iz ... kao primaoca izdržavanja nemaju pravno dejstvo prema tužiocu do visine njegovog novčanog potraživanja od 730.831,21 dinar sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne novčane iznose navedene u ovom stavu izreke počev od označenih datuma pa do isplate, i da se obaveže tuženi da trpi namirenje prodajom nekretnine upisane u list nepokretnosti broj ... KO ..., parcela ... ... ... – zemljište pod zgradom površine 147 m2 sa stambeno poslovnom zgradom broj ... ..., zemljište pod zgradom površine 87 m2 sa stambeno poslovnom zgradom broj ... ... i zemljište uz zgradu površine 73 m2, sve ukupne površine 3 ara 07 m2. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da na ime nastalog parničnog troška isplati tuženom iznos od 75.000,00 dinara sa zakonskom kamatom na taj iznos počev od izvršnosti presude do isplate u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 579/21 od 11.03.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kikindi P 324/20 od 14.01.2021. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je, pogrešno se pozivajući na član 395. ranije važećeg ZPP, blagovremeno izjavio posebnu reviziju (404. ZPP) zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava.
U ovom sporu, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nema pravnih pitanja od opšteg interesa niti pravnih pitanja koja su od interesa za ostvarenje ravnopravnosti građana. Pobijanom drugostepenom presudom pravnosnažno je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac pobijao pravnu radnju njegovog dužnika, sada pokojne BB, koja je ugovorom o doživotnom izdržavanju R 299/03 od 30.10.2003. godine i aneksom ugovora o doživotnom izdržavanju OUP 1432/16 od 12.07.2016. godine (teretnim pravnim poslovima) raspolagala svojom nepokretnom imovinom u korist tuženog, i tražio utvrđenje da označeni ugovori ne proizvode pravno dejstvo prema tužiocu do visine njegovog novčanog potraživanja. Takav tužbeni zahtev nižestepeni sudovi su odbili primenom člana 285. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, zato što je do podnošenja tužbe (18.12.2018. godine) protekao materijalno pravni prekluzivni rok od jedne godine od dana kada je preduzeta pravna radnja koja se pobija i izvršeno raspolaganje iz člana 281. stav 1. tog Zakona.
Primenjena odredba materijalnog prava, po oceni ovog suda, ne zahteva novo tumačenje, a ne postoji ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse na koju tužilac ukazuje sa pozivom na rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev 697/2017 od 25.05.2017. godine i odluku Ustavnog suda Už 3827/13 od 30.06.2016. godine.
Navedenim rešenjem odlučivano je o posebnoj reviziji i nije razmatrano pitanje roka za podnošenje tužbe radi pobijanja dužnikovih pravnih radnji, već ispunjenost uslova za njeno podnošenje predviđenih članom 280. i članom 281. Zakona o obligacionim odnosima. Zbog toga u ovom slučaju to rešenje nije od značaja u smislu potvrde o neujednačenoj sudskoj praksi.
Odlukom Ustavnog suda Už 3827/2013 od 30.06.2016. godine utvrđena je povreda prava podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u sporu za utvrđenje ništavosti ugovora o poklonu zbog ustavnopravno neprihvatljivog tumačenja merodavnog prava – pravnog stanovišta drugostepenog suda da podnosilac ustavne žalbe nema pravo da traži utvrđenje ništavosti ugovora o poklonu zato što je propustio prekluzivni rok iz člana 285. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Iz izloženog sledi da se označena odluka odnosi na spor za utvrđenje ništavosti ugovora, a ne na spor za pobijanje ugovora – utvrđenje da isti ne proizvodi pravno dejstvo u odnosu na poverioca do visine vrednosti njegovog novčanog potraživanja. Otuda ni ova odluka ne dokazuje neujednačenu sudsku praksu u pogledu primene člana 285. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, kao zakonski razlog za posebnu reviziju u sporu za pobijanje dužnikove pravne radnje, a ne u sporu za utvrđenje ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju koje je dužnik zaključila sa tuženim.
Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Tužiočeva revizija nije dozvoljena ni na osnovu člana 403. stav 3. ZPP – prema vrednosti predmeta spora pobijanog dela. Prema toj odredbi, revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U podnetoj tužbi vrednost predmeta spora određena je iznosom od 600.000,00 dinara, a u podnesku od 23.12.2020. godine iznosom od 730.834,21 dinar. Tako određene vrednosti predmeta spora su očigledno niže od vrednosti koja je po navedenoj odredbi merodavna za dozvoljenost revizije.
Shodno izloženom, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
