Protiv drugostepene presude, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu čl. 408. i 403. stav 2. tačka 2. važećeg Zakona o parničnom postupku – ZPP koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11), i utvrdio da revizija tužilaca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a zbog bitne povrede postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP revizija se ne može podneti, prema članu 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, katastarska parcela .. upisana je u Službu za katastar nepokretnosti Valjevo kao državna svojina sa pravom korišćenja tužilaca. Kuću na kp .., sa pravom korišćenja kp .., kupio je otac tužilaca 1960. godine, a tužioci, koji su rođeni brat i sestra, u kući su živeli sa svojim roditeljima sve dok se tužilac nije odselio 1982. godine, a tužilja 1976. godine. Otac tužilaca preminuo je 1997. godine, i od tada u kući nije živeo niko sve do 2007. godine, kada se u nju doselio sin tužioca. Kuću na parceli .. kupila je 1963. godine majka tuženog VV, od oca tuženog GG, od kada tuženi VV živi u toj kući. Tuženi GG je vlasnik objekta na kp .., koji je njegov otac kupio 1953. godine na osnovu overenog ugovora o kupoprodaji, i u koji se uselio 1963. godine nakon adaptacije. Utvrđeno je da od kupovine svojih kuća 1953. godine i 1963. godine, tuženi koriste kp .. za pešački prilaz svojim kućama, kao i za kolski prolaz za dovoženje ogreva i građevinskog materijala, a kasnije i prolaz automobilima. Tuženi su parcelu koristili i nakon regulisanja saobraćaja po izgradnji pešačke zone na Trgu ... i Trgu ... u ... . Nakon smrti oca tužilaca 1997. godine, nastao je spor među parničnim strankama jer su se tužioci protivili prolazu tuženih, koji su uprkos tome nastavili da koriste spornu parcelu za kolski i pešački prolaz.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanoj drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo kada je prvostepena presuda preinačena, odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca da se utvrdi da tuženi nemaju pravo službenosti prolaza preko kp .. KO ... i kada je utvrđeno da tuženi imaju pravo službenosti prolaza kolima i peške preko kp .. KO ... za potrebe dolaska u svoje katastarske parcele.

Sporna katastarska parcela je nepokretnost u društvenoj svojini sa pravom korišćenja fizičkih lica, pa se na takvoj nepokretnosti pravo službenosti moglo steći održajem, jer se ne radi o nepokretnosti koja je društveno sredstvo u društveno-pravnom licu, u smislu člana 55. ranijeg Zakona o osnovnim svojinsko- pravnim odnosima. U postupku je utvrđeno da su tuženi vlasnici objekata na njihovim povlasnim parcelama, te da su zajedno sa pravnim prethodnicima od kupovine tih nepokretnosti koristili kp .. za prilaz parcelama, i to otac tuženog VV od 1953. godine kada je kupio kuću na kp .., a majka tuženog GG od 1963. godine od kada je kupila kuću na kp .. . Otac tužilaca, kao nosilac prava korišćenja sporne katastarske parcele .., nije se protivio prolazu pravnih prethodnika, a zatim i tuženih, već je spor među parničnim stranakama nastao nakon njegove smrti, 1997. godine.

S obzirom na navedeno, pravilan je zaključak drugostepenog suda da su tuženi stekli pravo stvarne službenosti održajem na osnovu pravnih pravila sadržanih u paragrafu 929. Srpskog građanskog zakonika, koji se primenjuje na osnovu člana 4. Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 06.04.1941. godine i za vreme okupacije. U konkretnom slučaju, rokovi za održaj su počeli da teku pre 01.09.1980. godine, kada je stupio na snagu Zakon o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima, koji ne sadrži odgovarajuće prelazne odredbe o važenju rokova održaja koji su počeli teći u ranijem pravnom režimu, pa se primenjuje zakon koji je važio u vreme kada je pravni odnos nastao. U skladu sa načelom pravne sigurnosti, ranije proteklo vreme se uračunava u rok održaja, a u zavisnosti od toga koliko je vremena prošlo do stupanja na snagu Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima, primenjuje se ili pravno pravilo Srpskog građanskog zakonika, ako je po stupanju na snagu ZOSPO preostalo kraće vreme od zakonom propisanog, ili taj zakon, ako je od roka određenog ranijim zakonom preostalo vreme duže od onog koje je predviđeno u tom zakonu. Pravnim pravilima iz paragrafa 929. SGZ za sticanje slubženosti na nepokretnostima bilo je potrebno 24 godine. S obzirom na navedeno, za tuženog VV, od 1953. godine od kada sa pravnim prethodnicima koristi spornu parcelu do 1980. godine proteklo je vreme potrebno za sticanje stvarne službenosti održajem iz Srpskog građanskog zakonika, tokom koga je sa pravnim prethodnicima nesmetano koristio spornu parcelu za pešački i kolski prolaz. U odnosu na tuženog GG, rok se računa od 1963. godine kada je njegova majka kupila kuću i počela da koristi spornu parcelu do 1980. godine, pa se takođe primenjuje rok iz Srpskog građanskog zakonika koji je protekao 1987. godine, a u kom periodu su njegov pravni prethodnik i on nesmetano koristili spornu parcelu za pešački i kolski prolaz.

S obzirom na navedeno, ispunjeni su uslovi na osnovu kojih su tuženi održajem stekli pravo službenosti prolaza peške i kolima preko poslužne parcele kp .., pa je njihov protivtužbeni zahtev pravilno usvojen pobijanom drugostepenom presudom, a odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da se utvrdi da tuženi nemaju pravo službenosti prolaza preko sporne parcele.

Revizijom tužilaca neosnovano se ukazuje da sporna parcela počev od 1959. godine predstavlja društvenu svojinu te da se pravo službenosti održajem na istoj nije moglo steći pre izmena zakona iz 1996. godine, odnosno da se prethodni period u kome su tuženi koristili spornu parcelu ne može računati u vreme potrebno za održaj. Međutim, drugostepeni sud je pravilno ocenio da je odredbom člana 55. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima bilo propisano da se stvarna službenost na nepokretnosti koja je društveno sredstvo u društvenom pravnom licu ne može steći održajem, ali ova zakonska odredba nije isključivala mogućnost sticanja stvarne službenosti na nepokretnosti u društvenoj svojini sa pravom korišćenja fizičkih lica. Nije od značaja revizijski navod da je pravni prethodnik tuženog VV objekat na katastarskoj parceli .. KO ... počeo da koristi tek 1963. godine, jer i u tom slučaju istekao je rok za sticanje prava službenosti održajem. Vrhovni kasacioni sud nije razmatrao navode iz dopune revizije tužilaca, budući da je dopuna revizije podneta po isteku roka od 30 dana za podnošenje revizije u smislu člana 403. stav 1. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić