Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je staralac BB, čiji je punomoćnik Safet Čolović, advokat iz ..., protiv tuženih VV, GG i DD, svih iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Sabahudin Hajdarević, advokat iz ... i ĐĐ, sa boravištem u ... na nepoznatoj adresi, čiji je privremeni staralac EE iz ..., sa umešačem na strani tuženih ŽŽ iz ..., čiji je punomoćnik Ismet Hadžić, advokat iz ..., radi ništavosti pravnih poslova i utvrđivanja obima zaostavštine, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2309/18 od 22.01.2019. godine, u sednici održanoj 03.03.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2309/18 od 22.01.2019. godine i predmet vraća istom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Sjenici P 188/17 od 27.12.2017. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da su ništavi i da ne proizvode pravno dejstvo i to: Ugovor o poklonu nepokretnosti Ov 706/02 od 17.07.2002. godine, koji je zaključen između sada pok. ZZ, biv. iz ... kao poklonodavca i tuženog VV kao poklonoprimca, čiji predmet su nepokretnosti upisane u LN ... KO ..., bliže navedene u ovom stavu izreke; Ugovor o kupoprodaji Ov 178/04 od 16.03.2004. godine, koji je zaključen između sada pok. ZZ i VV kao prodavaca i tuženog ĐĐ kao kupca, na osnovu koga su ZZ i tuženi VV prodali tuženom nepokretnosti upisane u LN ... KO ..., a tuženi VV svoj suvlasnički deo od ¼ idealnog dela na nepokretnostima upisanim u LN ... KO ..., u merama i granicama bliže navedenim u ovom stavu izreke, kao i Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti Ov 609/10 od 30.07.2010. godine, koji je zaključen između tuženog ĐĐ kao prodavca i tuženog VV kao kupca čiji predmet su nepokretnosti bliže navedene u ovom stavu izreke; usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da ostavinsku masu sada pok. ZZ, biv. iz ... čine nepokretnosti bliže navedene u ovom stavu izreke, te je zabranjeno tuženima kao naslednicima iza smrti pok. ZZ da raspolažu ovom imovinom sve dok tužilac ne naplati svoje potraživanje po osnovu naknade štete. Stavom drugim izreke obavezani su tuženi da tužiocu naknade troškove postupka od 100.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2309/18 od 22.01.2019. godine, prvostepena presuda je preinačena tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da su ništavi i da ne proizvode pravno dejstvo i to: Ugovor o poklonu nepokretnosti Ov 706/02 od 17.07.2002. godine, koji je zaključen između sada pok. ZZ, biv. iz ... kao poklonodavca i tuženog VV kao poklonoprimca, kojim je poklonodavac izvršio poklon nepokretnosti ukupne površine 5.03,65 ha upisane u LN ... KO ..., Ugovor o kupoprodaji Ov 178/04 od 16.03.2004. godine o prometu kp.br. ..., zvane „...“, pašnjak treće klase, površine od 1.15,84 ha, zaključen između sada pok. ZZ i VV kao prodavaca i tuženog ĐĐ kao kupca, na osnovu koga su pok. ZZ i tuženi VV u svojstvu prodavaca izvršili prodaju tuženom ĐĐ kao kupcu nepokretnosti bliže određene u izreci, kao i Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti Ov 609/10 od 30.07.2010. godine, koji je zaključen između tuženog ĐĐ kao prodavca i tuženog EE kao kupca nepokretnosti bliže navedene u izreci; odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da ostavinsku masu ostavioca sada pok. ZZ, biv. iz ... čine nepokretnosti bliže određene u ovom stavu izreke, te da se zabrani tuženima kao naslednicima iza smrti pok. ZZ da raspolažu tom imovinom, sve dok tužilac ne naplati svoje potraživanje na osnovu naknade štete i obavezan tužilac da tuženima VV, GG i DD naknadi troškove parničnog postupka od 132.600,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi i umešač na strani tuženih su podneli odgovor na reviziju.

Odlučujući o reviziji na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom posstupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/1/ i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, sada pok. ZZ, otac tuženih VV, GG i DD je pravnosnažnom krivičnom presudom oglašen krivim, jer je tužiocu naneo teške telesne povrede, zbog čega je tužilac protiv sada pok. ZZ pokrenuo parnični postupak radi naknade štete koji još uvek nije okončan. Sada pok. ZZ je sa svojim sinom tuženim VV 17.07.2002. godine zaključio ugovor o poklonu koji je overen kod Opštinskog suda u Sjenici pod Ov 706/02, čiji predmet su nepokretnosti, bliže označene u izreci prvostepene presude, da su sada pok. ZZ i tuženi VV kao prodavci sa tuženim ĐĐ kao kupcem zaključili ugovor o kupoprodaji, koji je overen pred Opštinskim sudom u Sjenici pod Ov 178/04 od 16.03.2004. godine čiji predmet su nepokretnosti bliže određene u izreci, kao i da je Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti koji je overen pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru pod Ov 609/10 od 30.07.2010. godine zaključen između tuženog ĐĐ kao prodavca i tuženog VV kao kupca, čiji su predmet nepokretnosti koje su bile predmet Ugovor o kupoprodaji Ov 178/04 od 16.03.2004. godine.

Tokom 2004. godine ukazala se potreba za prodajom nepokretnosti, jer su ZZ i njegova supruga planirali da sagrade kuću u ... gde su im sin VV i ćerka DD studirali pa su zbog školovanja dece kao i zbog činjenice da su bili nezaposleni, bili prinuđeni da prodaju deo imovine, zbog čega su zaključili ugovor o kupoprodaji Ov 178/04 od 16.03.2004. godine sa ĐĐ, bratom supruge pok. ZZ, koji je kupovinom ovih nepokretnosti hteo da im pomogne pri rešavanju stambenog pitanja. Tuženi VV je 2010. godine stekao mogućnost da povrati navedenu imovinu kako svoju tako i svog pokojnog oca, pa je zato sa ĐĐ zaključio Ugovor o kupoprodaji Ov 609/10 od 30.07.2010. godine, a kupoprodajna cena u ovom ugovoru je bila niža iz razloga što je VV sa ujakom postigao dogovor da mu ostatak cene isplati kasnije.

Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca zaključivši da je ugovor o poklonu, koji je overen pod Ov 706/02 od 17.07.2002. godine zaključen uz prisustvo nedopuštene pobude, jer je sada pok. ZZ kao poklonocavac zaključenjem tog ugovora imao nameru da na taj način osujeti potraživanje koje je tužilac imao prema njemu, a sada ima prema njegovim naslednicima ovde tuženima VV, GG i DD (budući da je u vreme zaključenja spornog ugovora o poklonu tekla parnica po tužbi ovde tužioca koja je podneta 1995. godine, radi naknade štete koju je tužilac pretrpeo usled zadobijenih povreda koje mu je naneo sada pok. ZZ, a koji je zbog nanetih povreda tužiocu oglašen krivim u pravnosnažno okončanom krivičnom postupku), pa kako je nedopuštena pobuda bitno uticala na zaključenje tog spornog ugovora, te da je vođenje parnice oko naknade štete bilo poznato i tuženom VV, to je navedeni ugovor ništav. Prvostepeni sud je zaključio da je ništav i ugovor o kupoprodaji koji je overen pred Opštinskim sudom u Sjenici pod Ov 178/04 od 16.03.2004. godine, budući da je tuženi VV preneo pravo svojine na nepokretnostima na kojima nije bio vlasnik, jer je predmetne nepokretnosti stekao po ništavom pravnom poslu (ugovor o poklonu od 17.07.2002. godine), kao i da je sada pok. ZZ vršio prodaju kp.br. ... koja je u tom momentu bila vlasništvo tuženog VV, da navedeni kupoprodajni ugovor nije izvršen ni u pogledu plaćanja kupoprodajne cene ni i u pogledu predaje u posed kupcu, te da se radi o prividnom ugovoru. Prvostepeni sud je zaključio i da prividnost oba ugovora o kupoprodaji proizilazi iz činjenice da je u ugovoru Ov 178/04 od 16.03.2004. godine navedena kupoprodajna cena od 500.000,00 dinara, dok je u kupoprodajnom ugovoru Ov 609/10 od 30.07.2010. godine za iste nepokretnosti navedena kupoprodajna cena od 150.000,00 dinara, te da je ugovor o kupoprodaji Ov 609/10 od 30.07.2010. godine ništav i iz razloga što je ugovarača ĐĐ kao prodavca zastupalo lice – II koji za potpisivanje tog ugovora nije imao valjano punomoćje, budući da je u punomoćju izdatom 01.03.2004. godine bio ovlašćen da može potpisati kupoprodajni ugovor za kuću i zemlju koja je kupljena od sada pok. ZZ i tuženog VV, ali nije bio ovlašćen da nepokretnosti može otuđiti. Shodno navedenom prvostepeni sud je utvrdio i da nepokretnosti koje su bile predmet navedenih ugovora čine ostavinsku masu sada pok. ZZ.

Međutim, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev, zaključivši da iz sadržine spornog ugovora o poklonu jasno proizilazi da je motiv zaključenja ovog ugovora blagodarnost oca ZZ, kao poklonodavca prema sinu VV kao poklonoprimcu, koji je u vreme zaključenja ovog ugovora stekao uslov i upisao drugu godinu ... fakulteta, te da potraživanje tužioca prema sada pok. ZZ nije pravnosnažno utvrđeno, zbog čega je našao da je pogrešan zaključak prvostepenog suda da je motiv sada pok. ZZ prilikom zaključenja ugovora o poklonu bilo izbegavanje plaćanja potraživanja tužiocu, te da u konkretnom slučaju ne postoji nemoralan i nedozvoljen osnov za zaključenje ovog ugovora jer nije nemoralno da se detetu poklanjaju nepokretnosti, s obzirom da ovakvo ponašanje nije protivno prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima u smislu odredbe člana 103. stav 1. ZOO, kao i da ugovor o poklonu ne sadrži ni jedan razlog ništavosti iz člana 53. stav 2 ZOO. Zaključio je i da su ugovori o kupoprodaji zaključeni u svemu u skladu sa odredbom člana 4. Zakona o prometu nepokretnosti, te da isti nisu ništavi u smislu odredbe člana 103. ZOO, zbog čega je odbio i tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da u ostavinsku masu ulaze nepkretnosti koje su bile predmet spornih ugovora.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano revizijom tužioca ističe da je drugostepeni sud utvrdio drugačije činjenično stanje, te na taj način učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka.

Naime, pred prvostepenim sudom je sproveden dokazni postupak čitanjem svih pismena u spisima i zapisnika sa rasprava sa iskazima staraoca tužioca i tuženog VV, datim u svojstvu parnične stranke, kao i brojnih svedoka, te je prvostepeni sud ceneći navedene iskaze pojedinačno i u međusobnoj vezi utvrdio činjenično stanje i odlučio o tužbenom zahtevu obrazlažući u kom delu i kojim svedeocima je poklonio veru, a u kom delu su iskazi kontradiktorni u pogledu odlučnih činjenica (sve bliže navedeno u obrazloženju prvostepene presude). Drugostepeni sud je, bez otvaranja glavne rasprave, zaključio da iz sadržine spornog ugovora o poklonu jasno proizilazi da je motiv zaključenja ovog ugovora blagodarnost oca ZZ kao poklonodavca, prema sinu VV, poklonoprimcu koji je u vreme zaključenja ovog ugovora stekao uslov i upisao drugu godinu ... fakulteta, pa mu je otac kao znak pažnje i stimulacije u daljem školovanju poklonio nepokretnosti navedene u ugovoru, pri tom navodeći da je to potvrđeno i iskazima saslušanih svedoka. Međutim, navedeno ne proizilazi iz činjeničnog stanja utvrđenog pred prvostepenim sudom. Takođe, drugostepeni sud je ocenio da je zaključenje spornog ugovora o kupoprodaji od 16.03.2004. godine bilo motivisano potrebom da se reši stambeno pitanje tuženih VV i DD koji su studirali u ..., a zbog čega je brat supruge sada pok. ZZ kupio nepokretnosti kako bi im pomogao. Međutim, po oceni prvostepenog suda iskazi svedoka u pogledu zaključenja navedenog ugovora o kupoprodaji su kontradiktorni u pogledu odlučnih činjenica i nisu potkrepljeni nijednim pismenim dokazom, dok je sa druge strane prvostepeni sud poklonio veru iskazima svedoka (JJ, KK, LL, LJLJ, MM) koji su naveli da sporne nepokretnosti nikada nisu predate u posed kupcu ĐĐ, a čije iskaze tokom postupka tuženi VV nije osporio, kao i da nedopuštena pobuda kod zaključenja spornih ugovora nije dovedena u sumnju ni iskazima saslušanih svedoka (NN, NJNJ, OO, II) i tuženog VV, saslušanog u svojstvu parnične stranke. Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud nije mogao bez održavanja glavne rasprave i bez izvođenja dokaza pred drugostepenim sudom izvesti drugačiji zaključak i na tako utvrđenom činjeničnom stanju zasnovati svoju odluku. Zbog učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka u drugostepenom postupku pobijana odluka je morala biti ukinuta. Takođe drugostepeni sud nije cenio činjenicu da je protiv sada pok. ZZ doneta pravnosnažnom presudom sada pok. ZZ osuđen za krivično delo teška telesna povreda (po tvrdnji revizije u 2002. godini, dakle u godini kada je i zaključen sporni ugovor o poklonu), a zbog koje povrede je tužilac i podneo tužbu 1995. godine radi naknade materijalne štete, a takođe nije cenio ni okolnost da li je II bio ovlašćen da u ime ĐĐ kao prodavca zaključi sporni ugovor o kupoprodaji koji je overen pred Osnovnim sudom u Sjenici pod Ov 609/10, budući da iz punomoćja od 01.03.2004. godine proizilazi da je bio ovlašćen da može potpisati kupoprodajni ugovor za kuću i zemlju koja je kupljena od sada pok. ZZ i tuženog VV, ali nije bio ovlašćen da nepokretnosti može otuđiti. Stoga je ukinuta drugostepena presuda na osnovu člana 416. stav 2. ZPP i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će, vodeći računa o iznetom u ovom rešenju, otkloniti učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka tako što će imajući u vidu navode tužioca, te navode žalbe tuženih i umešača na strani tuženih, ako nađe da je radi pravilnog i potpunog utvrđenja činjeničnog stanja potrebno da se ponove već izvedeni dokazi, u skladu sa ovlašćenjem iz člana 383. stav 3. ZPP zakazati raspravu na kojoj će ponovnim izvođenjem dokaza razjasniti sporne činjenice, nakon čega će doneti pravilnu i zakonitu odluku o žalbama tuženih i umešača na strani tuženih.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić