Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tuženog dozvoljena po članu 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 55/14), ispitao je pobijanu presudu u smislu člana 408. tog Zakona i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je tokom 2003. godine od tuženog kupio krovne ploče „Aqualine“ koje proizvodi firma iz Belgije i čiji je uvoznik preduzeće „Tehnokomerc“ iz Kruševca. Kompletne radove na postavljanju tih ploča na krov tužiočevog objekta u ... izršila je firma „Pod krov“ u periodu od 21. do 25.11.2003. godine. U toku 2007. godine zbog oštećenja jednog broja ploča, došlo je do prokišnjavanja koje je bilo minimalno i sanirano je sa par ploča koje je tužiocu predala firma uvoznik. Međutim, u proleće 2012. godine zbog kiša i topljenja snega, krov je naglo počeo da prokišnjava, pa je tužilac nakon što je od predstavnika tuženog dobio podatke, kontaktirao lice zaposleno u preduzeću „Tehnokomerc“ koje mu je na ime izvršene reklamacije preko tuženog predalo kompletnu količinu krovnih ploča sa svim propratnim materijalom potrebnim za njihovu ugradnju. Zbog činjenice da u tom objektu živi sa porodicom i da se u njemu nalazi ... od koje ostvaruje zaradu, bilo je potrebno da se objekat što pre sanira, ali kako više nije bio siguran u kvalitet ploča koje je nabavio preko tuženog, po savetu je za pokrivanje objekta iskoristio trapezasti lim a ploče koje je dobio prodao za oko 1.000 evra. Veštačenjem je utvrđeno da je uzrok štete na objektu tužioca loš kvalitet postavljenih krovnih ploča „Aqualine“ čijom je deformacijom i propadanjem došlo do prodiranja atmosferskih padavina unutar tužiočevog objekta. Ploče su inače bile postavljene prema standardima za njihovu montažu i prema uputstvu proizvođača, a troškovi sanacije predmetnog objekta i njegovog dovođenja u prethodno stanje, sa otklanjanjem oštećenja u unutrašnjim prostorijama objekta (koji podrazumevaju troškove demontaže postojećih ploča sa svim neophodnim radovima, troškove radova na postavljanju novih ploča, bez uračunavanja vrednosti novih krovnih ploča i struganja boje sa plafona, gletovanje i bojenje plafona) iznosi 410.110,00 dinara.

Navedeno činjenično stanje drugostepeni sud je utvrdio nakon što je otvorio raspravu i izveo dokaze koje je ocenio u smislu člana 8. ZPP, pa su neosnovani revizijski navodi da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 231. stav 2. ZPP.

Drugostepeni sud je zaključio da je na tužiočevom objektu došlo do štete zbog ugradnje nekvalitetnih krovnih ploča „Aqualine“, pa nakon što je 2012. godine prihvaćena tužiočeva reklamacija i predata kompletna količina krovnih ploča sa materijalom za njihovu ugradnju od strane uvoznika „Tehnokomerc“ a preko tuženog kao prodavca, time je ostvareno jedno od prava iz člana 488. stav 1. tačka 1. Zakona o obligacionim odnosima (ispunjenje ugovora). Zato je tuženi dužan da na osnovu stava 2. i 3. navedene zakonske odredbe tužiocu naknadi štetu u visini vrednosti radova i materijala neophodnih za uklanjanje štetnih posledica, odnosno saniranje objekta. Kako je tužba podneta 14.08.2012. godine to potraživanja naknade štete nije zastarelo po članu 376. stav 1. navedenog zakona (3 godine), pa je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i tuženog obavezao da tužiocu naknadi štetu sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate, dok je odbio zahtev za kamatu od 14.08.2012. do 27.04.2017. godine, kao neosnovan.

Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je suprotno navodima revizije, pravilnom ocenom dokaza izvedenih na raspravi utvrdio činjenično stanje i pravilnom primenom materijalnog prava iz članova 488. i 376. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) odlučio o tužbenom zahtevu.

Po članu 488. ZOO, kupac koji je blagovremeno i uredno obavestio prodavca o nedostatku može zahtevati od prodavca da nedostatak ukloni ili da mu preda drugu stvar bez nedostatka (ispunjenje ugovora), zahtevati sniženje cene, izjaviti da raskida ugovor. U svakom od ovih slučajeva kupac ima pravo i na naknadu štete. Pored toga i nezavisno od toga, prodavac odgovara kupcu i za štetu koju je ovaj zbog nedostatka stvari pretrpeo na drugim svojim dobrima i to prema opštim pravilima o odgovornosti za štetu.

Kod utvrđene činjenice da je na osnovu tužiočeve reklamacije u 2012. godini, koja je prihvaćena od strane uvoznika „Tehnokomerc“ izvršna isporuka kompletne količine potrebnih krovnih ploča za objekat tužioca, preko tuženog kao prodavca, pravilno je drugostepeni sud zaključio da je time tužilac ostvario jedno od prava iz člana 488. stav 1. ZOO (ispunjenje ugovora), pa u tom slučaju prema stavu 2. navedene zakonske odredbe kupac ima pravo i na naknadu štete. Pored toga i nezavisno od toga prodavac odgovara kupcu i za štetu koju je ovaj zbog nedostatka stvari pretrpeo na drugim svojim dobrima i to prema opštim pravilima o odgovornosti za štetu (stav 3.). Sledom navedenog, predmetno potraživanje nije zastarelo, jer od nastanka štete do podnošenja tužbe (14.08.2012. godine) nije protekao zakonski rok od 3 godine iz člana 376. stav 1. navedenog Zakona.

Neosnovani su navodi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, pozivanjem na odredbe Zakona o zaštiti potrošača o odgovornosti proizvođača, pravu na naknadu štete i zastarelosti potraživanja, jer se u konkretnom slučaju radi o pravima kupca u slučaju odgovornosti za materijalne nedostatke u situaciji kada je prihvaćena reklamacija kupca i predata mu druga stvar (ispunjenje ugovora), u kom slučaju prodavac odgovara kupcu za štetu koju je on pretrpeo po opštim pravilima o odgovornosti za štetu. Bez uticaja su navodi revidenta da je reklamaciju tužioca prihvatio uvoznik „Tehnokomerc“ a ne tuženi, jer je isporuka druge robe izvršena upravo preko tuženog kao prodavca, što je tuženi isticao u toku postupka, navodeći da je u najkraćem roku postupljeno po reklamaciji tužioca i izvršena isporuka novih krovnih ploča, prilažući kao dokaz otpremnicu broj 9/478 od 19.05.2012. godine.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu izloženog ocenio da revizija tuženog nije osnovana, pa je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić