.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3253/2020
03.03.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Zorane Delibašić i Vesne Popović, članova veća, u parnici tužioca „AMS osiguranje“ado Beograd, čiji je punomoćnik Vladislav Kostić, advokat iz ..., protiv tuženih AA iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Kosanić, advokat iz ... i BB iz ..., čiji je punomoćnik Mihailo Korać, advokat iz ..., radi regresa, odlučujući o reviziji tuženog BB izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 293/2018 od 20.08.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 03.03.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog BB izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 293/2018 od 20.08.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog BB izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 293/2018 od 20.08.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 8523/2014 od 20.10.2017. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezani tuženi da tužiocu na ime regresa solidarno isplate iznos od 130.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 29.11.2011. godine do isplate. Obavezan je tužilac da privremenom zastupniku tuženog AA, advokatu Bojanu Savoviću, isplati iznos od 52.500,00 dinara, na ime zastupanja tog tuženog. Obavezani su tuženi da tužiocu solidarno na ime troškova postupka isplate iznos od 144.800,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Odbijen je zahtev tužioca za dosudu zakonske zatezne kamate na iznos troškova parničnog postupka od presuđenja do izvršnosti.
Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž 293/2018 od 20.08.2019. godine, odbačena je žalba tuženog AA. Žalba tuženog BB je odbijena i prvostepena presuda potvrđena. Odbijeni su zahtevi tuženih za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi BB je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20 - u daljem tekstu: ZPP), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom usvojen je tužbeni zahtev za isplatu regresa iz razloga što su nižestepeni sudovi pravilno utvrdili da je tuženi AA kritičnom prilikom upravljao motornim vozilom u vlasništvu tuženog BB, pod dejstvom alkohola, čime su tuženi izgubili pravo iz osiguranja, primenom odredbe člana 29. stav 1. tačka 4. Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, te kako je tužilac, kao osiguravač predmetnog vozila, nadoknadio štetu oštećenom u iznosu od 130.000,00 dinara, to tužilac ima pravo da isplaćeni iznos potražuje od lica koja su odgovorna za štetu – ovde tuženih.
U takvom slučaju, nižestepeni sudovi su prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari, doneli odluku u skladu sa pravnim stavovima koji su izraženi kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Pored toga, tuženi BB nije uz reviziju dostavio pravnosnažne presude iz kojih proizilazi zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili sličnoj činjeničnopravnoj situaciji, već revizijom osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova, o osnovanosti tužbenog zahteva, zasnovane su na pravilnoj primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stava 2. tačke 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba radi regresa podneta je dana 28.11.2014. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je iznos od 130.000,00 dinara.
Prema članu 468. stav 1. i stav 4. ZPP, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, kao i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi pomenuti iznos.
Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.
Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kojem je vrednost pobijanog dela očigledno ispod navedenog zakonskog limita, revizija tuženog BB nije dozvoljena, u smislu člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.
Predsednik veća - sudija
Božidar Vujičić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
