Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1972/19 od 09.05.2019. godine žalba tuženog je delimično usvojena, delimično odbijena i prvostepena presuda preinačena tako što su odbijeni usvajajući delovi tužbenih zahteva na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda, usvajajući delovi tužbenih zahteva na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove i strah preko iznosa od po 40.000,00 dinara za svakog tužioca i za svaki navedeni osnov, sve sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, i zahtev tužilaca za naknadu troškova postupka preko iznosa od 467.800,00 dinara, dok je u preostalom delu prvostepena presuda potvrđena; obavezani su tužioci da tuženom naknade troškove žalbenog postupka u iznosu od 23.800,00 dinara.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP.

Članom 404. stavom 1. ZPP ("Službeni glasnik RS", br. 72/11...18/20) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), stavom 2. da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog. U konkretnom slučaju revident ne ukazuje, niti ima potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, kao ni pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Nije potrebno novo tumačenje prava, niti ujednačavanje sudske prakse jer se revizijom ni ne ukazuje na postojanje suprotnih pravosnažnih presuda u istoj ili sličnoj činjeničnopravnoj situaciji.

Iz iznetih razloga na osnovu člana 404. stava 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stava 2. tačke 5) ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije dozvoljena.

Članom 403. stavom 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici je podneta 16.09.2014. godine, a protivtužba 24.03.2015. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela po tužbi za svakog tužioca pojedinačno iznosi 80.000,00 dinara, što je protivvrednost iznosa od 672,00 evra na dan podnošenja tužbe. Vrednost predmeta spora pobijanog dela po protivtužbi iznosi 1.000.000,00 dinara, što je protivvrednost iznosa od 8.326 evra na dan podnošenja protivtužbe.

U ovom imovinskopravnom sporu tužbeni zahtevi se odnose na novčano potraživanje, pri čemu tužioci nisu jedinstveni suparničari u smislu člana 210. ZPP, te se vrednost pojedinačnih tužbenih zahteva na osnovu analogne primene člana 30. stava 2. ZPP, ne sabira. Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela po tužbi, posmatrajući pojedinačno za svakog tužioca, ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000,00 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, i kako vrednost predmeta spora pobijanog dela po protivtužbi, takođe, ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000,00 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja protivtužbe, Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da je revizija nedozvoljena.

Na osnovu izloženog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić