.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3257/2020
27.08.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Katarine Manojlović Andrić i Danijele Nikolić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Damir Bejić, advokat iz ..., protiv tužene „Banca Intesa“ AD Beograd, čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi sticanje bez osnova, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 1233/2019 od 19.02.2020.godine, u sednici održanoj 27.08.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 1233/2019 od 19.02.2020. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 1233/2019 od 19.02.2020. godine.
ODBIJA SE, kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P 8913/17 od 12.09.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor mesne nenadležnosti, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, usvojen je zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu na ime sticanja bez osnova isplati 19.800,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 08.09.2011. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka plati 30.884,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do konačne isplate.
Presudom Višeg suda u Nišu Gž 1233/2019 od 19.02.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijeni su kao neosnovani zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga sadržanih u odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 87/18).
Članom 404. stav 1. ZPP propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom, pošto je prethodno utvrđena ništavost odredbe ugovora o kreditu kojom je predviđeno pravo tužene da od tužioca, kao korisnika kredita naplati troškove obrade kredita i puštanje kredita u korišćenje u visini od 0,5 % iznosa odobrenog kredita, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije za evro važećim na dan plaćanja, jer tužena nije dokazala našta se odnose troškovi obrade kredinih zahteva i puštanje kredita u korišćenje u visini od 19.800,00 dinara, koji su tužiocu naplaćeni, to je obavezana tuženu da tužiocu isplati 19.800,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 08.09.2011. godine.
Nižestepeni sudovi su na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja doneli odluku u skladu sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita, usvojenim na sednici građanskog odeljenja održanoj 22.05.2018. godine i izraženim u brojnim presudama Vrhovnog kasacionog suda. Prema ovom pravnom stavu banka ima pravo na naplatu troškova i naknadu bankarskih usluga, pa odredbe ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Troškovi obrade kredita i puštanje kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope.
Sa napred navedenih razloga nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj pravnoj stvari prihvati odlučivanje o reviziji tužene, kao o izuzetno dozvoljenoj, sa kojih razloga je na osnovu člana 404. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Članom 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Članom 479. stav 6. istog zakona propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 02.11.2017. godine, a vrednost predmeta spora je 19.800,00 dinara. Kako se ovom slučaju radi o sporu male vrednosti, to revizija tužene nije dozvoljena na osnovu člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.
S obzirom na to da troškovi tužioca na ime odgovora na reviziju nisu bili nužni, to je na osnovu člana 165. u vezi člana 153. i 154. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
