Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...55/14), pa je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Ni u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba parničnog postupka, a nema ni povrede iz stava 1. istog člana, na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom krivičnom presudom Višeg suda u Čačku K 91/09 od 03.06.2010. godine, tuženi je oglašen krivim zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 2. KZ, pa je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i izrečena mu je mera bezbednosti upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od 2 godine, jer se nije pridržavao saobraćajnih propisa, pa je ugrozio javni saobraćaj tako što je vozio brzinom većom od dozvoljene – 104 km/h u delu puta gde je ograničenje 60 km/h, udario je u zadnji deo motornog vozila marke „Yugo“ koji je od siline udarca izbacio sa puta na zemljano proširenje sa leve strane puta, kojom prilikom su na licu mesta od mnogobrojnih zadobijenih povreda izgubile život dve saputnice u vozilu marke „Yugo“, od kojih je jedna bila u trećem mesecu trudnoće, dok je vozač zadobio lake telesne povrede. Saobraćajna nezgoda se dogodila ...2008. godine u 22,45 časova, a uzorkovanje urina tuženom je izvršeno ...2008. godine oko 10,00 časova, posle nešto manje od 4 dana, odnosno najmanje 82 sata i 15 minuta od trenutka saobraćajne nezgode, kada je kod tuženog nađeno prisustvo amfetamina i kanabinoida – marihuane, a uzorak urina nije dodatno analiziran da bi se utvrdile koncentracije navedenih psihoaktivnih supstanci. Prema nalazu i mišljenju veštaka, ranije datom u ovom postupku, amfetamini se mogu detektovati 3-4 dana od konzumacije, a nekada i duže, a kanabinoidi – marihuana se detektuju i više od 12 dana od konzumacije. Tužilac je po polisi osiguranja od odgovornosti za štete pričinjene trećim licima br. ... za vozilo registarskih oznaka ..., kojim je kritičnom prilikom upravljao tuženi, isplatio oštećenima iz predmetne saobraćajne nezgode ukupan iznos od 9.346.680,00 dinara, koji iznos potražuje od tuženog. Komisija veštaka specijalista neuropsihijatrije, specijaliste toksikološke hemije, u svom nalazu i mišljenju navela je da amfetamini u kombinaciji sa tetrahidrokanabinolom dovode do poremećaja psihomotornih sposobnosti i osobe koje ih konzumiraju ne reaguju u skladu sa naučenim veštinama, odnosno imaju reakcije neprilagođene aktuelnoj situaciji. Kritično prosuđivanje aktuelne situacije u saobraćaju je neadekvatno, imaju sporiju koordinaciju pokreta i refleksne aktivnosti, vreme reagovanja im je produženo, pogrešno procenjuju razdaljinu, poremećena im je percepcija vida i sluha, nemaju dobru orijentaciju u vremenu i prostoru, kognetivne sposobnosti, pažnja, koncentracija, brzina, rasuđivanje, proces informisanja, kratkoročna memorija su kompromitovane, precenjenog su samopouzdanja, što sve zajedno povećava rizik za bezbednost vožnje. Uticaj amfetamina u kombinaciji sa tetrahidrokanabinolom ne može se isključiti kao nastanak predmetne saobraćajne nezgode i da je tuženi u vreme saobraćajne nezgode mogao biti pod dejstvom amfetamina i kanabinoida, ali, veštaci su naveli da ako bi sud prihvatio iskaz tuženog u pogledu korišćenja psihoaktivnih supstanci moguće je da ih je konzumirao nakon saobraćajne nezgode, tokom boravka u bolnici.

Tužilac zasniva tužbeni zahtev na članu 3. njegovih Uslova osiguranja od autoodgovornosti, koji su važili u trenutku saobraćajne nezgode, te da nastala materijalna i nematerijalna šteta nije pokrivena osiguranjem, jer je tuženi u vreme nastanka saobraćajne nezgode bio pod uticajem droge ili drugih psihoaktivnih supstanci.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužioca (regresni zahtev osiguravača), jer u provedenom postupku nije sa sigurnošću utvrđeno da je tuženi u momentu nastanka saobraćajne nezgode bio pod uticajem droga i drugih narkotika i da je izgubio prava iz osiguranja.

Odredbom člana 87. stav 2. Zakona o osiguranju imovine i lica propisano je da organizacija za osiguranje koja je naknadila štetu oštećenom licu stupa u njegovo pravo prema licu odgovornom za štetu za iznos isplaćene naknade, kamatu i troškove, ako nije nastupila njena obaveza prema uslovima ugovora o osiguranju od autoodgovornosti.

Odlukom o izmenjenim uslovima za osiguranje od autoodgovornosti tužioca broj .. od 09.11.2001. godine (gubljene prava iz osiguranja) članom 3. stav 1. tačka 3. propisano je da kod obaveznog osiguranja od autoodgovornosti osiguravač nadoknađuje štetu oštećeniku uz pravo regresa prema osiguraniku, drugom odgovornom licu ili vozaču osiguranog vozila; ako je u trenutku saobraćajne nezgode, odnosno vozač osiguranog vozila pod uticajem alkohola, droga ili drugih narkotika. Stavom 2. istog člana propisano je da osiguravač nema pravo na naknadu (regres) isplaćenog iznosa odštete po osnovu stava 1. ovog člana: a) ako nije kriv za postojanje okolnosti iz stava 1. ovog člana, b) da štetni događaj nije u uzročnoj vezi sa nastalim okolnostima iz stava 1. ovog člana.

U toku postupka je utvrđeno da se saobraćajna nezgoda dogodila dana ...2008. godine u 22,45 časova, a da je uzorkovanje urina tuženom izvršeno ...2008. godine oko 10,00 časova, posle nešto manje od 4 dana (nakon 82 sata i 15 minuta) od trenutka saobraćajne nezgode kada je kod tuženog nađeno prisustvo amfetamina i kanabinoida – marihuane, a uzorak urina nije dodatno analiziran da bi se utvrdile koncentracije navedenih psihoaktivnih supstanci zbog čega ni krivični sud u pravnosnažnoj presudi K 91/09 od 03.06.2010. godine nije prihvatio da su osnovane tvrdnje iz optužnog akta da je okrivljeni kritičnom prilikom vozio pod dejstvom opojnih droga čime bi izvršio krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ s obzirom da takva činjenica nije decidno utvrđena i da je ostala u domenu sumnje, odnosno da nije dokazana, jer nije utvrđeno da li je tuženi navedena sredstva konzumirao pre ili nakon saobraćajne nezgode, a pri uviđaju je načinjen propust jer u momentu saobraćajne nezgode nije izvršeno uzorkovanje urina od tuženog na psihoaktivne supstance.

U parničnom postupku sud je u pogledu postojanja krivičnog dela i krivične odgovornosti učinioca vezan za pravnosnažnu presudu krivičnog suda kojom se optuženi oglašava krivim (član 13. ZPP), ali se stepen krivice za nastanak štete ceni prema pravnim pravilima građanskog prava, jer je građanskopravna odgovornost šira od krivičnopravne odgovornosti.

Međutim, na osnovu izvedenih dokaza u parničnom postupku nije utvrđeno da li je tuženi psihoaktivne supstance koristio pre ili posle saobraćajne nezgode, te da li je u vreme nastanka saobraćajne nezgode bio pod uticajem istih, o čemu nije mogla da se izjasni ni Komisija veštaka u svom nalazu i mišljenju od 08.05.2019. godine, jer je dala svoj zaključak da je tuženi u vreme saobraćajne nezgode ...2008. godine mogao biti pod dejstvom amfetamina i kanabinoida, ali ukoliko sud prihvati njegov iskaz u pogledu korišćenja psihoaktivnih supstanci moguće je da je iste koristio nakon saobraćajne nezgode tokom boravka u bolnici.

Zbog navedenog, nižestepeni sudovi su pravilno odlučili primenom pravila o teretu dokazivanja (član 231. stav 1. ZPP) jer tvrdnja tužioca o upotrebi psihoaktivnih supstanci i njenog dejstva na tuženog u vreme nastanka saobraćajne nezgode je i dalje ostala u domenu sumnje, odnosno nedokazana.

Prema odredbi člana 87. stav 2. Zakona o osiguranju imovine i lica („Službeni glasnik SRJ“ broj 30/96 sa izmenama i dopunama) osiguravač prema odgovornom licu ima pravo na regres ukoliko nije nastupila njegova obaveza prema uslovima o osiguranju od autoodgovornosti. Iz ovog sledi da pravo osiguravača na regres prema odgovornom licu ne nastaje samom isplatom naknade trećem oštećenom licu, već je potrebno da njegov osiguranik izgubi prava iz ugovora o osiguranju odgovornosti. Vlasnik vozila koji osigurava svoju odgovornost plaća osiguravaču premiju osiguranja, isplatom naknade trećem licu, ako se osigurani slučaj dogodi osiguravač ispunjava svoju obavezu prema svom osiguraniku i zbog toga se po odredbi iz člana 87. stav 2. navedenog Zakona od odgovornih lica može da regresira isplaćeni iznos samo ako prema uslovima ugovora o osiguranju, osiguranik izgubi pravo iz osiguranja, što u ovde nije slučaj, jer sa sigurnošću nije utvrđeno da li je tuženi psihoaktivne supstance koristio pre ili posle saobraćajne nezgode, odnosno nije utvrđeno da je tuženi u vreme nastakna saobraćajne nezgode bio pod uticajem psihoaktivnih supstanci, zbog čega tužilac nema pravo regresa prema tuženom.

Sa iznetih razloga neosnovani su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava od strane nižestepenih sudova.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka doneta primenom člana 153. i 154. ZPP.

Revizijski navodi kojima se osporava ocena izvedenih dokaza u provedenom postupku i pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja nisu razmatrani, jer ne predstavljaju revizijski razlog iz odredbe člana 407. stav 2. ZPP.

Sa iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. Zakona parničnom postupku odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija,

Marina Milanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić