Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Marine Milanović i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Živorad Lekić advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Dalibor Katančević advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4371/19 od 23.12.2019. godine, u sednici veća koja je održana dana 28.10.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4371/19 od 23.12.2019. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4371/19 od 23.12.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 11538/16 od 05.06.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor mesne nenadležnosti za postupanje Osnovnog suda u Kragujevcu u ovoj pravnoj stari, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi da tužiocu, na ime naknade nematerijalne štete, isplati: iznos od 350.000,00 dinara na ime naknade za pretrpljene fizičke bolove, iznos od 350.000,00 dinara na ime naknade za pretrpljeni strah, iznos od 700.000,00 dinara na ime naknade za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti i iznos od 150.000,00 dinara na ime naknade za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.06.2019. godine kao dana presuđenja pa do konačne isplate, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom izvršenja. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev preko iznosa dosuđenog stavom prvim izreke a do traženog na ime naknade za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 410.450,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do konačne isplate, u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude pod pretnjom izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4371/19 od 23.12.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P 11538/16 od 05.06.2019. godine u stavu drugom i četvrtom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema članu 404. stav 1. ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava, a prema stavu 2. ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Ceneći ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, obzirom na to da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, niti pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe ujednačavanja sudske prakse i potrebe novog tumačenja prava, jer se u konkretnom slučaju radi o parnici radi naknade štete povodom događaja zbog koga je protiv tuženog vođen krivični postupak, ali je prema tuženom, kao okrivljenom, odbijena optužba da je izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret, zbog čega su rokove zastarelosti nižestepeni sudovi cenili prema jasno izraženom stavu kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda da se odredba člana 390. Zakona o obligacionim odnosima primenjuje u situaciji kada je krivični postupak okončan zbog nekog uzroka koji se ne tiče suštine stvari i kada je oštećeni upućen na parnicu da ostvari svoj imovinskopravni zahtev, u kojoj situaciji se smatra da je zastarelost prekinuta uslovno, ako se tužba podnese u redovnom roku od 3 meseca od pravnosnažnosti odluke krivičnog suda, kao u konkretnom slučaju. Tuženi uz reviziju nije priložio sudske odluke koje bi učinile osnovanim razlog predviđen članom 404. ZPP za izjavljivanje revizije.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici je podneta dana 27.06.2016. godine, a označena vrednost spora iznosi 1.700.000,00 dinara.

Budići da navedena vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, kao revizijskog cenzusa u smislu člana 403. stav 3. ZPP, to revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić