Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, kao posebnu, zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 49/13 – US, 74/13 – US, 55/14 i 87/18), ocenio da revizija tužioca nije izuzetno dozvoljena.

Članom 404. stav 1. ZPP, propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana, propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pobijana odluka je u skladu je sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda usvojenom na sednici Građanskog odeljenja održanoj 03.03.2020. godine, kojim je izmenjen i dopunjen pravni stav o ostvarivanju prava na naknadu troškova na ime PDV-a na advokatske usluge (usvojen 05.07.2016. godine), prema kom pravnom stavu, stranka koju je u uspešno okončanoj parnici zastupao advokat obveznik poreza na dodatu vrednost ima pravo na naknadu troškova na ime PDV-a na advokatsku uslugu, a kao dokaz treba da priloži račun o izvršenim advokataskim uslugama, osim u slučajevima kada posebnim propisima nije ustanovljena obaveza izdavanja računa. Iz obrazloženja pobijane presude proizlazi da bi tužilac, koga je zastupao advokat prilikom zaključenja poravnanja, obveznik PDV-a, imao pravo na naknadu troškova na ime PDV-a na advokatsku uslugu, pod uslovom da je kao dokaz priložio račun ili obračun o izvršenim advokatskim uslugama. Tužilac je pružio dokaz da je njegov punomoćnik obveznik PDV-a, ali ta okolnost sama po sebi nije dovoljna za usvajanje tužbenog zahteva za isplatu PDV-a na ime sastava odštetnog zahteva, budući da tužilac nije priložio dokaz - račun ili obračun o izvršenim advokatskim uslugama, zbog čega je drugostepeni sud žalbu tuženog usvojio i pobijanu presudu preinačio i odbio, kao neosnovan zahtev tužioca. Stoga, po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o revizji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom na to da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, imajući u vidu vrstu spora i sadžinu tražene sudske zaštite-

Sa napred navedenih razloga odlučeno je, kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao i dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 413. ZPP, a u vezi odredbe člana 479. stav 6. ZPP i utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Tužba je podneta 30.11.2016. godine.

Kako se radi o tužbenom zahtevu koji se odnosi na novčano potraživanje, koje očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe u smislu člana 468. stav 1. i 2. ZPP, to se radi o postupku u sporu male vrednosti u smislu člana 468. ZPP, u kome protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija, na osnovu člana 479. stav 6. ZPP.

Pored toga, kako je odrebom člana 467. ZPP propisano, da, ako u odredbama ove glave nije drugačije propisano, u postupku o sporovima male vrednosti shodno se primenjuju ostale odredbe ovog zakona, to u ovom postupku nema mesta ni primeni odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, kojom je propisano, da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka, s obzirom na to da ovaj sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji i da se radi o sporu male vrednosti.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. i 413, ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić