Apelacioni sud u Novom Sadu je, presudom Gž 241/21 od 04.03.2021. godine, stavom prvim izreke, žalbu tužene usvojio i preinačio presudu Osnovnog suda u Novom Sadu P 6069/2019 od 14.10.2020. godine, u pobijanom usvajajućem delu odluke o tužbenom zahtevu iz stava jedan, dva, tri i četiri izreke, u delu odluke o troškovima parničnog postupka iz stava pet izreke, tako što je odbio tužbeni zahtev tužilaca kojim je traženo da se utvrdi ništavost radnji zbog kojih je pokojna BB, rođena ..., dana ...1914. godine Opština ..., od oca VV i majke GG iz političkih i ideoloških razloga, isključivo zbog pripadnosti nemačkoj nacionalnoj manjini, neosnovano lišena slobode dana 15.07.1945. godine, bez bilo kakvog sprovedenog postupka ili odluke suda ili nekog drugog državnog organa, usled kojih radnji je deportovana u radni logor „Kruševlje“ kod Sombora, gde je zbog nehigijenskih i ponižavajućih uslova boravka i prinudnog rada zadobila bolest tifus i preminula dana ...1946. godine, a na koji način su joj povređena ljudska prava na slobodu i život, da se obaveže tužena Republika Srbija da tužiocima na ime naknade nematerijalne štete u vidu duševnih bolova zbog smrti njihove majke isplati iznos od po 800.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do isplate, da se obeveže tužena da tužiocima na ime naknade nematerijalne štete za duševne bolove zbog neosnovanog lišenja slobode isplati iznos od po 800.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do isplate i odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova parničnog postupka, te su obavezani tužioci da tuženoj naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 33.000,00 dinara. Stavom drugim izreke, tužioci su obavezani da tuženoj naknade troškove drugostepenog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužiioci su izjavili blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) i utvrdio da je revizija tužilaca osnovana, zbog pogrešno primenjenog materijalnog prava.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni povreda iz stava 1. tog člana Zakona, pred drugostepenim sudom koja bi mogla da utiče na donošenje zakonite i pravilne odluke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su deca pokojne BB, rođene ..., koja je živela u ... sa mužem i decom, bavila se poljoprivredom i domaćinstvom. Porodica je dana 15.07.1945. godine, bez bilo kakvog sprovedenog postupka ili odluke suda ili nekog drugog državnog organa, deportovana u radni logor „Kruševlje“ kod Sombora. Zbog nehigijenskih i ponižavajućih uslova boravka i prinudnog rada, pokojna BB se razbolela od tifusa i preminula dana ...1946. godine. Po raspuštanju logora, ženska deca među kojima i tužilja BB, su odvedena u Sloveniju, a muška deca među kojima i tužilac AA odvedena su u Osijek. Tužilac AA rođen je ...1938. godine, a tužilja BB ...1940. godine. Usled činjenice da su tužioci boravili, zajedno sa svojom majkom u logoru, bili su svedoci mučenja i ponižavanja kojima je ona bila izložena. Nakon smrti njihove majke, pored velikog bola i emotivnog gubitka, porodica se suočila sa strahom za budućnost i nedostatkom sredstava za elementarnu egzistenciju pošto su ostali bez prihoda i imovine kojom bi raspolagali, a koja im je, odlukom nadležnih organa, oduzeta. Pored toga, što su živeli bez staranja jednog roditelja, tužioci su bili i „obeleženi“ kao osobe koje su boravile u logoru i kao „deca logoraša“. Pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Reh 29/15 od 04.09.2015. godine, usvojen je zahtev za sudsku rehabilitaciju pokojne BB, rođene ..., dana ...1914. godine u ..., Opština ..., od oca VV i GG, a preminule dana ...1946. godine i utvrđeno da je iz političkih i ideoloških razloga, na osnovu odluke Administarativnog organa Republike Srbije, Komisija za konfiskaciju po članu 30 u ... broj .. od 23.10.1945. godine, BB povređeno pravo na imovinu, tako što joj je oduzeta nepokretna imovina, na kojoj je bila upisana kao vlasnik, zaključkom broj ... od 23.04.1945. godine, broj ../1946, pa je utvrđeno da su u celini ništave odluke Sreske komisije za konfiskaciju, kao i pravne radnje koje su proistekle iz te odluke i pravne posledice tih radnji, u celini.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev usvojio primenom odredbom čl. 1, 7. stav 1. tačka 5, 21. stav 1. i 26. stav 3. Zakona o rehabilitaciji („Službeni glasnik RS“, br. 92/2011), pošto je zaključio da oni ispunjavaju uslove propisane Zakonom o rehabilitaciji, kao deca preminulog rehabilitovanog lica koja su, zajedno sa svojom majkom odvedena u logor i bila svedoci mučenja kojima je ona bila izložena, pri čemu im je majka i umrla dok se nalazila u logoru, od posledica neuslovnog života. Iznos naknade nematerijalne štete, prvostepeni sud je odmerio primenom odredbe čl. 154, 155. i 200. Zakona o obligacionim odnosima nalazeći da tužiocima pripada pravična novčana naknada nematerijalne štete na ime duševnih bolova zbog smrti majke u iznosima od po 800.000,00 dinara i na ime duševnih bolova zbog neosnovanog lišenja slobode u iznosima od po 800.000,00 dinara.

Drugostepeni sud je, pobijanom presudom, preinačio prvostepenu presudu, jer je zaključio da su tužioci, da bi ostvarili pravo na rehabilitaciono obeštećenje u vidu naknade nematerijalne štete zbog lišenja slobode i smrti svoje majke, morali u posebnom vanparničnom postupku da podnesu predlog za rehabilitaciju svoje pokojne majke BB i utvrđenje da joj je povređeno pravo na slobodu i život do dana 16.12.2016. godine, shodno odredbi člana 9. stav 1. Zakona o rehabilitaciji, nakon čega se ovo pravo gubi. Po mišljenju drugostepenog suda, u konkretnom slučaju rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Reh 29/15 od 04.09.2015. godine, je utvrđeno da je majci tužilaca povređeno pravo na imovinu odlukama Komisije za konfiskaciju, što nije relevantno za odlučivanje o tužbenom zahtevu tužilaca za naknadu nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode (član 26. stav 3. Zakona o rehabilitaciji) i zbog smrti rehabilitovanog lica (član 26. stav 4. Zakona o rehabilitaciji), pa kako tužioci nisu blagovremeno podneli predlog za rehabilitaciju njihove pokojne majke, u kom postupku je trebalo da bude utvrđena ništavost akata ili radnji kojima je ona lišena slobode ili života, zaključio je da tužioci nemaju osnov za naknadu štete.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijana odluka drugostepenog suda doneta pogrešnom primenom materijalnog prava.

Odredbom člana 1. stav 1. Zakona o rehabilitaciji („Službeni glasnik RS“, br. 92/2011) propisano je da se tim Zakonom uređuje rehabilitacija i pravne posledice rehabilitacije lica koja su iz političkih, verskih, nacionalnih ili ideoloških razloga, lišena života, slobode ili drugih prava do dana stupanja na snagu tog zakona, između ostalog pod tačkom 1. tog zakona, na teritoriji Republike Srbije, bez sudske ili administrativne odluke.

Pravo na rehabilitaciono obeštećenje propisano je odredbom 21. stav 2. Zakona o rehabilitaciji, tako što to pravo ima i bračni drug, deca i roditelj, odnosno braća i sestre i vanbračni partner rehabilitovanog lica, u skladu sa odredbom člana 26. stav 4. tog zakona.

Odredbom člana 26. stav 4. Zakona o rehabilitaciji, propisano je da lica iz člana 21. stav 2. tog zakona imaju pravo na naknadu nematerijalne štete za duševne bolove zbog smrti rehabilitovanog lica, pod uslovom da je između njih i umrlog rehabilitovanog lica postojala trajnija zajednica života, u skladu sa zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi.

U konkretnom slučaju, pravnosnažnim rešenjem nadležnog suda usvojen je zahtev za sudsku rehabilitaciju pokojne majke tužilaca, što znači da je ona rehabilitovano lice. To što je pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Reh 29/15 od 04.09.2015. godine, stavom drugim, utvrđeno da je njoj, iz političkih i ideoloških razloga, povređeno pravo na imovinu tako što joj je oduzeta nepokretna imovina ništavim odlukama Sreske komisije za konfiskaciju ..., ne menja njen status rehabilitovanog lica koji joj je priznat istim rešenjem (stav prvi). Tužioci, kao deca rehabilitovanog lica, svoje majke, koja je preminula u logoru, sa kojom su bili u trajnijoj zajednici života, imaju pravo na naknadu nematerijalne štete za duševne bolove koje trpe zbog njene smrti, na osnovu odredbe člana 26. stav 4. Zakona o rehabilitaciji. Oni su zajedno sa njom, neosnovano lišeni slobode, bez odluke nadležnog organa i odrastali su bez staranja jednog roditelja, pa im pripada pravo na naknadu nematerijalne štete zbog smrti svoje majke i zbog neosnovanog lišenja slobode, u iznosima koje je prvostepeni sud odmerio pravilnom primenom materijalnog prava. Zbog toga, revidenti osnovano u reviziji ukazuju da je pobijana drugostepena presuda doneta pogrešnom primenom materijalnog prava.

Odluka o troškovima prvostepenog postupka doneta je pravilnom primenom odredbe čl. 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku, pa je i ta odluka prvostepenog suda potvrđena.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Odluka o troškovima revizijskog postupka doneta je na osnovu odredbe člana 153. stav 1, 154. stav 2, 163. stav 2. i člana 165. stav 2. Zakona o parničnom postupku, jer su revidenti uspeli u revizijskom postupku, pa su im priznati troškovi na ime angažovanja punomoćnika, advokata, za sastav revizije, u iznosu od ukupno 49.500,00 dinara, imajući u vidu odredbe o zastupanju više stranaka u Tarifnom broju 51. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“, br. 121/12.

Iz tih razloga je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić