Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Branislav Vukosavljević, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., koga zastupa punomoćnik Mira Milosavljević advokat iz ..., radi duga, odlučujući o revizijama tužioca izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6387/18 od 24.10.2019. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž 6387/18 od 17.11.2021. godine, u sednici održanoj 07.09.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca, izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž 6387/18 od 17.11.2021. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6387/18 od 24.10.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 570/2012 od 20.02.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i tuženi obavezan da mu plati na ime duga novčani iznos od 100.000 evra sa zateznom kamatom po stopi koju propisuje Evropska centralna banka u Briselu za period od 08.11.2009. godine, kao dana padanja u docnju zaključno sa 24.12.2012. godine i zateznom kamatom utvrđenom na godišnjem nivou u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uvećane za osam procentnih poena, propisane Zakonom o zateznoj kamati za period od 25.12.2012. godine do konačne isplate, a sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Stavom drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i tuženi obavezan da tužiocu plati na ime duga novčani iznos od 110.668 USD sa domicilnom kamatom na iznos od 80.000 USD počev od 08.11.2010. godine, kao dana padanja u docnju do konačne isplate i na iznos od 30.668 USD (iznos ispravljen rešenjem prvostepenog suda P 570/2012 od 11.01.2021. godine) počev od 21.11.2012. godine, kao dana podnošenja tužbe do konačne isplate, a sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Stavom trećim izreke, delimično je odbijen tužbeni zahtev tužioca u delu koji se odnosi na sporednu tražbinu kojim je traženo da sud tuženog obaveže da mu plati domicilnu kamatu na iznos od 30.668 USD (iznos ispravljen rešenjem prvostepenog suda P 570/2012 od 11.01.2021. godine), počev od 08.11.2010. godine, kao dana padanja u docnju do 21.11.2012. godine, kao dana podnošenja tužbe, a sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud tuženog obaveže da mu na ime izmakle koristi i dobiti isplati novčani iznos od 105.656 evra sa zateznom kamatom po stopi koju propisuje Evropska centralna banka u Briselu za period od 01.10.2014. godine do konačne isplate, a sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate kao neosnovan. Stavom petim izreke, odbijen je predlog tuženog da se prekine parnični postupak koji se vodi pred Višim sudom u Beogradu u predmetu P 570/2012 do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu K 3505/12, kao neosnovan. Stavom šestim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 195.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6387/18 od 24.10.2019. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu trećem izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavovima četvrtom i šestom izreke i predmet u tom delu vraćen istom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u odnosu na stav prvi izreke, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa neblagovremenom dopunom revizije od 02.03.2020. godine.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu P 570/2012 od 11.01.2021. godine, stavom prvim izreke ispravljena je prvostepena presuda, tako što je u stavu drugom i trećem izreke, umesto pogrešnog iznosa „38.668 USD“ označen tačan iznos od „30.668 USD“. Stavom drugim izreke, odlučeno je da u preostalom delu navedena prvostepena presuda ostaje u svemu nepromenjena.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž 6387/18 od 17.11.2021. godine, odbačena je kao nedozvoljena žalba tužioca, izjavljena protiv stavova prvog i drugog izreke prvostepene presude, ispravljene navedenim rešenjem prvostepenog suda P 570/2012 od 11.01.2021 godine.

Protiv navedenog rešenja drugostepenog suda tužilac je blagovremeno izjavio reviziju (naslovljena kao dopuna revizije), zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž 6387/18 od 17.11.2021. godine, dozvoljena po članu 420. stav 3. ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11...55/14), dok revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6387/18 od 24.10.2019. godine nije dozvoljena.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje na osnovu člana 408. u vezi člana 420. stav 6. ZPP i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Pobijanim rešenjem drugostepenog suda odbačena je žalba tužioca kao nedozvoljena, izjavljena protiv stavova prvog i drugog izreke prvostepene presude, ispravljene rešenjem prvostepenog suda P 570/2012 od 11.01.2021 godine, jer tužilac nema pravnog interesa da u delu kojim je njegov tužbeni zahtev usvojen, žalbom pobija prvostepenu presudu. Prvostepenom presudom u stavovima prvom i drugom izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca za glavno potraživanje na ime duga, sa zateznom kamatom čije su stope i kamatni period bliže označeni u tim stavovima izreke.

Po odredbi člana 378. stav 3. ZPP, žalba je nedozvoljena ako je žalbu izjavilo lice koje nema pravni interes za izjavljivanje žalbe.

U konkretnom slučaju, stavovima prvim i drugim izreke prvostepene presude usvojen je tužbeni zahtev tužioca u celini u pogledu glavnog potraživanja i odlučeno je o zateznoj kamati, kao sporednom potraživanju. Tužilac je prvostepenu presudu u navedenom delu pobijao žalbom, prema razlozima žalbe zbog pogrešne primene materijalnog prava u pogledu odluke o kamati na iznose glavnog duga (sporedno potraživanje). Kako je tužbeni zahtev za glavno potraživanje usvojen u celini sa zateznom kamatom po određenoj stopi i za određeni kamatni period, to je pravilno stanovište drugostepenog suda da tužilac nema pravni interes da žalbom pobija prvostepenu presudu u delu u kom je uspeo u sporu. U slučaju da je sud propustio da odluči o delu zahteva za kamatu u pogledu kamatnog perioda i visine kamatne stope, tada je u smislu člana 356. ZPP, tužilac mogao u roku od 15 dana od dana dostavljanja presude predložiti parničnom sudu da se izvrši dopuna presude. Sledom navedenog, a imajući u vidu da je žalba nedozvoljena ako je žalbu izjavilo lice, koje nema pravni interes za izjavljivanje žalbe, pravilno je drugostepeni sud odbacio žalbu tužioca, izjavljenu protiv stavova prvog i drugog izreke prvostepene presude.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Revizija tužioca izjavljena protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu (stav prvi izreke), nije dozvoljena na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP.

Prema članu 28. ZPP ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima predviđenim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1). Kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2).

Pobijanom presudom u stavu prvom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu trećem izreke, kojim je delimično odbijen tužbeni zahtev tužioca za traženu kamatu na iznos glavnog duga u određenom vremenskom periodu. Kako se revizijom tužioca pobija odluka drugostepenog suda o sporednom potraživanju (kamata), to revizija nije dozvoljena, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP.

Prilikom odlučivanja o blagovremeno izjavljenoj reviziji protiv drugostepene presude nije razmatrana dopuna revizije od 02.03.2020. godine, jer je upućena sudu po isteku zakonskog roka za izjavljivanje tog pravnog leka (član 403. stav 1. ZPP).

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić