.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 327/2021
09.11.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Spomenke Zarić i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marko Nikolić, advokat iz ..., protiv tužene „Elektromreža Srbije“ AD Beograd, čiji je punomoćnik Igor Isailović, advokat iz ..., radi utvrđenja prava službenosti i naknade, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 557/2020 od 16.07.2020. godine, u sednici održanoj 09.11.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 557/2020 od 16.07.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 557/2020 od 16.07.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 4350/17 od 14.10.2019. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je postojanje prava stvarne službenosti na poslužnom dobru tužioca, nepokretnosti - k.p. br. .. upisane u LN br. .. za KO ..., u površini od 490 m2, u korist tužene, kao vlasnika povlasnog dobra. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade za konstituisanu stvarnu službenost na k.p. br. .. LN br. .. KO ... isplati 14.700,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 14.10.2019. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka plati 211.700,00 dinara, a u slučaju docnje sa isplatom troškova da tužiocu plati kamatu počev od dana docnje do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 557/2020 od 16.07.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i drugom izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude, tako što je obavezana tužena da tužiocu na ime troškova postupka plati 76.700,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na člana 404. stav 1. ZPP.
Tuženi je dao odgovor na reviziju.
Odlučujući o dozvoljenosti posebne revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoju odluku. Tužena u reviziji nije pružila dokaz o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u ovom slučaju i suprotnom presuđenju sudova, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova odgovaraju i usklađeni su sa važećim tumačenjem prava i vladajućim pravnim shvatanjem u praksi nižestepenih sudova i revizijskog suda, s obzirom na to da je izgradnjom elektroenergetskog objekta – dalekovoda, sa dozvolom nadležnog organa konstituisana zakonska stvarna službenost prelaska vodova preko zemljišta u svojini tužioca, na osnovu člana 51. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Izgradnja i zaštita elektroenergetskih objekata regulisana je Zakonom o energetici. Navedenim zakonom i to članom 218. stav 2. propisano je da se u zaštitnom pojasu ispod, iznad ili pored elektroenergetskih objekata ne mogu graditi objekti, izvoditi drugi radovi, niti saditi drveće i drugo rastinje, a stavom 3. istog člana definisane su dimenzije zaštitnog pojasa sa obe strane voda od krajnjeg faznog provodnika u zavisnosti od jačine napona. U slučaju ustanovljavanja stvarne službenosti vlasnik poslužnog dobra može zahtevati naknadu propisanu članom 53. stav 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa u visini smanjene vrednosti tog dobra, a što je u ovom slučaju utvrđeno izvođenjem dokaza veštačenjem.
Kako na osnovu iznetog proizlazi da u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi propisani članom 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 12.12.2017. godine, a vrednost predmeta spora je 14.700,00 dinara.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu i da vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud utvrdio da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
