U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Goran Popov, advokat iz ..., protiv tuženog Preduzeća za informsanje i marketing „Pink international company“ d.o.o. iz Beograda, čiji je punomoćnik Goran Đurašinović, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž4 162/19 od 06.02.2020. godine, u sednici održaoj 17.09.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž4 162/19 od 06.02.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P4 110/17 od 23.09.2019. godine, u prvom stavu izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je tuženi povredio moralna i imovinska prava tužioca na taj način što je dana ...2017. godine u ... sati i dana ...2017. godine u ... sati, u okviru premijernih termina emisije „...“ i „...“ na svom javnom mediju – televiziji Pink, bez prethodnog pitanja ili ovlašćenja radiodifuznim i kablovskim putem emitovao delove emisija „...: ...“, čiji je tužilac autor, pri čemu je delo i neovlašćeno preinačio na taj način što je u emisiji „...“, znak autora „BB“ zaklonjen rednim brojevima na tamnoj pozadini, a emisija je neovlašćeno isečena, na koje načine je povređen integritet autorskog dela, dok autoru za takva emitovanja nije isplatio nikakvu naknadu, čime je povredio tužiočeva moralna i imovinska prava autora. U drugom stavu izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da u roku od osam dana objavi prethodni stav izreke o svom trošku u dnevnom listu „Politika“. U trećem stavu izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 45.950,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž4 162/19 od 06.02.2020. godine, u prvom stavu izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. U drugom stavu izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku, pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe nisu učinjene ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka na koje se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je urednik i voditelj emisije „...“ koja se emituje na Youtube kanalu „BB“. Dana ...2016. godine na ovom kanalu je objavljena emisija „...: ...“, u kojoj tužilac intervjuiše VV, a u gornjem levom uglu nalazi se oznaka „BB“ i u kadru se vide tužilac i gost koji sede za stolom jedan naspram drugog, a iza njih je crna zavesa i povremeno su zajedno u kadru; uglavnom je gost sam u kadru i gost na pitanja tužioca odgovara o raznim društvenim i teološkim temama, dajući svoje viđenje. Tužilac smatra da je navedena emisija, odnosno intervju, njegovo autorsko delo, zbog načina na koji vodi emisiju, izbora pitanja, prekidanja gosta i kanalisanja rasprave, uz prethodno istraživanje interesantnosti teme.

Dana ...2017. godine u ... časova na TV „Pink“ u emisiji „...“ emitovano je pet isečaka iz navedenog intervjua, pri čemu se u gornjem levom uglu nije videla oznaka „BB“, već su se preko ove oznake nalazili brojevi ispisani belom bojom na crnoj podlozi uz reči: „sledi ...“. Dana ....2017. godine u ... časova na TV „Pink“ u emisiji „...“, u kojoj su gosti bili VV i još tri gosta saopšten je (na označenom delu), isečak istog intervjua u kome VV govori o ... i „...“, a da se na snimsku vidi u gornjem levom uglu oznaka „VV“, a u desnom gornjem uglu oznaka „Pink“.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tužbeni zahtev neosnovan.

Odredbom člana 2. stav 2. Zakona o autorskom i srodnim pravima, propisano je da je autorsko delo originalna duhovna tvorevina autora izražena u određenoj formi bez obzira na njegovo umetničku, naučnu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veličinu, sadržinu i način ispoljavanja, kao i dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine. Odredbom stava 2. istog člana, propisano je da se autorskim delom smatraju naročio: 1) pisana dela (knjige, brošure, članci, prevodi, računarski programi u bilo kojem obliku njihovog izražavanja, uključujući i pripremni materijal za njihovu izradu i dr; 2) govorna dela (predavanja, govori, besede i dr; 3) dramska-muzička, koreografska i pantomimska dela, kao i dela koja potiču iz folklora; 4) muzička dela sa rečima ili bez reči; 5) filmska dela (kinematografska i televizijska dela); 6) dela likovne umetnosti (slike, crteži, skice, grafike, kulture i dr..); 7) dela arhitekture, primenjene umetnosti i industrijskog oblikovanja; 8) kartografska dela (geografske i topografske karte); 9) planovi, skice, markete i fotografije; 10) pozorišna režija.

Odredbom člana 6. stav 1. Zakona o autorskom i srodnim pravima, propisano je da autorskopravnom zaštitom nisu obuhvaćene opšte ideje, postupci, metode rada ili matematički koncepti kao takvi, kao i načela, principi i uputstva koji su sadržani u autorskom delu.

Odredbom člana 9. stav 1. Zakona o autorskom i srodnim pravima, propisano je da je autor fizičko lice koje je stvorilo autorsko delo. Odredbom stava 3. istog člana, propisano je da je autor dela nosilac autorskog prava.

U konkretnom slučaju je tuženi osporio okolnost da predmetni intervju predstavlja autorsko delo. Tužilac nije u skladu sa članom 259. Zakona o parničnom postupku predložio veštačenje na okolnost da li se radi o originalnoj duhovnoj tvorevini, pa je primenom pravila o teretu dokazivanja propisanog članom 231. u vezi sa članom 228. Zakona o parničnom postupku, tužbeni zahtev odbijen, jer je u postupku samo izveden dokaz saslušanjem tužioca u svojstvu parnične stranke i na osnovu tako izvedenih dokaza se nije moglo utvrditi da je njegov zahtev osnovan, s obzirom da je bilo sporno da li predmetna emisija, odnosno intervju, predstavlja autorsko delo tužioca i da li ispunjava zakonom propisane kriterijume da bi se smatrala autorskim delom, s obzirom da, prema tvrdnjama tuženog, takva vrsta emisije postoji odavno i da ne postoji ništa specifično u dinamici, karakteristikama i načinu postavljanja pitanja, već je sve standardno za takav tip novinarskog intervjua. Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da sud nema dovoljno stručnog znanja da, u smislu člana 2. Zakona o autorskom i srodnim pravima, utvrdi da li emisija „...“ po svojoj sadržini i formi može predstavljati autorsko delo i da bi na ovu okolnost mogao odgovoriti samo veštak odgovarajuće struke, jer je autorsko delo tvorevina ličnih autorovih intelektualnih napora konkretizovanih u određenu formu, a tek materijalizacijom dela u određenoj formi autor stiče punu autorsko-pravnu zaštitu.

Dakle, u konkretnom slučaju tužilac nije dokazao da se radi o originalnoj duhovnoj tvorevini i šta predstavlja njegovo autorsko delo u skladu sa odredbom člana 2. i člana 6. Zakona o autorskom i srodnim pravima, jer se to ne može pretpostaviti u situaciji kada tuženi osporava originalnost i autorstvo.

Kako je drugostepeni sud za svoju odluku dao jasne i potpune razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, suprotni navodi revizije koji predstavljaju ponavljanje navoda isticanih u žalbi na prvostepenu odluku nisu osnovani.

Na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku, doneta je odluka kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić

 

- 4 -