Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju iz čije sadržine proizlazi da istu pobija zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 3. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...10/23), Vrhovni sud je ocenio da je revizija tuženog neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Nije osnovano ukazivanje revidenta na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, kojom presuda drugostepenog suda nije zahvaćena. Pobijana presuda sadrži jasne i neprotivurečne razloge o odlučnim činjenicama i odgovarajuće pravne razloge.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je 29.10.2008. godine sa „Tigar“ ad Pirot, zaključio ugovor o stalnom pružanju ..., kojim je ugovoreno da tužilac, kao ..., tuženom i svim zavisnim društvima tuženog, pruža sve ... uz mesečnu naknadu u visini neto zarade rukovodioca ... . Nakon osnivanja preduzeća „Tigar Trade“ doo 01.01.2009. godine, do kojeg je došlo na osnovu odluke o osnivanju društva „Tigar Trade“ doo Pirot od 11.11.2008. godine u kojoj je navedeno da je ovo društvo pravno lice i da može vršiti poslovne delatnosti sklapanjem ugovora i obavljanjem drugih poslova u okviru svoje zakonske nadležnosti, tužilac je 21.09.2009. godine sa novoosnovanim društvom „Tigar Trade“ doo Pirot zaključio ugovor o pružanju pravne pomoći, zaveden kod društva pod poslovnim brojem .../... . Istim je ugovoreno da će tužilac zastupati to društvo u postupcima pred sudovima i drugim organima, uz naknadu u mesečnom neto iznosu od 40.000,00 dinara. Navedeni ugovor zaključen je zbog povećanog obima posla usled nenaplaćenih potraživanja društva „Tigar Trade“ doo koja su iznosila oko 2.000.000 evra i izvršavan je uspešno s obzirom da je pretežan deo potraživanja naplaćen. Dana 16.05.2011. godine na osnovu ugovora o spajanju uz pripajanje, između „Tigar“ ad Pirot i „Tigar Trade“ doo Pirot, došlo je do statusnih promena – spajanje uz pripajanje, tako da je „Tigar Trade“ doo Pirot prestao da postoji bez sprovođenja postupka likvidacije i spojen je sa društvom „Tigar“ ad Pirot, koje je postalo društvo sticalac. U članu 4. stav 1. i 2. ugovora o spajanju uz pripajanje, naveden je kao dan obračuna pripajanja 30.04.2011. godine i da se smatra da su od dana obračuna pripajanja svi poslovi društva koja prestaju pripajanjem preduzeti za račun društva sticaoca, te da su subjekti pripajanja saglasni da se sa danom obračuna pripajanja izvrši prenos imovine, prava i obaveza sa društva koje prestaje pripajanjem na društvo sticaoca. Tužilac je i nakon statusne promene postupao i izvršavao obaveze i po ugovoru od 29.10.2008. godine i po ugovoru od 21.09.2009. godine, sve do 13.09.2013. godine, kada je zaključen nov ugovor o pružanju ... broj .../..., na osnovu kog su prestali da važe svi prethodni ugovori. Tim ugovorom je određeno da tužilac pruža ... – ... tuženom i njegovim zavisnim društvima za ugovorenu naknadu u paušalnom mesečnom bruto iznosu od 100.000,00 dinara. „Tigar Trade“ doo Pirot je tužiocu ugovorenu naknadu po osnovu ugovora o pružanju ... od 21.09.2009. godine isplaćivao od dana zaključenja tog ugovora do kraja maja 2011. godine. Od tada do kraja avgusta 2013. godine, tuženi kao pravni sledbenik „Tigar Trade“ doo Pirot, naknadu nije isplaćivao tužiocu.

Ovako utvrđeno činjenično stanje rezultat je ocene dokaza izvedenih od strane drugostepenog suda, koji je postupio u skladu sa odredbom člana 383. stav 3. i 4. ZPP i po svojim ovlašćenjima ukinuo prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima, primenom člana 387. stav 1. tačka 6. istog zakona. Presudom drugostepenog suda tužbeni zahtev tužioca delimično je usvojen, jer je tužilac i nakon statusnih promena 2011. godine nastavio da zastupa tuženog po ugovoru od 21.09.2009. godine u predmetima u kojima je „Tigar Trade“ doo imao nenaplaćena potraživanja, te kako tuženi u periodu od 01.06.2011. godine do 31.08.2013. godine, za ukupno 27 meseci, tužiocu nije isplatio naknadu za zastupanje, to je usvojio tužbeni zahtev za iznos od 1.080.000,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dospeća po mesečnim iznosima do isplate, a preko dosuđenog do traženog iznosa od 1.200.000,00 dinara zahtev je odbio. Odlučujući o protivtužbenom zahtevu za utvrđenje ništavosti predmetnog ugovora iz 2009. godine, drugostepeni sud je isti odbio kao neosnovan, zaključujući da predmet tog ugovora nije nedopušten, uz date razloge zasnovane na činjenicama i oceni o pravnom značaju utvrđenog. Tužilac sa tuženim imao zaključen ugovor o stalnom pružanju ... iz 2008. godine, nakon čijeg zaključenja je došlo do osnivanja „Tigar Trade“doo i potrebe zastupanja „Tigar Trade“ doo zbog velikog broja nenaplaćenih potraživanja, povećanog obima poslova i pod takvim okolnostima do zaključenja ugovora u 2009. godine. Pri tom, novoosnovano društvo „Tigar Trade“ doo kao posebno pravno lice, mogao je vršiti poslovne delatnosti sklapanjem ugovora i obavljanjem drugih poslova u okviru svoje zakonske nadležnosti, pa tako i zaključivati ugovore o zastupanju. Kako je protivtužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti predmetnog ugovora neosnovan, to je neosnovan i akcesorni zahtev za isplatu iznosa od 680.000,00 dinara.

Po oceni Vrhovnog suda, neosnovano se revizijom ukazuje da se navedeni zaključak drugostepenog suda zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Članom 17. Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. List SFRJ", br. 29/78, 39/85, 57/89 i "Sl. List SRJ" 31/93), propisano je da su strane u obligacionom odnosu dužne da izvrše svoju obavezu i odgovorne su za njeno ispunjenje.

Članom 103. istog zakona, propisano je da je ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima ništav ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje što drugo.

Članom 262. stav 1. ZOO, poverilac u obaveznom odnosu je ovlašćen da od dužnika zahteva ispunjenje obaveze, a dužnik je dužan ispuniti je savesno u svemu kako ona glasi.

Članom 400. stav 2. Zakona o privrednim društvima (''Službeni glasnik'' broj 125/04), propisano je da registracijom spajanja uz pripajanje dugovi i druge obaveze društva koje prestaje pripajanjem prema trećim licima prelaze na društvo sticaoca, kao novog dužnika.

Kod utvrđenog da je tužilac kao ... tuženom ''Tigar'' ad Pirot pružao ... po osnovu ugovora od 29.10.2008. godine, a novoosnovano zavisno društvo „Tigar Trade“ doo zastupao po ugovoru o pružanju pravne pomoći od 21.09.2009. godine, koji ugovor je zaključen zbog povećanog obima posla usled velikog broja nenaplaćenih potraživanja tog društva i preduzimanjem pravnih radnji po tom ugovoru ishodio naplatu velikog dela potraživanja, to je pravilno drugostepeni sud zaključio da predmet navedenog ugovora iz 2009. godine nije nedopušten, odnosno protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima, zbog čega ugovor nije ništav u smislu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima. Neosnovani su navodi revizije da je tužilac zaključenjem ugovora o zastupanju iz 2008. godine preuzeo obavezu da osim tuženog zastupa i „Tigar Trade“ doo, kao zavisno društvo, te je isti posao obavljao po osnovu dva različita ugovora i bio isplaćivan za isti posao dva puta. Ovo zbog toga što u momentu zaključenja ugovora o stalnom pružanju pravnih usluga „Tigar Trade“ doo nije ni postojao, jer je osnovan tek 01.01.2009. godine. Osim toga, sporni ugovor iz 2009. godine zaključen je upravo u cilju naplate nenaplaćenih potraživanja tog privrednog društva. Nadalje, kako je tužilac poslove zastupanja po osnovu ugovora iz 2008. godine i 2009. godine obavljao i nakon što je došlo do statusnih promena 2011. godine, kada je „Tigar Trade“ doo pripojen ''Tigru'' ad, sve do 13.09.2013. godine, kada je zaključen nov ugovor o pružanju ... i tek tada konstatovano da su prestali da važe prethodni ugovori o zastupanju, to je pravilan zaključak drugostepenog suda da tužilac ima pravo na ugovorenu naknadu za pružene usluge po osnovu prethodno zaključenih ugovora. Kod utvrđenog da je ''Tigar'' ad postalo društvo sticalac i da je ugovorom o spajanju uz pripajanje određeno da su od dana obračuna pripajanja svi poslovi društva koja prestaju pripajanjem preduzeti za račun društva sticaoca, da tužiocu naknada za zastupanje po ugovoru iz 2009. godine nije isplaćivana nakon statusnih promena od kraja maja 2011. godine do kraja avgusta 2013. godine, ukupno za 27 meseci, to je pravilno drugostepeni sud obavezao tuženog, kao društvo sticaoca, da tužiocu isplati njegovo osnovano potraživanje naknada, u skladu sa odredbama člana 17. i 262. stav 1 .Zakona o obligacionim odnosima i člana 400. stav 2. Zakona o privrednim društvima. Bez uticaja na drugačiju odluku su navodi revizije da se za postojanje ugovora iz 2009. godine nije ni znalo sve do statusnih promena i brisanja „Tigar Trade“ doo iz APR-a, kod činjenica da je ugovor bio službeno zaveden i dostupan, da su tužiocu po osnovu tog ugovora redovno isplaćivane ugovorene mesečne naknade od zaključenja ugovora do kraja maja 2011. godine i da prema vrsti i sadržini statusne promene od pripajanja obavezu isplate neizmirenog potraživanja ima tuženi kao društvo sticalac, nezavisno od okolnosti da li je pre statusne promene znao za postojanje ugovora i neisplaćenog potraživanja tužioca.

Prilikom donošenja odluke, ovaj sud je cenio ostale revizijske navode, ali je zaključio da isti nisu od uticaja na drugačiju odluku, jer je drugostepena presuda doneta pravilnom primenom materijalnog prava.

Iz napred iznetih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić