Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3282/2020
08.10.2020. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivana Delić, advokat iz ..., protiv tuženog „Komercijalna banka“ a.d. Beograd, čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 384/20 od 11.03.2020. godine, na sednici veća održanoj 08.10.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 384/20 od 11.03.2020. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 384/20 od 11.03.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Somboru Gž 384/20 od 11.03.2020. godine žalba tuženog je odbijena kao neosnovana i presuda Osnovnog suda u Somboru P 79/19 od 28.11.2019. godine je potvrđena. Prvostepenom presudom, u stavu prvom izreke, utvrđena je ništavost člana 8. stav 1. ugovora o kreditu od 12.06.2006. godine, zaključenog među parničnim strankama, kojim je propisana obaveza korisnika kredita da plati naknadu za obradu kreditnog zahteva i puštanja kredita u korišćenje. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da plati tužiocu iznos od 32.625,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 22.06.2006. godine do isplate, a stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 63.880,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se njegova revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Postupajući na osnovu citirane odredbe zakona, revizijski sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi da bi se dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog.

Pobijana presuda ne odstupa od pravnog shvatanja o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita, usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda dana 22.05.2018. godine. Prema tom pravnom shvatanju, iznos troškova koje banka obračunava prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava klijentu u toku realizacije kredita, mogu biti posebno iskazani u ugovoru o kreditu kao obaveza korisnika kredita, bilo u procentualnom iznosu ili u apsolutnoj vrednosti, ali je uslov njihove punovažnosti da moraju biti navedeni u ponudi banke tako jasno i nedvosmisleno da korisnik kredita nijednog trenutka ne bude doveden u zabludu o kojim troškovima je reč i mogu biti naplaćeni korisniku kredita samo jednom. Tuženi, na kome je bio teret dokazivanja, nije pružio dokaz da je prilikom zaključenja ugovora sa tužiocem postupao na napred opisani način. Sledi da pobijana presuda ne odstupa od sudske prakse u ovoj vrsti spora. U konkretnom slučaju ne postoji ni potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba za novim tumačenjem prava.

Iz navednih razloga i na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije tuženog u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Prema članu 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Predmet tužbenog zahteva je utvrđenje ništavosti i neosnovano obogaćenje, a tužba je podneta dana 18.01.2019. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 32.625,00 dinara, odnosno 275,60 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije za 1,00 EUR na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to predmetni spor ima karakter parnice o sporu male vrednosti.

U ovoj vrsti spora revizija nije dozvoljena, shodno članu 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, pa je primenom člana 413. istog zakona, odlučeno kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.