.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 3286/2024
28.02.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Dejan Atanasović, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Putevi Srbije“ iz Beograda, čiji je punomoćnik Branislav Popovac, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti sporazuma i isplate razlike naknade, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1995/23 od 10.10.2023. godine, u sednici održanoj 28.02.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1995/23 od 10.10.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1995/23 od 10.10.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 1995/23 od 10.10.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda P 2449/17 od 26.01.2023. godine (u izreci ispred poslovnog broja trebalo bi da stoji „Osnovnog suda u Vranju“), kojom je odbijen kao neosnovan prigovor tuženog o apsolutnoj nenadležnosti suda za postupanje u ovom predmetu (stav prvi izreke prvostepene presude), utvrđeno da je ništav Sporazum o naknadi eksproprisanog zemljišta broj 465-642/2011-07 od 21.10.2011. godine, jer je u suprotnosti sa prinudnim propisima i javnim poretkom i da ne proizvodi pravno dejstvo (stav drugi izreke prvostepene presude), obavezan tuženi da isplati tužiocu na ime razlike od isplaćene naknade za poljoprivredno zemljište do pripadajuće naknade za preuzeto gradsko građevinsko zemljište kp. br. .. ukupne površine 358 m2, upisano u LN br. .. KO ..., iznos od 309.312,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 26.01.2023. godine do isplate (stav treći izreke prvostepene presude) i obavezan tuženi da isplati tužiocu na ime troškova parničnog postupka iznos od 240.692,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 189.000,00 dinara od izvršnosti presude do isplate (stav četvrti izreke prvostepene presude). Stavom drugim izreke pobijane drugostepene presude, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju kao posebnu, zbog pogrešne primene materijalnog prava u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23 drugi zakon, u daljem teksu ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Iz navedenog proizilazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi, pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP.
Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Predmet tužbenog zahteva je utvrđenje ništavosti sporazuma o naknadi eksproprisanog zemljišta i isplata na ime razlike od isplaćene naknade za poljoprivredno zemljište do pripadajuće naknade za preuzeto gradsko građevinsko zemljište u iznosu od 309.312,00 dinara.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite i razloge na kojima je zasnovana pravnosnažna presuda u pobijanom delu u primeni materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje, po oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, s obzirom na to da je odluka o tužbenom zahtevu zasnovana na odgovarajućoj primeni materijalnog prava i u skladu sa važećom praksom ovoga suda u sličnim činjenično-pravnim situacijama.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici dozvoli odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. stav 2. ZPP i odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. a u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da, sporovi male vrednosti jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda (kojom je odlučeno u sporu male vrednosti) revizija nije dozvoljena.
Tužba je podneta 19.10.2017. godine radi utvrđenja ništavosti rešenja Sekretarijata za urbanizam i imovinsko-pravne poslove od 21.10.2011. godine, i isplate na ime razlike između isplate naknade za poljoprivredno zemljište do pripadajuće naknade za preuzeto gradsko građevinsko zemljište u iznosu od 10.000,00 dinara. Tužilac je podneskom od 19.01.2018. godine, umesto tužbenog zahteva za utvrđenje ništavosti navedenog rešenja istakao zahtev za utvrđenje ništavosti Sporazuma o naknadi za eksproprisano zemljište od 09.07.2012. godine, a podneskom od 10.05.2019. godine, preinačio je tužbu povećanjem tužbenog zahteva na ime predmetne naknade na iznos od 309.312,00 dinara. Na dan 10.05.2019. godine, 1 evro je po srednjem kursu iznosio 117,9950 dinara i vrednost predmeta spora u iznosu od 309.312,00 dinara, iznosila u evrima 2.621,39 evra, te se u konkretnom radi o postupku u sporu male vrednosti.
Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tuženog nije dozvoljena.
Iz navednog razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
