.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3287/2021
27.10.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca JP „Poslovni prostor“ Novi Sad u likvidaciji, čiji je zakonski zastupnik likvidacioni upravnik Radovan Ivetić, po punomoćju Pravobranilaštva Grada Novog Sada, protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Mile Korać, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 521/21 od 04.03.2021. godine, ispravljene rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 521/21 od 19.04.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 27.10.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 521/21 od 04.03.2021. godine, ispravljene rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 521/21 od 19.04.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 521/21 od 04.03.2021. godine, ispravljene rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 521/21 od 19.04.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 19389/2020 od 15.10.2020. godine, ispravljenom rešenjem istog suda pod istim brojem od 03.02.2021. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu na ime glavnice duga za period od 01.04.2009. do 01.09.2009. godine isplati ukupan iznos od 378.624,85 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom i to : za neplaćenu zakupninu u navedenom periodu, kako je po mesecima bliže označeno u izreci, i za period od 02.09.2009. do 20.12.2012. godine ukupan iznos od 1.735.141,69 dinara, i to na ime kamate za izmaklu korist u vidu neplaćene zakupnine, na iznos od 37.439,52 dinara počev od 18.07.2011. godine do isplate, na ime kamate za izmaklu korist u vidu neplaćene zakupnine po mesecima kako je bliže označeno u pomenutom stavu izreke, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 536.226,69 dinara. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa od 2.113.766,54 dinara pa do traženog iznosa od 4.469.066,00 dinara na ime glavnice sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom za mesec septembar 2009. godine preko dosuđenog iznosa od 40.476,77 dinara pa do traženog iznosa od 91.117,52 dinara, počev od 18.07.2011. godine do isplate,na ime kamate na izmaklu dobit u vidu neplaćene zakupnine po mesecima kako je bliže označeno u pomenutom stavu izreke. Stavom trećim izreke, ukinuto je rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Novom Sadu Iv 28250/11 od 19.07.2011. godine. Stavom četvrtim izreke, odbijen je predlog tuženog za prekid postupka u ovoj pravnoj stvari.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 521/21 od 04.03.2021. godine, ispravljene rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 521/21 od 19.04.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca, dok je žalba tuženog delimično usvojena pa je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 19389/2020 od 15.10.2020. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda pod istim brojem od 03.02.2021. godine preinačena u delu odluke o troškovima postupka tako što je obaveza tužioca da tuženom naknadi troškove postupka snižena na iznos od 387.214,00 dinara, dok je u preostalom delu žalba odbijena, a prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/11… 18/20), u daljem tekstu: ZPP.
Pravnosnažnom presudom, primenom odredbi materijalnog prava iz Zakona o obligacionim odnosima, citiranih u obrazloženju pobijane presude, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da isplati tužiocu na ime korišćenja poslovnog prostora površine 87m² određene novčane iznose na ime neplaćene zakupnine za period od 01.04.2009. do 01.09.2009. godine, kao dana isteka zakupa i izmaklu korist za period od 01.09.2009. do 20.12.2012. godine do prinudnog izvršenja odluke o iseljenju u visini tržišne zakupnine, sve sa zakonskom zateznom kamatom po mesecima kako je bliže označenom u izreci, sa obrazloženjem da tuženi nije plaćao zakupninu poslovnog prostora za period od 01.04.2009. do 01.09.2009. godine, kao dana isteka zakupa, a da je tužilac nakon tog perioda pa do 20.12.2020. godine pretrpeo štetu u vidu izmakle koristi zbog nemogućnosti izdavanja u zakup poslovnog prostora koga je tuženi koristio sve do prinudnog izvršenja odluke o iseljenju.
U takvom slučaju drugostepeni sud je prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneo odluku u skladu sa pravnim stavovima koji su izraženi kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, zbog čega nije bilo uslova za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tuženi nije uz reviziju dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju o istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji. Pored toga, revizijom se osporava ocena dokaza i pravilno utvrđeno činjenično stanje što ne predstavlja razlog za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije. Primena ovog instituta je predviđena isključivo za pitanja materijalnog prava, pa je potrebno da se u reviziji jasno navede pravno pitanje čije se razmatranje predlaže i obrazloži potreba njegovog razmatranja u smislu ispunjenja uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP, što u konkretnom slučaju nije učinjeno.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba – predlog za izvršenje u ovoj pravnoj stvari, podneta je 18.07.2011. godine. Tužba je preinačena 20.11.2015.godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela presude iznosi 2.113.766,54 dinara ili 17.514,87 evra.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan ponošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Subić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
