U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca „Credit Agricole“ banka Srbija a.d. Novi Sad, koju zastupa Marija Zdejlar, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., koga zastupa Željko Ljubanić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 5254/19 od 05.02.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 27.01.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 5254/19 od 05.02.2020. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Jagodini P 27/16 od 23.09.2016. godine, ispravljenom rešenjem istog suda od 20.10.2016. godine ukinuto je rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Jagodini II 18/2013 od 27.05.2013. godine u delu kojim je određeno izvršenje. Obavezan je tuženi da isplati tužiocu dug na osnovu menice .. u iznosu od 142.119.926,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na navedeni iznos počev od 06.08.2014. godine, kao dana veštačenja, do isplate i obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 1.136.500,05 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 5254/19 od 05.02.2020. godine ukinuta je navedena prvostepena presuda u stavu drugom i trećem izreke i platni nalog sadržan u rešenju o izvršenju Osnovnog suda u Jagodini delimično održan na snazi za iznos od 47.533.158,1 dinar sa zakonskom zateznom kamatom počev od 06.08.2014. godine kao dana veštačenja pa do isplate, dok se u preostalom delu do traženog iznosa od 142.119.925,73 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 03.04.2013. godine ukida. Istom presudom obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 336.200,58 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremeno je izjavio reviziju tuženi, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku i nalazi da revizija tuženog nije osnovana.

U sprovedenom postupku nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud u postupku po reviziji vodi računa po službenoj dužnosti.

Rešenjem Osnovnog suda u Jagodini Ii 18/2013 od 27.05.2013. godine određeno je izvršenje na osnovu verodostojne isprave – menice serije .. dospele na naplatu 02.04.2013. godine, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog poverioca „Credit Agricole“ banka Srbije, ad Novi Sad od 165.291.294,12 dinara. Rešenjem izvršnog suda Ii 17/2013 od 27.06.2013. godine, po izjavljenom prigovoru izvršnog dužnika AA rešenje o izvršenju od 27.05.2013. godine je stavljeno van snage u delu kojim je određeno izvršenje, ukinute su sprovedene radnje i odlučeno da će se postupak nastavi kao povodom prigovora protiv platnog naloga pred istim sudom. Osnovni sud u Jagodini se rešenjem od 28.04.2015. godine oglasio stvarno nenadležnim i spise po pravnosnažnosti dostavio Višem sudu u Jagodini.

Prema činjeničnom stanju, utvrđenom na raspravi pred drugostepenim sudom, ugovorom o izdavanju garancije od 22.12.2004. godine „Meridian banka“ a.d. Novi Sad je kao garant sa Privrednim društvom „Mag-promet“ d.o.o. Paraćin, kao dužnikom zaključila ugovor u skladu sa kojim je izdata garancija na iznos od 64.346.000,00 dinara, kojim je banka u svojstvu garanta jemčila Ministarstvu trgovine, turizma i usluga Republičkoj direkciji za robne rezerve, kao korisniku garancije da će platiti do navedenog iznosa ukoliko glavni dužnik (PD „Mag-promet“ d.o.o.) ne ispuni svoju obavezu prema korisniku garancije iz osnovnog posla. Prema članu 5. ugovora o izdavanju garancije izvršni dužnik AA, kao treći jemac-platac je na ime obezbeđenja urednog izmirenja obaveza po osnovu ugovora o izdavanju garancije predao „Meridian banci“ instrument obezbeđenja – pet menica između ostalog i menicu serije .. od 22.12.2004. godine. Istim ugovorom u članu 7. predviđeno je da je dužnik saglasan da se sve njegove obaveze po ovom ugovoru smatraju dospelim na osnovu čega garant ima pravo na trenutnu naplatu od dužnika 100% vrednosti date garancije po ovom ugovoru sa svim naknadama i troškovima iz ovog ugovora u situacijama određenim u ovom članu, pored ostalog ako korisnik protestuje i naplati od garanta garanciju iz ovog ugovora, bez obzira na razloge koji su doveli do toga. Istim članom u stavu 2. je predviđeno da u slučaju da dođe do te situacije dužnik i jemci-platci su saglasni i ovlašćuju garanta da iskoristi i aktivira sve položene instrumente obezbeđenja urednog izvršenja obaveze iz ovog ugovora dužnika i jemaca plataca iz člana 5. ugovora. Rok važenja garancije je određen za 22.01.2006. godine, a tuženi AA je kao jemac-platac potpisao ugovor. Prema dokumentaciji Agencije za privredne registre u Beogradu usled promene poslovnog imena i sedišta „Meridian banke“ a.d. Novi Sad, postoji identitet sa tužiocem. U okviru roka važenja garancije Republika Srbija je kao korisnik garancije zahtevala od banke, garanta, naplatu potraživanja a kako iznos opredeljen garancijom nije isplaćen, naplata je ostvarena u parnici protv „Meridian banke“ a.d. Novi Sad, koja je presudom Višeg trgovinskog suda obavezana da isplati iznos od 64.346.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 16.03.2006. godine i troškovima postupka od 329.500,00 dinara. U izvršnom postupku, u postupku prinudne naplate sa računa banke je dana 30.03.2010. godine skinuto 41.686.994,45 dinara, dana 07.05.2010. godine 71.591.216,38 dinara i 391.600,97 dinara, prema izvodima od 30.03.2010. godine i 07.05.2010. godine. Ugovorom o namenskom depozitu zaključenim 22.12.2004. godine između „Meridian banke“ a.d. Novi Sad i tuženog AA kao deponenta, tuženi je deponovao svoja sredstva u iznosu od 4.500 evra u namenski depozit kod navedene banke na rok koji je 7 dana duži od isplate svih obaveza po ugovoru o garanciji. Prema članu 5. uplaćeni iznos predstavlja namenski depozit, odnosno garancijski depozit za uredno izmirenje svih obaveza po ugovoru o izdavanju garancije od 22.12.2004. godine. Kako je Republika Srbija od banke prinudnim putem naplatila potraživanje iz poslovnog odnosa RS i preduzeća „Mag-promet“ d.o.o. 31.05.2010. godine, banka je iskorisila namenski depozit za izmirenja dela obaveze dužnika prema garantu. Sprovedenim veštačenjem je utvrđeno da ukupno potraživanje tužioca po ugovoru o garanciji iznosi na ime glavnog duga 113.669.811,80 dinara, uplata 16.812.841,90 dinara, kamata 45.262.955,83 dinara i da je saldo 142.119.925,73 dinara.

Na utvrđeno činjenično stanje pobijanom odlukom je pravilno primenjeno materijalno pravo i to odredbe člana 3, 27, 37, 52. stav 1. i 2. i 78. stav 1. Zakona o menici delimičnim usvajanjem tužbenog zahteva. Navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani.

Bankarskom garancijom se prema članu 1083. Zakona o obligacionim odnosima, banka obavezuje prema primaocu garancije (korisniku) da će mu za slučaj da mu treće lice ne ispuni obavezu o dospelosti izmiriti obavezu ako budu ispunjeni uslovi navedeni u garanciji.

U ovom slučaju 2004. godine tužilac je poslujući u to vreme pod nazivom „Meridian banka“ a.d. zaključio ugovor o izdavanju garancije do iznosa od 64.346.000,00 dinara, garantujući za novčane obaveze D.O.O. „Mag-promet“ prema Republici Srbiji, Ministarstvu trgovine, turizma i usluga, Republičkoj direkciji za robne rezerve, kao korisniku garancije. Pored ostalih sredstava obezbeđenja tuženi je potpisao navedeni ugovor o garanciji kao jemac-platac i saglasno ugovoru izdao menicu na kojoj je zasnovana ova parnica. Menica je izdata kao trasirana po sopstvenoj naredbi i akceptirana izjavom tuženog „priznajem“. Članom 7. stav 2. ugovora je izričito propisano da banka garant (tužilac) ima pravo na trenutnu naplatu od dužnika 100% vrednosti date garancije sa svim naknadama i troškovima ako dužnik ne izvrši bilo koju obavezu iz ugovora u roku dužem od 7 dana od ugovorenog roka, a jemci-platci su se saglasili i ovlastili banku garanta da iskoristi aktivira sve položene instrumente obezbeđenja urednog izvršenja obaveze iz ugovora, a time i spornu menicu. Suprotno navodima revizije, citirane odredbe člana 7. stav 2. ugovora imaju pravni značaj meničnog ovlašćenja, kako je već i ocenjeno prethodnim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev 437/2018 od 06.03.2019. godine u ovoj parnici. Pobijanom presudom je pravilno ocenjen neosnovanim prigovor zastarelosti, jer je predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave – menice podnet prema tuženome kao akceptantu dana 23.05.2013. godine u blagovremenom roku od 3 godine od dospelosti shodno članu 78. stav 1. Zakona o menici.

Revizijom se neosnovano ponavljaju navodi tuženog da je sporna menica potpisana kao pokriće za namenski depozit od 4.500 evra, što je u suprotnosti sa sadržinom ugovora o depozitu i ugovora o izdavanju garancije, a razloge koje je na ovu okolnost naveo drugostepeni sud, kao pravilne i na zakonu zasnovane prihvata i ovaj sud u celosti. Sa iznetih razloga, pravilno je pobijanom odlukom obavezan tuženi na isplatu duga u visini plaćenog garantovanog iznosa po ugovoru o izdavanju garancije, umanjenog za primljene isplate u visini utvrđenoj veštačenjem (bez traženih iznosa nastalih neblagovremenom isplatom banke korisniku garancije).

Kako se ni ostalim revizijskim navodima ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitosti pobijane presude, odlučeno je kao u izreci odluke u stavu prvom na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Predlog tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju odbijen je kao neosnovan, na osnovu člana 154. stav 1. istog zakona.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić