.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3294/2023
02.03.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Vesne Stanković, članova veća, u parnici tužilje AA i tužioca – protivtuženog BB, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Nikola Jasika, advokat iz ..., protiv tužene – protivtužilje VV iz ..., sa boravištem u ..., čiji punomoćnik Vladimir Ališić, advokat iz ..., radi zaštite od nasilja u porodici, odlučujući o reviziji tužene – protivtužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 366/22 od 21.09.2021. godine, u sednici veća održanoj 02.03.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene - protivtužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 366/22 od 21.09.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji P2 347/2021 od 31.05.2022. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da se prema tuženoj odrede mere zaštite od nasilja u porodici da se zabrani tuženoj približavanje porodičnoj kući tužilaca u ..., ulica ... broj ..., odnosno bilo kom objektu stanovanja oba tužioca na udaljenosti od 100 metara, da se zabrani približavanje tužene tužiocima na udaljenosti od 100 metara, da se zabrani dalje uznemiravanje od strane tužene prema oba tužioca, te kojom se određuje da ove mere zaštite od nasilja mogu trajati najviše godinu dana i kojima se obavezuje tužena da tužiocima isplati sve troškove parničnog postupka. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev tužene – protivtužilje da se zabrani tuženom BB da priđe tužilji na udaljenosti manjoj od 50 metara i da priđe mestu boravišta tužilje na udaljenosti manjoj od 100 metara, te kojom se nalaže tužiocu BB da se uzdrži od svakog daljeg uznemiravanja ili ugrožavanja duševnog zdravlja i spokojstva tužene, kojim se određuje vremensko trajanje mere u periodu od godinu dana od dana donošenja presude i kojim se obavezuje tužilac BB da tuženoj isplati troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od donošenja prvostepene odluke do isplate. Trećim stavom izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 366/22 od 21.09.2021. godine, stavom prvim izreke, žalbe su delimično usvojene, delimično odbijene, prvostepena presuda preinačene tako što je protiv tužene određena mera zaštite od nasilja u porodici u trajanju od godinu dana i zabranjeno svako dalje uznemiravanje tužilaca, tako što je protiv tužioca BB određena mera zaštite od nasilja u porodici u trajanju od godinu dana i zabranjeno mu svako dalje uznemiravanje tužene VV, a u preostalom delu prvostepena presuda je potvrđena. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u odnosu na preinačeni deo izreke, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Tužioci su podneli odgovor na reviziju.
Ispitujući pravilnost pobijane presude u preinačenom delu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14 i 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su roditelji tužene, a međusobni odnosi stranaka su u dužem vremenskom periodu poremećeni i konfliktni. Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji P2 64/20 od 04.06.2020. godine, po tužbi ovde tužilje određene su mere zaštite od nasilja u porodici i zabranjeno tuženoj VV da uznemirava tužilju i druge članove porodice. Tužena je prijavljivala tužioca u više navrata nadležnim organima zbog uznemiravanja u periodu od 07.09.2013. godine do 09.09.2021. godine. Dana 09.09.2021. godine, tužilac i tužena su nadležnim organima podneli prijave, kada je tužena pretila da će zapaliti roditeljsku kuću u kojoj su stranke zajedno živele i porodični automobil i pokušala da izvrši samoubistvo. Tuženoj je izrečena mera privremenog udaljenja iz kuće u ... i mera privremene zabrane da kontaktira tužioce i da im prilazi. Hitne mere su produžene za još 30 dana, a nakon pokušaja samoubistva tužena je odbila lečenje u bolnici na odeljenju neuropsihijatrije. Prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka iz oblasti psihologije, tužilac je veoma dominantna osoba, ima potrebu da kontroliše i sprovodi svoju volju bez uvažavanja tuđeg mišljenja, sklon idealizaciji sebe, odnos tužioca prema tuženoj je uticao da se tužena razvije u nezrelu, izrazito manipulativnu i nestabilnu ličnost. Tužena je egocentrična, impulsivna i neodgovorna ličnost sa veoma slabo usvojenim moralnim normama kod koje je prisutno izričito odbacivanje svakog autoriteta, sklonost ka suicidnim pretnjama i pokušajima, a koja ponašanja su razvijena u svrhu odbrane i zastrašivanja. Tužena živi u ..., a ćerka tužene je poverena na samostalno vršenje roditeljskog prava ocu i živi u ....
Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni i protivtužbeni zahtev primenom članova 10., 197. i 19. Porodičnog zakona, nalazeći da su u konkretnom slučaju obe stranke žrtve nasilja u porodici, te da nema mesta određivanju traženih mera zaštite.
Drugostepeni sud je prinačio prvostepenu presudu i odredio mere zaštite u vidu zabrane svakog daljeg uzajamnog uznemiravanja u trajanju od godinu dana, odnosno zabrane tuženoj da dalje uznemirava tužioca i zabrane tužiocu da dalje uznemirava tuženu, imajući u vidu međusobne konfliktne odnose stranaka u dužem vremenskom periodu sa elementima psihičkog nasilja, primenom člana 197. i 198. Porodičog zakona.
Po oceni revizijskog suda, osnovano drugostepeni sud zaključuje da opisano ponašanje tužioca i tužene predstavlja uzajamno nasilje u porodici u smislu člana 197. Porodičnog zakona, zbog čega im je pobijanom odlukom pravilno izrečena mera radi zaštite od nasilja shodno odredbi člana 198. stav 2. tačka 5. Porodičnog zakona.
Nasilje u porodici, definisano odredbom člana 197. stav 1. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ broj 18/05, 72/11, 6/15), podrazumeva ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice, a karakteristični vidovi nasilja (imenovani oblici nasilja), određeni su stavom 2. istog člana, uz određenje da se nasiljem u porodici smatra i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje, koje jedan član porodice ispoljava prema drugom članu porodice (neimenovani oblici nasilja).
Suprotno revizijskim navodima, pravilno je drugostepeni sud zaključio da su se u situaciji poremećenih odnosa stranaka u dužem vremenskom periodu, prisutnim svađama i uzajamnim provokacijama, a imajući u vidu ličnost tužioca i tužene, stekli uslovi da se odredi mera zaštite od nasilja u porodici u vidu zabrane svakog daljeg uzajamnog uznemiravanja u trajanju od godinu. Naime, ponašanje tužioca prema tuženoj, kao i ponašanje tužene prema tužiocu, odstupa od uobičajenog ponašanja u međusobnim odnosima članova porodice, (a oni su članovi porodice u smislu člana 197. stav 3. tačka 2. Porodičnog zakona) i da se ono karakteriše kao nasilničko ponašanje. Ispoljenim ponašanjem tužioca i tužene se uzajamno ugrožava njihovo fizičko i duševno zdravlje i spokojstvo i stvara osećaj uznemirenosti, nesigurnosti i straha, što opravdava izricanje mere zaštite od nasilja, predviđene članom 198. stav 2. tačka 5. Porodičnog zakona. Naime, imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja, izricanje ove mere zaštite od nasilja u porodici neophodno je kako bi se žrtvama nasilja pružila zaštita i obezbedili mir i spokojstvo za određeni vremenski period i kao takva predstavlja odgovarajuću meru zaštite od nasilja prema utvrđenoj vrsti i obimu nasilja.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, navodi na kojima je revizija zasnovana ne dovode u sumnju pravilnost primene materijalnog prava sadržanog u odredbama Porodičnog zakona, koje je drugostepeni sud pravilno primenio, nalazeći da je potrebno izricanje tražene mere zaštite od nasilja u porodici.
Ostalim revizijskim navodima tužene osporava se, posredno ili neposredno, činjenično stanje, koje ona smatra bitnim a koje, po njenom mišljenju, nije pravilno ili potpuno utvrđeno u sprovedenom postupku. Ti navodi revizije, kojima se ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, ne mogu biti dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP, ni sa izuzetkom da se u smislu člana 403. stav 2. ovog zakona radi o reviziji izjavljenoj u sporu za zaštitu od nasilja u porodici.
Pravilna je i odluka o troškovima postupka jer je ista doneta pravilnom primenom odredbe člana 207. Porodičnog zakona.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci ove presude doneo u smislu odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Marina Milanović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
