.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 3297/2024
28.02.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Vesne Mastilović i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Jovica Despotović, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Putevi Srbije“ Beograd, čiji je punomoćnik Branislav Popovac, advokat iz ..., radi utvrđenja i činidbe, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 73/23 od 31.10.2023. godine, u sednici održanoj 28.02.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 73/23 od 31.10.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 73/23 od 31.10.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 2734/17 od 10.11.2022. godine, stavom 1. izreke, odbijen je kao neosnovan prigovor tuženog o nenadležnosti suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari. Stavom 2. izreke, odbijen je prigovor neblagovremenosti tužbe, kao neosnovan. Stavom 3. izreke, utvrđeno je prema tuženom da je sporazum o naknadi za eksproprijaciju zaključen pred Sekretarijatom za imovinsko-pravne poslove Gradske uprave Vranja pod brojem 465-658/11-07 od 25.06.2012. godine, između tužilje i tuženog, ništav, jer je suprotan prirodnim propisima i javnom poretku. Stavom 4. izreke, tuženi je obavezan da tužilji isplati razliku između isplaćene naknade za poljoprivredno zemljište do pripadajuće naknade, za izuzeto gradsko građevinsko zemljište za kp br. .. površine 350 m2, upisan u LN br. .. K.O. ..., u iznosu od 302.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10.11.2022. godine, kao dana prvostepenog presuđenja do isplate, dok je deo zahteva tužilje za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos od 302.400,00 dinara, za period od 27.07.2012. godine do 09.11.2022. godine, odbijen kao neosnovan. Stavom 5. izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 165.696,00 dinara.
Viši sud u Vranju je, presudom Gž 73/23 od 31.10.2023. godine, odbio, kao neosnovanu, žalbu tuženog i potvrdio presudu Osnovnog suda u Vranju P 2734/17 od 10.11.2021. godine u stavu trećem izreke, u usvajujućem delu stava četvrtog izreke i u stavu petom izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. stav 1. ZPP.
Odredbom člana 404. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Sl. glasnik RS“, br.10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog.
Predmet tražene pravne zaštite je zakonitost sporazuma o naknadi za eksproprijaciju zaključenog pred Sekretarijatom za imovinskopravne poslove Gradske uprave Grada Vranje između parničnih stranaka i isplata tužilji razlike između isplaćene naknade za poljoprivredno zemljište do pripadajuće naknade za izuzeto gradsko građevinsko zemljište za predmetnu parcelu. Pobijana odluka kojom je tužbeni zahtev tužilje usvojen u skladu je sa praksom revizijskog suda i pravnim shvatanjem izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovrsnim tužbenim zahtevima, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, u situaciji kada je planskim dokumentom izvršena promena namene iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište a ta promena nije evidentirana u katastaru nepokretnosti u smislu odredbe člana 88. Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br.72/09...83/18). Revizijom se ukazuje na drugačije odluke ovog suda i nižestepenih sudova, međutim, postojanje drugačijih odluka ne ukazuje nužno na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom predmetu.
Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. ZPP, i utvrdio da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno o sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 479. stav 6. istog zakona.
Tužbu radi utvrđenja i činidbe tužilja je podnela 07.11.2017. godine, a vrednost predmeta spora je 302.400,00 dinara.
Imajući u vidu da je ovo spor male vrednosti, u kome se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu odredbe člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
