Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Zorane Delibašić i Vesne Popović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Pešić, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Branko Mihajlović, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3378/2019 od 02.09.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 24.12.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3378/2019 od 02.09.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3378/2019 od 02.09.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 5216/17 od 03.04.2019. godine, stavom prvom izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana je tužena da tužiocu na ime duga isplati iznos od 499.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti do isplate, kao što je bliže navedeno ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 110.080,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3378/2019 od 02.09.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke, kojim je obavezana tužena da tužiocu na ime duga isplati iznos od 499.500.00 dinara. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke, u pogledu zakonske zatezne kamate, tako što je obavezana tužena da tužiocu na dosuđeni iznos isplati zakonsku zateznu kamatu od 28.09.2017. godine do isplate. Odbijen je kao neosnovan deo tužbenog zahteva tužioca za isplatu zatezne kamate na pojedinačne novčane iznose, kao što je bliže navedeno ovim stavom izreke. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 110.080,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11...87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Postupajući u smislu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji, propisani odredbom stava 1. navedenog člana.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je tužbenom zahtevu kojim je traženo da se tužena obaveže da tužiocu isplati naknadu za pružene advokatske usluge. Imajući u vidu da je pobijanom odlukom odlučeno o tužiočevom pravu uz adekvatnu primenu odredaba materijalnog prava, kao i da odluka u sporovima sa ovom vrstom tražene pravne zaštite zavisi od činjeničnog stanja utvrđenog u svakom konkretnom slučaju, to Vrhovni kasacioni sud nalazi, da u ovoj pravnoj stvari ne postoji potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava, kao ni potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari, podneta je 28.09.2017. godine, a pobijana vrednost predmeta spora je 499.500,00 dinara, što prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (1e = 119,3921 dinara), predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko pravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić