.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3310/2022
26.10.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Mirjane Andrijašević i Zorana Hadžića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miroljub Stevanović, advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje, sa sedištem u Kragujevcu, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 6005/18 od 16.03.2021. godine, u sednici održanoj dana 26.10.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 6005/18 od 16.03.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje, izjavljena protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 6005/18 od 16.03.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 928/16 od 05.04.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je primarni tužbeni zahtev tužilje, pa je obavezana tužena da tužilji na ime neisplaćenog dela novčane naknade za slučaj nezaposlenosti obračunatog po bruto principu, a u skladu sa stavom VKS od 23.01.2017. godine, isplati 2.115,33 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 13.10.2017. godine, kao dana veštačenja, pa do konačne isplate, kao i zakonsku zateznu kamatu za period od 01.01.2013. godine do 26.04.2013. godine, to jeste za vreme korišćenja novčane nadoknade u iznosu od 1.387,45 dinara. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan eventualni tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tužena da tužilji na ime neisplaćenog dela novčane naknade za slučaj nezaposlenosti obračunatog po neto principu, isplati 7.295,45 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 13.10.2017. godine, kao dana veštačenja, pa do konačne isplate, kao i zakonsku zateznu kamatu za period od 01.01.2013. godine do 26.04.2013. godine, to jest za vreme korišćenja novčane nadoknade u iznosu od 4.779,45 dinara. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 79.650,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Kragujevcu Gž 6005/18 od 16.03.2021. godine, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tužena da tužilji na ime neisplaćenog dela novčane naknade za slučaj nezaposlenosti isplati 2.115,33 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 13.10.2017. godine, kao dana veštačenja, pa do konačne isplate, kao i zakonsku zateznu kamatu za period od 01.01.2013. godine do 26.04.2013. godine, tj za vreme korišćenja novčane naknade u iznosu od 1.387,45 dinara. Stavom trećim izreke, rešeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev zastupnika tužene za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o isplati na ime naknade štete, kao razlike između pripadajuće i isplaćene novčane naknade za slučaj nezaposlenosti. O pravu tužilje i visini tražene naknade, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse.
Kako na osnovu iznetog proizlazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.
Tužba radni naknade štete u ovoj pravnoj stvari podneta je 20.01.2016. godine, a vrednost predmeta spora je 2.115,33 dinara.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS, na dan podnošenja tužbe, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena. To znači da ova posebna odredba ZPP u sporovima male vrednosti, isključuje primenu opšte odredbe iz člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, kojom je propisano da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka.
Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju reč o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je revizija tužilje nedozvoljena na osnovu člana 479. stav 6. ZPP.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
