U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Perković, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Miodrag Bondokić, advokat iz ..., radi državine, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 5950/2018 od 16.04.2019. godine, u sednici veća održanoj 04.03.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 5950/2018 od 16.04.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Negotinu, Sudska jedinica u Kladovu P 364/18 od 17.07.2018. godine, prvim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da tužiocu ustupi u državinu spratnu stambenu zgradu u osnovi 13h8,25m, ekonomsku zgradu u osnovi 17,40h14,30m, garažu u osnovi 8,60h4,8m, svinjac u osnovi 5h2,80m, živinarnik u osnovi 3,40h1,90m, ogradu od betonskih blokova, ogradu iza kuće, veliku dvokrilnu kapiju u osnovi 3,20h1,60m, malu jednokrilnu kapiju u osnovi 0,95h1,60m sa pripadajućim delom placa ispod objekta i delom placa neophodnim za korišćenje objekta, sve na kp.br. ... KO ..., kao neosnovan. Drugim stavom izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova postupka isplati iznos od 100.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 5950/2018 od 16.04.2019. godine, prvim stavom izreke, ukinuta je prvostepena presuda, pa je drugim stavom izreke odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu ustupi u državinu spratnu stambenu zgradu u osnovi 13h8,25m, ekonomsku zgradu u osnovi 17,40h14,30m, garažu u osnovi 8,60h4,8m, svinjac u osnovi 5h2,80m, živinarnik u osnovi 3,40h1,90m, ogradu od betonskih blokova, ogradu iza kuće, veliku dvokrilnu kapiju u osnovi 3,20h1,60m, malu jednokrilnu kapiju u osnovi 0,95h1,60m sa pripadajućim delom placa ispod objekta i delom placa neophodnim za korišćenje objekta, sve na kp.br. ... KO ... . Trećim stavom izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova postupka isplati iznos od 132.200,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku, u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 87/18), pa je našao da je revizija dozvoljena i neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Ukazivanje revidenta na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, nije bilo predmet ocene ovog suda, budući da se radi o povredama koje se ne mogu smatrati revizijskim razlogom u smislu odredbe člana 407. ZPP.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom po održanoj raspravi pred drugostepenim sudom, tužilac i tužena su brat i sestra po ocu, njihovi roditelji su živeli u selu ..., dok tužilac sada živi u ..., a tužena u ... . Nakon smrti oca parničnih stranaka i okončanja sudskih postupaka, tužilac i tužena su postali suvlasnici nepokretnosti sa određenim udelima, s tim da se u LN br. ... KO ..., kp.br. ... vodi kao njiva 2. klase na ime tužene, sa zabeležbom iz 2014. godine za plaćanje naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta. U Službi za katastar nepokretnosti parcela je upisana kao njiva, bez objekta. Spornu imovinu stranke nisu podelile, nisu izvršile fizičku deobu, niti su uredile način korišćenja iste. U jednom periodu samo je tužena imala ključeve spornih objekata i iste je mogla koristiti, ali je 2013. godine tužilac promenio brave na kapiji i objektima i time onemogućio tuženu da predmetne nepokretnosti koristi. Nakon toga, tužilac je tuženoj predao ključeve od nekih objekata, međutim, ona više od pet godina nije koristila nijedan od objekata. Tužilac se danas nalazi u isključivoj državini parcela i svih objekata na njoj, od kojih poseduje i ključeve.

Drugostepeni sud je, po održanoj raspravi, zaključio da tužbeni zahtev nije osnovan, jer je tužilac u državini nepokretnosti čiju predaju traži, ima ključeve od istih i koristi ih shodno nameni, a sporne nepokretnosti nisu u državini tužene.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je stanovište drugostepenog suda o osnovanosti tužbenog zahteva.

Odredbom člana 13. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, stavom 1. propisano je da više lica imaju pravo susvojine na nepodeljenoj stvari kada je deo svakog od njih određen srazmerno prema celini (idealni deo), a stavom 2. istog člana da ako suvlasnički delovi nisu određeni, pretpostavlja se da su jednaki.

U konkretnom slučaju, parnične stranke su suvlasnici na predmetnim nepokretnostima koje nisu podelili fizički, niti su uredili način korišćenja istih. U smislu člana 14. ZOSPO suvlasnik ima pravo da stvar drži da se njome koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima srazmerno svom delu, ne povređujući prava ostalih suvlasnika. Iz ove zakonske odredbe proizilazi da bez sporazuma sa ostalim suvlasnicima nijedan suvlasnik ne može imati isključivu državinu suvlasničke stvari. Suvlasnici se u odnosu na celu suvlasničku stvar pojavljuju kao sudržaoci u smislu člana 70. stav 4. navedenog zakona. Prema tome, ukoliko jedan od suvlasnika drži celu suvlasničku stvar, bez sporazuma sa drugim suvlasnikom, on može tražiti da mu se stvar preda u sudržavinu. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, a kod utvrđenog da se u ovom slučaju tužilac nalazi u isključivoj državini nepokretnosti koje su predmet spora, i koje nisu u državini tužene, tužilac nije onemogućen u vršenju svojinskih prava kao suvlasnik na spornim nepokretnostima u smislu navedene odredbe člana 14. stav 1. ZOSPO, zbog čega mu i ne pripada pravna zaštita u smislu člana 43. ZOSPO. Kod navedenog, revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava ocenjeni su neosnovani.

Revizijski navodi kojima se osporava ocena izvedenih dokaza ocenjeni su ako neosnovani, s obzirom da je drugostepeni sud na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza posebno i svih dokaza zajedno u smislu člana 8. ZPP, utvrdio sve bitne činjenice koje su bile neophodne za presuđenje u ovoj pravnoj stvari.

Kako se ni ostalim revizijskim navodima ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane odluke, primenom člana 414. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić