Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž 1640/2020 od 08.03.2021. godine odbijena je žalba tužene i potvrđena navedena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu.

Protiv navedene drugostepene presude tužena banka je izjavila posebnu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, radi rešavanja pitanja od opšteg interesa i u interesu ravnopravnosti građana, kao i radi ujednačavanja sudske prakse.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, sa izmenama) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije shodno stavu 2. istog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi predviđeni citiranom zakonskom odredbom za odlučivanje o reviziji tužene kao o izuzetno dozvoljenoj. Pobijanom drugostepenom presudom odstupa se od pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita od 22.05.2018. godine, kao i od dopune tog stava od 16.09.2021. godine.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući drugostepenu presudu u granicama revizijskih navoda, u smislu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužene osnovana.

U postupku donošenja drugostepene presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenju prvostepenog suda, tužena banka je od tužioca naplatila jedonakratnu naknadu po osnovu troška obrade kredita u visini od 0,50% od iznosa odobrenog kredita (član 8 tač. 1 Ugovora o kreditu), odnosno u utuženom iznosu od 24.046,87 dinara. U Obaveznim elementima ugovora, koje je tužilac potpisao, predviđen je konačan iznos koji korisnik treba da plati na ime odobrenog kredita, uključujući pripadajuće kamate i troškove. Iskazana je efektivna kamatna stopa, a u okviru nje i navedeni trošak obade kreditnog zahteva i visina tog troška. Tužiocu je 21.03.2016. godine uručena ponuda za zaključenje ugovora, u kojoj je bio naveden ukupan iznos kredita za vraćanje, uključujući i predmetni trošak.

Prvostepeni sud nalazi da je navedena odredba člana 8. Ugovora ništava jer korisniku kredita, ovde tužiocu, nije predočen način formiranje te naknade i struktura iste. Prvostepeni sud je stanovišta da banka ima pravo samo na stvarne troškove. Nalazeći da je ovakvo postupanje banke u suprotnosti sa načelom jednakih vrednosti uzajamnih davanja i načelom savesnosti i poštenja, prvostepeni sud utvrđuje da je ništava navedena ugovorna odredba i da je tužena banka dužna da tužiocu vrati iznos naplaćen po osnovu te ništave odredbe.

Drugostepeni sud prihvata kao pravilan rezon prvostepenog suda da banka ima pravo da naplati samo stvarne troškove po osnovu ugovora o kreditu. Prihvatajući i ostale razloge prvostepenog suda kao pravilne, drugostepeni sud potvrđuje prvostepenu presudu u celosti.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su nižestepeni sudovi na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenili materijalno pravo.

Banka ima pravo da od klijenta, sa kojim je zaključila ugovor o kreditu, između ostalih naplati i trošak obrade kredita. Pravo banke na naplatu tog troška ustanovljeno je Odlukom o jedinstvenom načinu obračuna i objavljivanja efektivne kamatne stope na depozite i kredite, odnosno Odlukom o uslovima i načinu obračuna efektivne kamatne stope i izgledu i sadržini obrazaca koji se uručuju korisniku („Sl. glasnik RS“, br.65/2011). Dakle, pravo banke da od klijenta naplati trošak obrade kredita samo po sebi nesporno je, ali da bi ovaj trošak bio naplaćen na zakonit način moraju biti ispunjeni odgovarajući uslovi. Banka je u skladu sa odredbom člana 15. stav 1. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga morala u ponudi jasno i precizno da navede, između ostalih elemenata, efektivnu kamatnu stopu i sve troškove koji padaju na teret korisnika. Shodno odredbi člana 17. stav 4. istog zakona, ponuda se ispisuje na propisanom obrascu i sadrži između ostalih elemenata efektivnu kamatnu stopu i ukupan iznos koji korisnik treba da plati (tačka 8), kao i vrstu i visinu svih naknada i drugih troškova koji padaju na teret korisnika kredita (tačka 10). Obaveza banke da korisnika kredita kroz ponudu, u predugovornoj fazi, obavesti o vrsti i visini svih troškova koje će snositi po osnovu zaključenog ugovora o kreditu, predviđena je i Odlukom o uslovima i načinu obračuna efektivne kamatne stope, izgledu i sadržini obrazaca koji se uručuju korisniku („Sl. glasnik RS“, br.65/2011). U tački 12. te Odluke, predviđeno je da je banka je dužna da korisniku, pre zaključenja ugovora o kreditu, uruči ponudu sačinjenu na odgovarajućem obrascu, čiji su izgled i sadržina utvrđeni ovom odlukom.

Prema utvrđenju prvostepenog suda, tužiocu je bio predočen Pregled bitnih elemenata otplate kredita i uručena mu je ponuda pre zaključenja ugovora. U Obaveznim elementima ugovora i ponudi koje je tužilac potpisao, predviđen je konačan iznos koji korisnik treba da plati na ime odobrenog kredita, uključujući pripadajuće kamate i troškove. Iskazana je efektivna kamatna stopa, a u okviru nje i navedeni trošak obade kreditnog zahteva i visina tog troška. Imajući navedeno u vidu, ne može se prihvatiti kao pravilan zaključak nižestepenih sudova da tužilac nije bio upoznat sa vrstom i visinom troškova i naknada koje je dužan da plati banci. Osnovano se u reviziji tužene banke ističe da banka nesporno ima pravo da naplati trošak obrade kredita, a ne samo stvarne troškove koje je imala u postupku odobrenja i puštanja kredita u korišćenje. Banka je prilikom naplate tog troška postupila u skladu sa propisima važećim u vreme zaključenja ugovora. Za legitimnu naplate ove naknade od klijenta banka nije bila dužna da dokazuje strukturu naplaćenih troškova, o čemu se Vrhovni kasacioni sud izjasnio u dopuni stava o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita od 16.09.2021. godine. Kako je tužilac bio u pisanoj formi upoznat sa vrstom i visinom svih troškova po osnovu zaključenog ugovora o kreditu i kako su isti bili iskazani u efektivnoj kamatnoj stopi, to nema osnova da se utvrdi ništavost navedene ugovorne odredbe. Sledom navedenog, tužilac nema pravo na vraćanje iznosa plaćenog po tom osnovu.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacoini sud je preinačio prvostepenu i drugostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan.

U skladu sa iznetim odlučeno je kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 416. stav 1. ZPP.

Kako je prema preinačenoj presudi, tužena banka u celosti uspela u sporu, preinačena je i odluka o troškovima postupka i tužilac obavezan da tuženoj naknadi troškove prvostepenog i drugostepenog postupka, primenom odredbi čl. 153, 154, 163 st. 2, sve u vezi odredbe čl. 165 st. 2 Zakona o parničnom postupku. Tužena ima pravo na naknadu troškova prvostepenog postupka za sastav jednog obrazloženog podneska u iznosu od 7.200,00 dinara, kao i na troškove drugostepenog postupka za sastav žalbe u iznosu od 14.400,00 dinara, za taksu na žalbu u iznosu od 2.862,00 dinara i taksu na drugostepenu presudu u iznosu od 2.862,00 dinara, ukupno 27.324,00 dinara.

Tuženoj su priznati i troškovi revizijskog postupka s obzirom da je uspela u postupku po reviziji. Tužena ima pravo na trošak sastava revizije u iznosu od 14.400,00 dinara, za taksu na reviziju u iznosu od 5.723,00 dinara i za taksu na odluku po reviziji u iznosu od 8.585,61 dinara, ukupno 28.708,61 dinar. Punomoćniku tuženog priznato je i uvećanje od 20% jer je dostavio dokaz da je obveznik poreza na dodatu vrednost.

U skladu sa iznetim odlučeno je kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić

Rev 3314/2021 5