Presudom Višeg suda u Šapcu Gž.rr1. 424/2021 od 16.11.2021. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i navedena prvostepena presuda je potvrđena, a zahtevi tužilaca i tužene za naknadu troškova žalbenog postupka su odbijeni.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 72/2011 ... 18/2020), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, radi ujednačavanja sudske prakse. Navodi revizije kojima se osporava visina štete, u koju je uračunata i zakonska zatezna kamata obračunata konformnom metodom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda opravdavaju odlučivanje o izjavljenoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse, u smislu pravnog shvatanja o sprovođenju izvršenja na osnovu izvršne isprave donete primenom neustavnog propisa, usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 02.04.2013. godine.

Iz navedenog razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužene delimično osnovana (u delu koji se odnosi na isplatu obračunatog iznosa kamate na glavni dug).

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u predmetu Privrednog suda u Valjevu St 44/2010 u toku je stečajni postupak nad HK „Viskoza“ a.d. „Celuloza“ doo Loznica, privrednim društvom sa većinskom državnim kapitalom. Stečajni postupak je pokrenut 11.06.2009. godine. Dana 24.09.2009. godine donet je Zaključak o sprovođenju stečajnog postupka bankrotstvom, a dana 30.09.2009. godine donet je Zaključak o listi utvrđenih i osporenih potraživanja. Tim zaključkom tužiocu kao poveriocu četvrtog isplatnog reda, priznato je potraživanje u ukupnom iznosu od 219.361,00 dinara, u koji je pored glavnice od 104.709,00 dinara uračunata i pripasana zakonska zatezna kamata u iznosu od 114.652,00 dinara, obračunata primenom konformne metode. Tužilac u stečajnom postupku nije naplatio svoje potraživanje. Rešenjem Privrednog suda u Valjevu R4. St. 397/18 od 03.04.2018. godine, donetim po prigovoru za ubrzanje postupka, utvrđeno je da je u navedenom stečajnom postupku povređeno tužiocu pravo na suđenje u razumnom roku i naloženo stečajnom sudiji da u roku od 4 meseca od dana prijema rešenja preduzme sve mere i radnje koje su potrebne radi unovčenja imovine stečajnog dužnika.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su o pravu tužioca na naknadu materijalne štete, kao uzrokovane povredom prava na suđenje u razumnom roku i odgovornosti tužene za tako nastalu štetu odlučili pravilnom primenom člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Tužena odgovara za štetu kada tužilac, bivši zaposleni kod stečajnog dužnika – privrednog društva sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, bez svoje krivice nije naplatio svoje novčano potraživanje iz radnog odnosa, a pravnosnažnim rešenjem je utvrđeno da mu je u tom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Navodi revizije da stečajni postupak nije okonačan i da će tužilac svoje novčano potraživanje namiriti u tom postupku, nisu od uticaja za pravilnost odluke o osnovu tužbenog zahteva prema tuženoj u ovom sporu, koji za predmet ima zahtev za naknadu imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. O osnovu tužbenog zahteva u ovoj pravnoj stvari odlučeno je u skladu sa zaključkom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 02.11.2018. godine. Suprotno navodima revizije, utvrđenom povredom prava na suđenje u razumnom roku, tužilac je stekao pravo da zahteva od tužene naknadu materijalne štete u visini nenaplećenog potraživanja u stečajnom postupku, bez obzira na to što stečajni postupak još uvek nije okončan.

Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava pri određivanju visine štete, u delu koji se odnosi na obračunatu kamatu u kapitaliziranom iznosu, koja čini deo glavnog zahteva.

Prema utvrđenom, zaključkom stečajnog suda St 10/09 od 30.09.2009. godine, tužiocu je priznato potraživanje u ukupnom iznosu od 219.361,00 dinara, u koji je uračunata i pripisana glavnici zakonska zatezna kamata, obračunata od dana dospelosti do dana otvaranja stečajnog postupka putem konformne metode. Obračun zakonske zatezne kamate izvršen je primenom odredbe člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“ broj 9/01), važećeg u vreme donošenja navedenog zaključka.

Odlukom Ustavnog suda Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine („Službeni glasnik RS“ broj 73 od 27.07.2012. godine), utvrđeno je da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“ broj 9/01), u delu koji glasi: „Primenom konformne metode“ nije u saglasnosti sa ustavom. Nakon objavljivanja ove odluke zakonska zatezna kamata na iznos glavnog duga stečajnog dužnika prema ovde tužiocu, u stečajnom postupku nije obračunata primenom proporcionalne metode (putem prostog interesnog računa), budući da iz utvrđenog proizlazi da nije bilo izmene zaključka od 30.09.2009. godine.

Stanovište nižestepenih sudova da se navedena odluka Ustavnog suda ne može primeniti retroaktivno – na odnose koji su nastali i pravnosnažno su rešeni pre dana njenog objavljivanja i po proteku roka iz člana 61. Zakona o ustavnom sudu, po oceni Vrhovnog kasacionog suda zasnovano je na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 60. stav 3. Zakona o ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br 109/07 ... 103/15) propisano je da se izvršenjem pravnosnažnih pojedinačnih akata, donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može ni dozvoliti niti sprovesti, a ako je izvršenje započeto, obustaviće se. Ustavni sud nije odredio način otklanjanja posledica nastalih primenom neustavne odredbe o načinu obračuna zatezne kamate primenom konformne metode.

Prema pravnom stavu Vrhovnog kasacionog suda o sprovođenju izvršenja na osnovu izvršne isprave donete primenom neustavnog propisa, usvojenog na sednici Građanskog odeljenja ovog suda od 02.04.2013. godine, čija je primena u ovom slučaju moguća po analogiji (stečaj je po svojoj prirodi, institut kolektivnog namirenja poverilaca generalnim izvršenjem na imovini stečajnog dužnika), ako izvršna isprava glasi na novčani iznos u kome je glavnici pripisana dospela kamata obračunata konformnom metodom po zakonu koji je u tom delu proglašen neustavnim, sud će po službenoj dužnosti, izvršiti razgraničenje i novi obračun kamate izvršiti tako što će do 03.03.2001. godine primeniti konformni metod, od tada do 17.05.2011. godine metod prostog interesnog računa, a od tada pa nadalje po odredbama člana 2. i 3. Zakona o visini stope zatezne kamate.

Odredbe o zateznoj kamati su imperativne prirode, što znači da se kod prinudne naplate po službenoj dužnosti primenjuje kamatna stopa propisana zakonom za ceo period u kome se kamata obračunava.

Imajući izneto u vidu, u situaciji kada je glavnici pripisana zatezna kamata obračunata po metodi koja je proglašena neustavnom, nužno je po službenoj dužnosti izvršiti razgraničenje i ponovo obračunati kamatu primenom metode prostog interesnog računa. U konkretnom slučaju, to nije učinjeno u postuku stečaja jer nakon donošenja zaključka od 30.09.2009. godine nije bilo novog obračuna kojim bi bila utvrđena ukupna visina tužiočevog potraživanja na način da se na glavni dug obračuna zakonska zatezna kamata prostim interesnim računom za period od dana dospelosti potraživanja do dana otvaranja postupka stečaja.

Zato će prvostepeni sud u ponovnom postupku zatražiti od Privrednog suda u Valjevu, odnosno od stečajnog upravnika da izvrši obračun zakonske zatezne kamate iz zaključka od 30.09.2009. godine u odnosu na tužioca od dana dospelosti njegovog potraživanja do dana otvaranja stečajnog postupka.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će upotpuniti činjenično utvrđenje imajući u vidu primedbe iz ovog rešenja i doneti pravilnu i zakonitu odluku o navedenom delu tužbenog zahteva.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka jer zavisi od ishoda spora. Prvostepeni sud će u ponovnom postupku iznova odlučiti i o troškovima postupka.

Iz iznetih razloga, primenom člana 414. i 416. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić