.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 33/2019
15.05.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Vesne Subić, Biljane Dragojević, Jelice Bojanić Kerkez i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Sanja Filimonović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Radosav Tadić, advokat iz ..., radi bračne tekovine, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Valjevu Gž 389/18 od 02.08.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 15.05.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Valjevu Gž 389/18 od 02.08.2018. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Valjevu Gž 389/18 od 02.08.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Ubu P 701/15 od 13.02.2018. godine utvrđeno je da je tužba povučena.
Rešenjem Osnovnog suda u Ubu P 701/15 od 03.04.2018. godine odbijen je, kao neosnovan, predlog tužilje za vraćanje u pređašnje stanje, zbog propuštanja ročišta od 13.02.2018. godine.
Rešenjem Višeg suda u Valjevu Gž 389/18 od 02.08.2018. godine, odbijene su, kao neosnovane, žalbe tužilje i potvrđena prvostepena rešenja.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, u daljem tekstu: ZPP).
Pravnosnažnim rešenjem od 13.02.2018. godine utvrđeno je da je tužba povučena, u smislu odredbe člana 311. stav 2. ZPP, jer su sa ročišta za glavnu raspravu neopravdano izostali i tužilac i tuženi. Pravnosnažnim rešenjem od 03.04.2018. godine, odbijen je predlog tužilje za vraćanje u pređašnje stanje, jer u smislu člana 109. stav 1. ZPP tužilja nije dokazala da postoje opravdani razlozi za propuštanje ročišta određenog za 13.02.2018. godine, na koje je njen punomoćnik uredno pozvan. Ovo zbog toga što punomoćnik tužilje nije blagovremeno obavestio sud da nije u mogućnosti da pristupi na ročište, niti je uz podnesak kojim je tražio odlaganje (koji je neblagovremeno podnet) dostavio dokaz da je opravdano sprečen da na ročište pristupi. Iz navedenog su nižestpeni sudovi izveli zaključak da je punomoćnik tužilje mogao da angažuje zamenu ili obavesti tužilju da lično pristupi na sud, kako bi sprečio nastanak posledica propuštanja.
U takvom slučaju Vrhovni kasacioni sud je našao da je drugostepeni sud, prema utvrđenim činjenicama koje su od značaja za donošenje spornih procesnih rešenja, doneo odluku u skladu sa pravnim stavovima koji su izraženi kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Pored toga, tužilja nije uz reviziju dostavila pravnosnažna rešenja iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju o istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, pri čemu pravilna primena procesnog prava, u situaciji kakva je u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.
Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 420., u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Stavom 2. istog člana, propisano je da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.
U konkretnom slučaju u delu izjavljene revizije koji se odnosi na rešenje kojim je odbijen predlog za vraćanje u pređašnje stanje, revizija protiv ovakvog rešenja se ne može izjaviti, s obzirom da se pobijanim rešenjem postupak pravosnažno ne završava, te je revizija u pomenutom delu, u smislu citiranih zakonskih odredbi, nedozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 08.12.2015. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 100.000,00 dinara. Na dan podnošenja tužbe 1 evro je, prema srednjem kursu NBS, iznosio 121,6558 dinara, pa vrednost predmeta spora pobijanog dela predstavlja dinarsku protivvrednost 821, 99 evra.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija tužilje nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP, u vezi člana 420. st.1. i 2. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Ljubica Milutinović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
