Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz …, čiji je punomoćnik Dragan Smiljanić, advokat iz …, protiv tuženog BB iz …, čiji je punomoćnik Milan Janković, advokat iz …, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4948/16 od 02.03.2017. godine, u sednici održanoj 11.03.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4948/16 od 02.03.2017. godine.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 293/2014 od 11.03.2016. godine, odbijen je prigovor presuđene stvari, kao i tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade štete zbog oduzimanja 17 radio stanica marke ''…'', sa pripadajućim delovima i vozilo marke ''…'', isplati iznos od 1.590.879,62 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 22.03.2007. godine do isplate. Odbijen je i tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud obavže tuženog da mu na ime naknade štete zbog izgubljene dobiti isplati iznos od 14.256.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 22.03.2007. godine do isplate. Obavezan je tužilac da na ime parničnih troškova isplati tuženom iznos od 174.750,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4948/16 od 02.03.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca, a prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv odbijajućeg dela tužbenog zahteva pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka učinjene u postupku pred drugostepenim sudom i predložio da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. ZPP.

Ispitujući zakonitost pravnosnažne drugostepene presude, u smislu člana 399. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 125/04... 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. sada važećeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/11, 55/14, 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u postupku po reviziji pazi po službenoj dužnosti. Navodi revizije kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361.stav 1.ZPP, bez konkretnog i argumentovanog ukazivanja na određeni propust drugostepenog suda, su neosnovani i ne mogu uticati na zakonitost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Privrednog suda u Beogradu P 4509/98 od 12.06.2000. godine, obavezan je tuženi BB da preduzeću ''VV'', sa sedištem u …, vrati 17 komada radio stanica ''…'', sa pripadajućim delovima, kako je izrekom navedeno i vozilo marke ''…'', kako je izrekom navedeno. Navedena presuda je pravnosnažna 30.09.2000. godine i izvršna 09.10.2000. godine. Preduzeće ''VV'' je kao izvršni poverilac pokrenulo izvršni postupak na osnovu navedene prvostepene presude, postupak je vođen pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I 135/2001, a kasnije pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I 8507/10. Navedeni izvršni postupak okončan je rešenjem I 8507/10 od 27.09.2012. godine, kojim je obustavljeno izvršenje određeno rešenjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I 135/01 od 16.03.2001. godine i ukinute su sve sprovedene izvršne radnje, zbog toga što su stvari u međuvremene otuđene.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja i postavljenog tužbenog zahteva, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo, kada su odbili tužbeni zahtev, jer parnične stranke nisu u pravnom odnosu iz kog bi za tuženog nastala obaveza da naknadu štete, koja je predmet ove parnice isplati tužiocu. Naime, imajući u vidu da je predmet tužbenog zahteva naknada štete nastala usled neizvršenja pravnosnažne presude Privrednog suda u Beogradu P 4509/98 od 12.06.2000. godine, u kom postupku tužilac nije bio stranka, ne postoji pravni osnov koji je u konkretnom slučaju podoban za zaštitu prava tužioca, kao fizičkog lica. Izloženo stanovište nižestepenih sudova u pogledu propisa relevantnih za ocenu neosnovanosti zahteva tužioca, je pravilno.

Navodi revizije kojima se ukazuje da postoji identitet stranaka u navedenim postupcima, odnosno, da sporazum zaključen 04.10.1991. godine i pravnosnažna presuda Privrednog suda u Beogradu P 4509/98 od 12.06.2000. godine imaju dejstvo na pravni odnos stranaka u ovoj parnici, na koji treba primeniti odredbu člana 148.stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, su neosnovani. Iz svega navedenog proizlazi da poverilac potraživanja radi povraćaja stvari (radio stanica i automobila), nije tužilac, već preduzeće '' VV'', sa sedištem u … . Zbog toga, poverilac eventualne štete zbog nemogućnosti izvršenja pravnosnažne presude Privrednog suda u Beogradu je navedeno pravno lice.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 405. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci, bez detaljnog obrazlaganja revizijske odluke, u smislu stava 2.iste zakonske odredbe, s obzirom da se u reviziji ponavljaju žalbeni razlozi koje je drugostepeni sud pravilno ocenio, a obrazlaganjem revizijske odluke ne bi se postiglo novo tumačenje prava, niti doprinelo ujednačenom tumačenju prava.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić