U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, između parničnih stranaka je zaključen ugovor o projektovanju dana 04.08.2011. godine, kojim se tužilac, kao projektant obavezao da za tuženog, kao naručioca, izvrši usluge i to: uradi generalni projekat i glavni projekat kao i projektno tehničku dokumentaciju za izgradnju male hidroelektrane na reci Mlavi, Opština Petrovac na Mlavi i dobijanja građevinske dozvole za istu. Dogovor stranaka je bio da će se isporuka projekta izvršiti u sledećim rokovima: po dobijanju svih mišljenja i izrade glavnog projekta, kao i dobijanja dozvole za gradnju od strane Opštine Petrovac na Mlavi. Ugovorom je predviđeno pravo na raskid u situaciji kada je projektant propustio da izvrši svoju obavezu u toj meri da je opravdano očekivati da je neće moći izvršiti u roku koji je za naručioca prihvatljiv. Tuženi je, preko punomoćja – advokata, tužiocu dostavio izjavu o raskidu ugovora o projektovanju od 04.08.2011. godine, dana 27.07.2013. godine, u kom je naveo da ga, u smislu odredbe člana 124. i 127. ZOO, pismeno obaveštava da raskida ugovor o projektovanju od 04.08.2011. godine, zbog toga što projektant nije ispoštovao odredbe tog ugovora koje se odnose na izradu generalnog projekta i glavnog projekta i izradu projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju male hidroelektrane na reci Mlavi i dobijanja građevinske dozvole za istu, iako je od strane naručioca primio iznos od 17.000 evra, a imao je „više nego dovoljno vremena“ da izvrši svoje ugovorne obaveze i da privede svoj deo posla kraju. Odeljenju za urbanizam Opštine Petrovac na Mlavi nije predata projektna dokumentacija za mini elektranu u periodu od 2012. do 2013. godine. Veštačenjem od strane sudskog veštaka građevinske struke Svetlane Janković, prvostepeni sud je utvrdio da generalni projekat mini hidroelektrane na reci Mlavi, urađen od strane tužioca, je, uz neke manjkavosti, predat odgovarajućim službama na uvid dok glavni projekat nije urađen u potpunosti jer nije ispoštovan Zakon o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br.72/09), Zakon o vodama („Sl. glasnik RS“, br.30/10). Projektovanje nije rađeno prema posebnim zakonima niti je urađena tehnička kontrola glavnog projekta, što je sve bilo nužno, radi dobijanja građevinske dozvole. Tehnička kontrola nije odoborena sa objašnjenjem da je projektna dokumentacija nepotpuna, a generalni projekat nije overen od strane JVP „Srbija vode“ Beograd i nije dobijena građevinska dozvola. Tužilac je tužbenim zahtevom tražio da sud tuženog obaveže da mu naknadi štetu zbog jednostranog raskida ugovora o projektovanju, zaključenog dana 04.08.2011. godine, a tuženi je tužbeni zahtev tužioca osporio iz razloga što je do raskida ugovora došlo zbog neispunjenja njegove ugovorne obaveze.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je, kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno odbijen tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete na ime jednostranog raskida ugovora o projektovanju od 04.08.2011. godine, sa pripadajućom kamatom, u smislu odredbe člana 124, 132. i 155. Zakona o obligacionim odnosima u vezi odredbe člana 231. stav 2. ZPP.

Dejstvo raskida propisano je u odredbi člana 132. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, tako što su raskidom ugovora obe strane oslobođene svojih obaveza izuzev obaveze naknade eventualne štete.

Odredbom člana 607. stav 1. istog Zakona, propisano je da je poslenik dužan izvršiti delo kako je ugovoreno i po pravilima posla.

U smislu odredbe člana 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice.

U konkretnom slučaju, pošto je tehnička kontrola odbijena jer je projektna dokumentacija, koju je tužilac sačinio na osnovu ugovora zaključenog sa tuženim dana 04.08.2011. godine, nepotpuna, te pošto glavni projekat nije urađen u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, Zakonom o vodama i drugim posebnim zakonima, niti je generalni projekat overen od strane JVP „Srbija vode“ Beograd, sledi da tuženi nije skrivio raskid predmetnog ugovora zaključenog između parničnih stranaka, dana 04.08.2011. godine, što znači da nije dužan da tužiocu naknadi predmetnu štetu.

Navodima revizije tužioca o tome da je predmetni ugovor o projektovanju zaključen kao ugovor kod kog ispunjenja u roku nije bitan sastojak ugovora, te da je tuženi, shodno odredbi člana 126. stav 2. ZOO, bio u obavezi da ostavi tužiocu, kao dužniku primereni naknadni rok za ispunjenje, ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane presude. Predmet ovog spora nije raskid ugovora o projektovanju zaključenog između parničnih stranaka dana 04.08.2011. godine, nego naknada štete zbog jednostranog raskida tog ugovora od strane tuženog, što znači da je za odlučivanje o tužbenom zahtevu tužioca bitna činjenica da li je tuženi skrivio raskid gore navedenog ugovora ili to nije slučaj. Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja sledi da tuženi nije skrivio raskid predmetnog ugovora nego da, suprotno tome, tužilac nije postupao sa pažnjom dobrog privrednika pri izradi projektne dokumentacije koja je nepotpuna, nije usaglašena sa zakonima, a generalni projekat nije overen od strane JVP „Srbija vode“, pri čemu prema Prostornom planu Opštine Petrovac na Mlavi nije uopšte predviđena mogućnost izgradnje mini hidroelektrana na način i na mestu, a kako su parnične stranke to ugovorile predmetnim ugovorom, što je tužilac, kao pravno lice koje se bavi projektovanjem, bio dužan da zna. Zbog toga se navodima revizije tužioca neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Zorana Delibašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić