U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Vesne Popović, članova veća, u parnici tužoca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nenad Vasiljević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4953/19 od 17.12.2019. godine, na sednici održanoj 30.09.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4953/19 od 17.12.2019. godine u preinačujućem delu.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 2341/18 od 27.06.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode isplati iznos od 1.300.000,00 dinara. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev za razliku od dosuđenog iznosa stavom prvim izreke do potraživanog iznosa od 1.800.000,00 dinara i to za iznos od 500.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 257.850,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4953/19 od 17.12.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene u delu stava prvog izreke u pogledu dosuđenog iznosa na ime naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode u iznosu od 300.000,00 dinara i potvrđena prvostepena presuda u navedenom delu. Stavom trećim izreke, preinačen je preostali deo stava prvog izreke prvostepene presude kao i stav treći izreke - rešenje o troškovima postupka, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode isplati iznos od još 1.000.000,00 dinara, i obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 165.600,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, odbijen je, kao neosnovan, zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 i 55/14), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka zbog kojih se revizija može izjaviti, primenom člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocu je rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Kragujevcu Ki-141/12 od 25.12.2012. godine određen pritvor zbog sumnje da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. Krivičnog zakonika. Pritvor je ukinut rešenjem Višeg suda u Kragujevcu od 17.01.2013. godine, a postupak je okončan pravnosnažnom presudom Višeg suda u Kragujevcu K 93/15 od 27.03.2017. godine kojom je odbijena optužba prema tužiocu iz razloga odustanka Višeg javnog tužioca od dalje optužbe. Tužilac je bio na više javnih funkcija, u organizaciji izgradnje svih važnijih objekata u ..., bio je potpredsednik, a zatim i predsednik FK „BB“ ..., bio je javna ličnost i bavio se politikom. U novinskim člancima se pisalo o tužiocu u lošem kontekstu, dovođen je u vezu sa korupcijom, zbog fudbalskog transfera, gde je navodno „isparilo 550.000 evra".

Veštačenjem je utvrđeno da je tužilac osoba višeg intelektualnog potencijala, da pokazuje znake posttraumatskog stresnog poremećaja, i utvrđen je intenzitet straha i duševnih patnji tužioca za vreme trajanja pritvora.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su zaključili da tužilac ima pravo na naknadu nematerijalne štete za duševne bolove zbog neosnovanog lišenja slobode, s obzirom da je utvrđeno da je tužilac bio lišen slobode, da je u pritvoru proveo 25 dana, a da je pravnosnažnom presudom odbijena optužba prema tužiocu da je izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu osnovani navodi tužioca u reviziji da je materijalno pravo pogrešno primenjeno. Drugostepeni sud je na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja pravilno primenio materijalno pravo kada je prvostepenu presudu preinačio odbijajući tužbeni zahtev preko iznosa od 300.000,00 dinara. Visinu naknade nematerijalne štete, na koju tužilac ima pravo u smislu člana 584. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku, drugostepeni sud je odredio pravilnom primenom člana 200. Zakona o obligacionim odnosima. Suprotno revizijskim navodima, pri odlučivanju o visini novčane naknade vođeno je računa o svim okolnostima konkretnog slučaja, a naročito o cilju naknade kojom se oštećenom pruža zadovoljenje za duševne bolove zbog povrede slobode i prava ličnosti.

Naknada nematerijalne štete u smislu člana 200. ZOO ima za cilj materijalnu satisfakciju zbog povrede Ustavom zaštićenih prava i dobara kao što su slobode i prava ličnosti. Pravična naknada nematerijalne štete, kao oblik otklanjanja štetnih posledica, sastoji se u isplati sume novca kao satisfakciji za pretrpljenu nematerijalnu štetu, da bi se kod oštećenog uspostavila psihička i emotivna ravnoteža koja je postojala pre štetnog događaja, u meri u kojoj je to moguće, s obzirom da restitucija po prirodi stvari nije moguća. Pri tom, ona ne sme biti cilj, već mora biti sredstvo za ublažavanje pretrpljene nematerijalne štete i ne sme pogodovati težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i svrhom u smislu podsticanja lukrativnih motiva ili komercijalizaciji ličnih dobara. Naknadu štete sud odmerava uzimajući u obzir sve subjektivne i objektivne okolnosti od značaja za odluku o ovoj pravnoj stvari, a naročito one koje utiču na prirodu, težinu i trajanje duševnih bolova izazvanih lišenjem slobode kao što su dužina trajanja pritvora, težina krivičnog dela koja mu je stavljena na teret, bol i strah i ostale patnje koje je zbog lišenja slobode trpeo, porodično stanje tužioca. U konkretnom slučaju se radi o parnici radi naknade nematerijalne štete, u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava, zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, te su neosnovani navodi revizije tužioca da mu je dosuđena manja naknada od uobičajene prakse sudova. Imajući u vidu prirodu i društvenu svrhu prava na naknadu nematerijalne štete, dosuđivanje veće naknade bilo bi u suprotnosti sa značajem povređenog dobra i cilju kome ta naknada služi, a pogodovalo bi težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom (član 200. stav 2. ZOO), zbog čega je, suprotno navodima revizije tužioca, njegov tužbeni zahtev preko iznosa dosuđenog pobijanom presudom neosnovan.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija
Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić