Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Biljanić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstva odbrane VP 8365 Kruševac, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, Beograd, radi izmene odluke o renti, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 5491/19 od 21.01.2020. godine, u sednici održanoj 15.04.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 5491/19 od 21.01.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 5491/19 od 21.01.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kruševcu P 1463/17 od 03.10.2019. godine, prvim stavom izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete zbog izostale zarade za period od 01.08.2017. godine do 31.12.2017. godine isplati ukupan iznos od 2.852,25 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana veštačenja 20.10.2018. godine, do konačne isplate. Drugim stavom izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete zbog izostale zarade za period od 01.01.2018. godine do 31.12.2018. godine isplati ukupan iznos od 33.545,07 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana veštačenja 08.04.2019. godine, do konačne isplate. Trećim stavom izreke, obavezana je tužena da tužiocu tužiocu na ime naknade materijalne štete zbog izostale zarade za period od 01.01.2019. godine do 01.10.2019. godine isplati ukupan iznos od 48.049,28 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana 03.10.2019. godine, kao dana presuđenja, do konačne isplate. Četvrtim stavom izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete u obliku buduće novčane rente, isplaćuje ssvakog 1. do 5. u mesecu za prethodni mesec, iznos od 16.545,92 dinara, i to počev od 03.10.2019. godine, pa ubuduće, dok za to postoje zakonski uslovi. Petim stavom izreke, ovom presudom izmenjena je odluka sadržana u pravnosnažnoj presudi Višeg suda u Kruševcu Gž 414/12 od 14.08.2012. godine kojom je preinačena presuda Osnovnog suda u Kruševcu P 4671/11 od 24.01.2012. godine, i to u delu koji se odnosi na visinu buduće novčane rente kao naknade materijalne štete. Šestim stavom izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 177.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude, do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 5491/19 od 21.01.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom, drugom, trećem i šestom izreke.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), a radi razmatranja pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske prakse.

Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj po članu 404. ZPP, budući da su pitanja na koja se ukazuje kao sporna, vezana za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijana drugostepena presuda je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima. Revizijski sud je mišljenja da u ovom slučaju nije nužno ujednačavanje sudske prakse, s obzirom da je odluka o osnovu odgovornosti za ovaj vid materijalne štete dovoljno raspravljena i u skladu je sa ustaljenom sudskom praksom sudova u predmetima sa istom činjenično-pravnom situacijom. Osim toga, uz reviziju nisu dostavljene odluke suprotne sadržine koje bi eventualno vodile drugačijem odlučivanju.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Prema članu 29. Zakona o parničnom postupku, ako se zahtev odnosi na buduća davanja koja se ponavljaju, vrednost predmeta spora računa se po njihovom zbiru, ali najviše do iznosa koji odgovara zbiru davanja za vreme od pet godina.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan ponošenja tužbe.

Tužbom podnetom 07.08.2017. godine, tužilac je zahtevao izmenu odluke o naknadi materijalne štete u vidu novčane rente. Vrednost predmeta spora predstavlja zbir iznosa od 84.446,60 dinara na ime naknade materijalne štete zbog izgubljene zarade i jednokratnog novčanog iznosa na ime rente i buduće rente u mesečnom iznosu od 16.545,92 dinara (zbir davanja za vreme od pet godina iznosi 992.755,20 dinara), što čini iznos od ukupno 1.077.201,80 dinara.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 eura po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić