Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dao odgovor na reviziju tužioca u kome je osporio osnovanost revizijskih navoda. Troškove odgovora na reviziju je tražio.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 87/18), pa je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se ukazuje na bitnu povredu iz člana 374. stav 2. tačka 12. istog Zakona, zbog koga se revizija shodno članu 407. stav 1. ZPP ne može izjaviti. Drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz navedene zakonske odredbe koja bi mogla predstavljati osnov za uvažavanje revizije tužioca nema.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženo Privredno društvo obavljalo je delatnost kao društveno preduzeće do 12.08.2008. godine, kada je prodajom društvenog kapitala okončan postupak privatizacije nad tim preduzećem. Pre te svojinske promene, ranije društveno preduzeće je regulisano imovinsko-pravne odnose u odnosu na korišćeno poljoprivredno zemljište, koje se nalazilo u susvojini ovog preduzeća i Republike Srbije. Postupak razgraničenja državnog i društvenog kapitala sproveden je 23.11.2007. godine. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS je sačinilo potvrdu dana 31.01.2008. godine prema kojoj je na taj dan, DP „Budućnost“ u opštini Bačka Palanka koristilo ukupno 3.248,82.07 ha poljoprivrednog (i drugog) zemljišta, od toga površinu zemljišta u državnoj svojini (saglasno članu 151a Zakona o držanom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima) od 1.934,60.83 ha, a površinu zemljišta u društvenoj svojini od 1314,21.24 ha, za koju je DP „Budućnost“ kod nadležnog organa za davanje podataka o nepokretnostima i pravima na njima dokazala da je stekla teretnim pravnim poslom. Na osnovu tog razgraničenja je 20.04.2009. godine kod katastra nepokretnosti upisano suvlasništvo u opredeljenim delovima u korist Republike Srbije i DP „Budućnost“. U cilju daljeg uređenja vlasničkih prava dana 04.03.2009. godine, na predlog nadležnog ministarstva formirana je Stručna komisija za deobu poljoprivrednog zemljišta u susvojini. Učesnici fizičke deobe su prihvatili predlog koji je kasnije unet u ovde sproni ugovor o deobi zemljišta od 21.04.2009. godine. Taj ugovor zaključili su Republika Srbija – Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i ovde tuženi radi realizacije Odluke navedenog Ministarstva od istog datuma, a primenom člana 16. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i člana 73. Zakona o poljoprivrednom zemljištu. U članu 1. ugovora navedeno je da se tim ugovorom vrši deoba i zamena susvojine iz svojine na poljoprivrednom zemljištu u državnoj i društvenoj svojini ukupne površine od 2789 ha 50 a i 86 m2 ukupne tržišne vrednosti 880.085.712,00 dinara, koje se nalazi u KO Bačka Palanka i KO Nova Palanka. Ugovorom su detaljno utvrđena katastarska obeležja poljoprivrednog zemljišta koje je bilo predmet deobe, suvlasnički udeo svake ugovorne strane i konstatovano da srazmerno suvlasničkom udelu svakoj ugovornoj strani pripada poljoprivredno zemljište navedenih katastarskih obeležja i površine, a da zbog razlike u tržišnoj vrednosti zemljišta u korist Republike Srbije tuženi ne traži naknadu od Ministarstva. Ugovor je overen kod nadležnog suda i na osnovu njega je sproveden upis prava svojine rešenjem RGZ od 19.05.2009. godine. Iste ugovorne strane zaključile su 03.08.2009. godine Aneks navedenog ugovora o deobi zemljišta, kojim je neznatno izmenjen osnovni ugovor u delu pojedinih parcela koje su pripale ugovornim stranama i u delu razlike tržišne vrednosti zemljišta koje je sada ispravljeno na 316.736,00 dinara, za koju tuženi i dalje ne traži nadoknadu, dok su ostale odredbe ugovora ostane nepromenjene. Taj Aneks je takođe overen kod nadležnog suda. Po tužbi ovde tuženog protiv Republike Srbije vođen je postupak za utvrđenje prava svojine na poljoprivrednom zemljištu koji je okončan presudom Opštinskog suda u Bačkoj Palanci P 660/09 od 23.11.2009. godine (koja je postala pravnosnažna dana 22.09.2010. godine), kojom je utvrđeno da je DP „Budućnost“ stekla pravo svojine na nepokretnostima bliže opisanim tom presudom, što je Republika Srbija kao tužena dužna priznati i trpeti da se na osnovu te presude izvrši uknjižba prava svojine u korist tužioca kod SKN Bačka Palanka. Navedena presuda se nije mogla izvršiti jer je u odnosu na poljoprivredno zemljište koje je bilo predmet spora proveden postupak komasacije. Da bi regulisali imovinske odnose iz ovog spornog odnosa, dana 03.09.2012. godine Republika Srbija – Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Opština Bačka Palanka i ovde tuženi zaključili su Sporazum o korišćenju poljoprivrednog zemljišta u susvojini br. ...-...-.../...-... radi privremenog grupisanja poljoprivrednog zemljišta u više pravilnih kompleksa podobnih za savremenu i efikasnu proizvodnju. Članom 1. Sporazuma navedeno je da se poljoprivredno zemljište ukupne površine 1854 ha 43 ara i 35 m2 koje se nalazi na teritoriji administrativne opštine Bačka Palanka, nalazi u susvojini RS – Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i ovde tuženog. U cilju privremenog grupisanja poljoprivrednog zemljišta u više pravilnih kompleksa podobnih za savremenu i efikasnu proizvodnju, u ovaj sporazum je uključeno i poljoprivredno zemljište u državnoj svojini ukupne površine 365 ha 03 ara i 37 m2 (neznatno manja površina od one za koju je presudom Opštinskog suda u Bačkoj Palanci P 660/09 od 23.11.2009. godine utvrđeno da ovde tužilac treba da preda tuženom) u KO ... . Sporazumom su detaljno utvrđeni suvlasnički udeli sporazumnih strana na zemljištu čije korišćenje je bilo predmet korišćenja i navedeno da će Ministarstvo u poslovnoj 2012/13 koristiti sve suvlasničke udele tuženog ukupne površine 367 ha 97 ari i 04 m2 sa tabelarnim navođenjem konkretnih parcela, a da će tuženi u toj poslovnoj godini koristiti poljoprivredno zemljište ukupne površine 365 ha 03 ara i 37 m2 koje se nalazi u KO ..., detaljnije pobrojano u tabeli u nastavku. Sporazum je zaključen za period od jedne godine, počev od 01.11.2012. do 31.10.2013. godine. Taj sporazum je poslužio za donošenje presude u novom postuku koji je vođen između ovde parničnih stranaka u suprotnim procesnim ulogama, a kao posledica prethodno donete presude u njihovom sporu koja nije mogla biti izvršena. Presudom P 178/14 od 14.11.2014. godine utvrđena je visina suvlasničkih delova na nepokretnostima bliže opisanim izrekom te presude, a prema stanju iz sporazuma od 03.09.2012. godine koje je sud tretirao kao faktičko suvlasništvo. Suštinski Republika Srbija je prihvatila da se tamo tužiocu umesto zemljišta navedenog u presudi P 660/09 od 23.11.2009. godine, vrati drugo poljoprivredno zemljište u suvlasničkim udelima iz izreke presude P 178/14 od 14.11.2014. godine, zbog čega su tužilac i tuženi zaključili navedeni sporazum o korišćenju poljoprivrednog zemljišta u susvojini. Navedena presuda postala je pravnosnažna 03.09.2015. godine. Detaljno je utvrđen istorijat katastarskog stanja poljoprivrednog zemljišta koje je bilo predmet ovde spornih pravnih poslova i navedenih sudskih presuda.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom čl. 5. – 8. Zakona o sredstvima u svojini RS, koji je važio u vreme zaključenja spornog ugovora i aneksa, čl. 60, 72. i 73. Zakona o poljoprivrednom zemljištu, čl. 9, 13. – 17. i 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i čl. 103. i 108. ZOO odbili tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan.

Vrhovni kasacioni sud prihvata izneti pravni stav i date razloge nižestepenih sudova u pobijanoj presudi.

Odredbom člana 103. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima je ništav, ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje što drugo (stav 1.); ako je zaključenje određenog ugovora zabranjeno samo jednoj strani, ugovor će ostati na snazi, ako u zakonu nije što drugo predviđeno za određeni slučaj, a strana koja je povredila zakonsku zabranu snosiće odgovarajuće posledice (stav 2.).

Poljoprivredno zemljište je dobro od opšteg interesa, ali ono kao takvo može biti u svim oblicima svojine shodno odredbi člana 9. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Pre zaključenja pravnih poslova, koji su predmet tužbenog zahteva, predmetne nepokretnosti bile su upisane u listove nepokretnosti (kako je to spornim ugovorom i konstatovano), kao susvojina sa već upisanim različitim oblicima svojine (državna i društvena). Postupak razgraničenja državne i društvene svojine sproveden je u katastru nepokretnosti 23.11.2007. godine, nakon čega je društveni kapital kroz privatizaciju pretvoren u druge oblike svojine, nakon čega se pravni prethodnik tuženog upisao u javnim knjigama o evidenciji nepokretnosti kao suvlasnik sa Republikom Srbijom na predmetnim nepokretnostima u idealnim delovima sa opredeljenim obimom udela, shodno članu 17. i 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Dakle, do promene oblika svojine u listovima nepokretnosti došlo je na osnovu sprovedene privatizacije tuženog koja je u APR-u završena sa danom 12.08.2008. godine, nakon prodaje društvenog kapitala metodom javne aukcije od 01.07.2008. godine (promena pravne forme tuženog), a ne na osnovu spornih pravnih poslova, koji su kasnije zaključeni. Kroz sporni ugovor o deobi i aneks tog ugovora parnične stranke su se koristile svojim pravom iz člana 16. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, te su izvršile sporazumnu deobu nepokretnosti (koja ne predstavlja otuđenje ili pribavljanje stvari u smislu člana 5. Zakona o sredstvima u svojini RS), već razvrgnuće postojanje imovinske zajednice, kojom su uredile postojeće vlasničko stanje, tako što je deobom svaki suvlasnik postao vlasnik realnog umesto idealnog dela, kako su to pravilno utvrdili nižestepeni sudovi.

Kako je pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Bačkoj Palanci P 660/09 od 23.11.2009. godine (pravnosnažna 22.09.2010. godine) utvrđeno da je DP „Budućnost“ stekla pravo svojine na nepokretnostima bliže opisanim izrekom te presude, što je tužena RS dužna priznati i trpeti da se na osnovu te presude izvrši uknjižba prava svojine u korist tužioca u toj parnici, kod SKN Bačka Palanka, a koja presuda se nije mogla izvršiti zbog sprovedenog postupka komasacije na zemljištu koje je bilo predmet te parnice, radi regulisanja imovinsko-pravnih odnosa iz tog spornog odnosa parnične stranke su dana 03.09.2012. godine zaključile predmetni Sporazum o korišćenju poljoprivrednog zemljišta u susvojini radi privremenog grupisanja poljoprivrednog zemljišta u više pravilnih kompleksa podobnih za savremenu i efikasnu proizvodnju, na period od jedne godine od 01.11.2012. godine do 31.10.2013. godine, na osnovu koga je kasnije doneta pravnosnažna presuda P 178/14 dana 14.11.2014. godine kojom je utvrđena visina suvlasničkih delova na nepokretnostima bliže opisanim izrekom te presude, a prema stanju iz sporazuma od 03.09.2012. godine. Iz navedenog proizilazi da je RS prihvatila da se u toj parnici tužiocu (ovde tuženom) umesto zemljišta navedenog u presudi P 660/09 od 23.11.2009. godine vrati drugo poljoprivredno zemljište u suvlasničkim udelima iz izreke presude P 178/14 od 14.11.2014. godine (pravnosnažna 03.09.2015. godine).

Sa iznetih razloga neosnovani su revizijski navodi da su predmetni pravni poslovi zaključeni suprotno imperativnim propisima – Zakonu o sredstvima u svojini RS i Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, tim pre što su isti već pravilno cenjeni u žalbenom postupku od strane drugostepenog suda, koje razloge prihvata i na koje upućuje ovaj sud.

Naime, Zakonom o poljoprivrednom zemljištu („Sl. glasnik RS“ br. 62/06) koji je bio na snazi u vreme zaključenja ugovora o deobi sudski overenog dana 06.05.2009. godine, u članu 73. bilo je propisano da se poljoprivredno zemljište u državnoj svojini može zameniti za poljoprivredno zemljište u svojini pravnih i fizičkih lica u slučaju ukrupnjavanja poljoprivrednog zemljišta, pod uslovom da zemljišta imaju istu tržišnu vrednost, u kom slučaju ugovor o zameni zaključuju Ministarstvo i vlasnik poljoprivrednog zemljišta. Kasnijim izmenama i dopunama ovog Zakona, koje su stupile na snagu 11.06.2009. godine, dakle, nakon zaključenja ovde spornog ugovora o deobi, istim članom u stavu 2. je predviđeno da odluku o zameni poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini donosi Vlada na predlog Ministarstva – što je u konkretnom slučaju suštinski navod tužioca, koji izostanak ove odluke dovodi u vezu sa razlozima ništavosti spornih pravnih poslova. Međutim, iz navedenog proizilazi da je izmena navedenog Zakona o poljoprivrednom zemljištu stupila na snagu nakon zaključenja spornog ugovora o deobi, zbog čega se ista ne može primeniti u konkretnom slučaju, pa nisu ispunjeni uslovi za primenu odredbe člana 103. Zakona o obligacionim odnosima.

Navodima revizije osporava se pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno.

Sa iznetih razloga neosnovani su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava, pa je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom člana 414. ZPP.

Kako troškovi odgovora na reviziju ne predstavljaju troškove potrebne radi vođenja parnice u smislu člana 154. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu dva izreke.

Predsednik veća-sudija,

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić