Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Marine Milanović i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miomir Mišić advokat iz ..., protiv tuženog Operatora distributivnog sistema „EPS Distribucija“ doo Beograd, Ogranak Elektrodistribucije Vranje, koga zastupa Ivana Maraš advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Vranju Gž 224/20 od 03.02.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 28.04.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Vranju Gž 224/20 od 03.02.2020. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Vranju Gž 224/20 od 03.02.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Vranju P 320/18 od 14.11.2018. godine, ispravljenim rešenjem istog suda od 21.10.2019. godine, stavom prvim izreke, odbačena je kao nedozvoljena tužba kojom je traženo da se utvrdi da tužilac prema tuženom ima pravo na pravilan obračun dugovanja za utrošenu električnu energiju na ED brojilu .., za period od 06.11.2011. godine do 06.11.2012. godine, u iznosu od 25.264,83 dinara. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara.

Rešenjem Višeg suda u Vranju Gž 224/20 od 03.02.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno je rešenje Osnovnog suda u Vranju P 320/18 od 14.11.2018. godine, ispravljeno rešenjem istog suda od 21.10.2019. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013 - US, 74/2013-US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020, u daljem tekstu ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. U nižestepenim odlukama izražen je pravni stav da tužilac nema pravni interes da tužbom traži utvrđenje neistinitosti sadržine isprave, odnosno netačnost podataka unetih u račun kao jednostranu ispravu izdatu od strane tuženog, jer se radi o dospelom potraživanju o čijoj se visini i osnovanosti može raspravljati samo u postupku koji se vodi radi isplate potraživanja koje je tom ispravom fakturisano. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova odgovaraju i usklađeni su sa važećim tumačenjem prava i vladajućim pravnim shvatanjem nižestepenih sudova i revizijskog suda u primeni ovog pravnog instituta, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, niti za ujednačavanje sudske prakse, odnosno novim tumačenjem prava.

S toga je odlučeno kao u stavu prvom izreke, primenom člana 404. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 420, u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 420. stav 1. ZPP propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, a stavom 2. istog člana je propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1.ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

U konkretnom slučaju radi se o sporu male vrednosti, u kojem vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, pa zato revizija tužioca nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. u vezi člana 420. st.1. i 2. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić