Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Zorice Bulajić i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa Nikola Jasika, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., koga zastupa Dejan Stanić, advokat iz ..., radi činidbe, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3026/23 od 09.11.2023. godine, u sednici održanoj dana 15.01.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3026/23 od 09.11.2023. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3026/23 od 09.11.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi P 1324/19 od 07.07.2023. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da ukloni beton sa parcele .., upisane u LN .. KO ... kao vlasništvo tužilje, koja parcela se graniči sa k.p.br. .. KO ... u svojini tuženog, na način opisan u tom stavu izreke, te da navedeni deo zemljišta, slobodan od svih stvari, tužilji preda u nesmetanu državinu (stav prvi izreke), obavezan tuženi da sa dela k.p. br. .. KO ..., opisan u stavu prvom izreke, ukloni panel ogradu dužine 28,02 m prema garaži tužilje, udaljenu 47 cm od k.p. br. .. KO ... i da zauzeti deo zemljišta, slobodan od svih stvari, preda u nesmetanu državinu tužilje (stav drugi izreke) i obavezan tuženi da prestane sa uznemiravanjem tužilje u odnosu na sporni deo k.p. br. .. KO ..., u krajnjem delu te parcele koji se graniči sa k.p.br. .. KO ..., u širini od 1 m od međe sa k.p. br. .. KO ... i u dužini od ulice do pomoćnog objekta (stav treći izreke), dok je u preostalom delu tužbeni zahtev kao neosnovan odbijen (stav četvrti izreke) i tuženi obavezan da tužilji naknadi parnične troškove u iznosu od 296.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, dok je u preostalom delu zahtev tužilje za naknadu troškova odbijen kao neosnovan (stav peti izreke).

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž 3026/23 od 09.11.2023. godine stavom prvim izreke, odbio žalbu tuženog i potvrdio presudu Osnovnog suda u Staroj Pazovi P 1324/19 od 07.07.2023. godine u usvajajućem delu i u delu odluke o troškovima. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremenu izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o istoj odluči primenom člana 404. ZPP.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 sa izmenama i dopunama), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Vrhovni sud je u granicama svojih ovlašćenja na osnovu člana 404. stav 2. ZPP ocenio da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva. Tuženi uz reviziju nije priložio sudske odluke koje bi potkrepile potrebu ujednačavanja sudske prakse ili ukazale na bitno različito postupanje sudova u sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kakva je konkretna, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu ujednačavanja sudske prakse. Obrazloženja pobijanih presuda za odluku o usvajanju tužbenog zahteva ne odstupaju od postojeće sudske prakse u tumačenju i primeni materijalnog prava – odredbi člana 3. i 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, imajući u vidu među strankama nespornu činjenicu da se, bez punovažno zaključenog ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, predmetni deo katastarske parcele tužilje broj .. KO ..., nalazi u posedu tuženog. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova u tom smislu odgovaraju i usklađeni su sa važećim tumačenjem prava i vladajućim pravnim shvatanjem u praksi nižestepenih sudova i revizijskog suda u primeni navedenih zakonskih odredbi, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.

Članom 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Članom 33. stav 2. ZPP propisano je da ako se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, merodavna je vrednost predmeta spora koju je tužilac označio u tužbi.

Tužba u ovoj parnici podneta je 30.10.2019. godine. U tužbi označena vrednost predmeta spora je 100.000,00 dinara.

Kako vrednost predmeta spora u ovoj parnici ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra, to je na osnovu člana 413. ZPP odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća-sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković