Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 315/19 od 12.06.2019. godine, žalba tužilje je delimično usvojena, dok je žalba tuženog u celosti odbijena, pa je stavom prvim izreke potvrđena ožalbena presuda u pobijanom delu kojim je odlučeno o vršenju roditeljskog prava i načinu održavanja ličnih odnosa između oca i maloletnog deteta, dok je stavom drugim izreke preinačena u delu kojim je odlučeno o doprinosu za izdržavanje i troškovima postupka, tako što je obavezan tuženi-protivtužilac da doprinosi izdržavanju maloletnog VV u iznosu od 15.000,00 dinara mesečno počev od 16.07.2018. godine i određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stavom trećim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi- protivtužilac je blagovremeno, preko punomoćnika, izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13- US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tuženog-protivtužioca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Ukazivanje revidenta na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP nije bilo predmet ocene ovog suda, budući da se radi o povredama koje se ne mogu smatrati revizijskim razlogom u smislu odredbe člana 407. ZPP.

U pravnosnažno okončanom postupku je utvrđeno da su tužilja- protivtužena, rođena ... godine, i tuženi-protivtužilac, rođen ... godine, 27.10.2012. godine zaključili brak, u kojoj zajednici je dana ... godine rođeno njihovo zajedničko dete, maloletni VV. Tužilja je zbog poremećenih partnerskih odnosa dana 23.06.2018. godine zajedno sa maloletnim detetom napustila zajedničko domaćinstvo i preselili su se u porodičnu kuću njenih roditelja u .., gde i dalje žive sa ocem, bratom i snahom tužilje-protivtužene. Tužilja je zaposlena i mesečno ostvaruje zaradu u visini od oko 30.000,00 dinara. Tuženi je zaposlen i ostvaruje zaradu mesečno oko 55.000,00 dinara, a nastavio je da živi u domaćinstvu sa svojim roditeljima. Maloletni VV pohađa vrtić, prosečnih je psihofizičkih sposobnosti, a emotivno je privržen oboma roditeljima. Tužilja je u prvom periodu nakon prestanka zajednice života onemogućavala održavanje kontakata između maloletnog deteta i tuženog, sve do 07.08.2018. godine kada je tuženi počeo da viđa dete u kontrolisanim uslovima u Centru za socijalni rad u ... svakog utorka i četvrtka u periodu od 12,00 do 13,00 časova, a po rešenju o privremenoj meri donetom od strane postupajućeg suda dana 06.08.2018. godine. U tom periodu, otac tužilje je često dovodio maloletnog VV na viđanje sa ocem i tom prilikom je dolazilo do konfliktnih situacija, zbog čega je tužilji ukazano na potrebu da zaštiti dete od negativnog uticaja njenih roditelja, što je ona i prihvatila i nakon toga lično dovodila maloletno dete na kontaktiranje sa ocem. Rešenjem postupajućeg suda od 11.09.2018. godine promenjena je prethodna privremena mera u delu koji se odnosi na uređenje načina održavanja ličnih odnosa maloletnog VV sa ocem, te je viđanje uređeno tako da maloletni VV boravi kod oca svaki prvi i treći vikend u mesecu počev od petka od 18,00 časova do nedelje do 18,00 časova i svakog ponedeljka u nedelji u kojoj maloletno dete ne kontaktira sa ocem od 15,00 do 19,00 časova, a i tužilja je obavezana da omogući da tuženi kontaktira sa maloletnim detetom putem fiksnog telefona svakog dana u 20,00 časova. U tom periodu, kada bi dete preuzimao od dede ili ujaka, dolazilo je do svađa i prepirki, zbog čega je on insistirao da mu dete lično predaje tužilja-protivtužena, što ona i nastoji da čini nakon toga. Iz nalaza i mišljenja Centra za socijalni rad „...“ proizilazi da oba roditelja poseduju znanja i sposobnosti da na adekvatan način zadovolje bazične potrebe deteta. Tokom praćenja kontakata između oca i deteta je uočeno da majka pripremi dete za kontakte sa ocem, ali da njeni roditelji zauzimaju negativan stav prema ocu, njegovoj rodbini i uopšte kontaktima sa ocem, zbog čega je majci ukazano na potrebu da u vaspitanju deteta bude autonomnija i zaštiti dete od negativnog uticaja njenih roditelja, a što je majka za sada delimično i usvojila jer je nakon kontaktiranja počela lično dovoditi mal. VV. Uzimajući u obzir da se mal. VV nije odvajao od majke od njegovog rođenja i da je uglavnom majka o detetu vodila neposrednu brigu, predloženo je da se VV poveri majci na dalju brigu i vaspitanje, s tim da dete provodi kod oca svaki drugi vikend u mesecu počev od petka u 18,00 časova do nedelje u 18,00 časova, svakog drugog ponedeljka u mesecu od 15,00 do 18,00 časova, drugi dan detetovog rođendana, drugi dan Božića i Uskrsa, kao i na dan Krsne slave oca, 10 dana tokom zimskog i 20 dana tokom letnjeg školskog raspusta. Prema nalazu i mišljenju Komisije veštaka pri Institutu za mentalno zdravlje Klinike za odrasle, oba roditelja imaju očuvanu roditeljsku sposobnost i sposobna su za vršenje roditeljskog prava, a u roditeljskoj ulozi ispunjavaju kapacitete da prepoznaju i ispune bazične i razvojne emocionalne potrebe maloletnog deteta, a mal. VV ima dobar kontakt sa oba roditelja. Obzirom da je reč o roditeljima koji imaju prolongirani konflikt, preporučeno je upućivanje u savetovalište kako bi se uspostavila roditeljska saradnja i radilo na jačanju roditeljskih veština u cilju najboljeg interesa maloletnog deteta.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je u najboljem interesu maloletnog deteta da se poveri na samostalno vršenje roditeljskog prava majci, s tim da se redovno viđa sa ocem po predloženom modelu viđanja, kao i da otac doprinosi izdržavanju mal. sina, s tim da je drugostepenom presudom povećan iznos na ime doprinosa u izdržaavanju na 15.000,00 dinara.

Polazeći od načela iz člana 6. stav 1. Porodičnog zakona, svako je dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta. Isti zakon u članu 61. utvrđujući prava deteta, propisuje da dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi, a ta se praksa može ograničiti samo sudskom odlukom. I po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u situaciji kada oba roditelja poseduju kapacitete da vrše roditeljsko pravo, odluka o tome da tužena, kao majka vrši samostalno roditeljsko pravo, doneta je na osnovu člana 77. stav 3. Porodičnog zakona, nakon mišljenja Centra za socijalni rad u ... pribavljenog u smislu člana 270. istog zakona i vođenja računa o najboljem interesu deteta. Elementi za procenu najboljeg interesa deteta su, između ostalog, uzrast i pol deteta, zrelost deteta, potrebe deteta i sposobnost roditelja da zadovolji utvrđene potrebe deteta.

Nižestepeni sud je imao u vidu da i tuženi-protivtužilac poseduje dobre roditeljske kapacitete i da je motivisan da vodi brigu o zajedničkom detetu. Međutim, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, a imajući u vidu utvrđene činjenice, majka je od rođenja deteta negujući roditelj i adekvatna je u prepoznavanju i zadovoljavanju potreba deteta, što se prepoznaje i u neposrednoj reakciji samog deteta na majku, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je u najboljem interesu maloletnog deteta parničnih stranaka da se poveri majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, a da se kontakti deteta sa ocem urede po utvrđenom modelu u punom obimu.

Ukazivanje tuženog-protivtužioca u reviziji da je pogrešna odluka nižestepenih sudova da maloletno dete povere na samostalno vršenje roditeljskog prava tužilji kao majci budući da je upravo majka onemogućavala tuženog da ostvaruje kontakt sa maloletnim detetom, te da maloletno dete živi u porodičnom domaćinstvu sa majkom i njenim ocem i bratom, koji negativno utiču na mal. VV u pogledu detetovog odnosa prema ocu i vrše konstantan pritisak na njega, je bez uticaja na drugačiju odluku o reviziji, s obzirom da su nižestepeni sudovi imali u vidu te navode tuženog-protivtužioca, te da se u tom pogledu izjašnjavao i nadležni organ starateljstva i skrenuo pažnju tužilji- protivtuženoj da bude autonomnija u vaspitanju maloletnog VV i da ga zaštiti od negativnog uticaja njenih bliskih srodnika, što je ona i učinila, tako što je počela lično da odvodi maloletno dete u zakazane termine radi uspostavljanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem, odnosno, da ga lično predaje tuženom, na koji način je pokazala da shvata značaj održavanja ličnih kontakata između maloletnog deteta sa ocem, prevazilazeći konfliktne odnose sa tuženim, sve u cilju najboljeg interesa deteta.

Nisu osnovani navodi revizije tuženog-protivtužioca da je drugostepeni sud nepravilno utvrdio visinu obaveze u izdržavanju maloletnog deteta, kao i da je pogrešno odredio dan podnošenja tužbe kao početak obaveze na ime doprinosa za izdržavanje. Ovo stoga što je visina doprinosa dužnika u izdržavanju maloletnog VV određena u odnosu na procenjene potrebe maloletnog deteta, a shodno mogućnostima tuženog-protivtužioca kao dužnika izdržavanja, naročito imajući u vidu da tuženi-protivtužilac ostvaruje znatno veće prihode od tužilje-protivtužene. Takođe, po nalaženju ovog suda, su pravilno nižestepeni sudovi za početak obaveze tuženog-protivtužioca na ime doprinosa u izdržavanju maloletnog deteta odredili dan podnošenja tužbe, budući da je tog dana tužilja i istakla zahtev za izdržavanje maloletnog deteta od tuženog.

Kako se ni ostalim revizijskim navodima ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke presude na osnovu ovlašćenja iz člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Odluka iz stava drugog izreke je doneta u smislu odredaba članova 153, 154. stav 1. i 165. stav 1. ZPP, budući da tuženi-protivtužilac nije postigao uspeh sa izjavljenoj revizijom, zbog čega mu ne pripada pravo na naknadu troškova postupka po reviziji, dok se trošak na ime sastava odgovora na reviziju ne može smatrati radnjom neophodnom za odlučivanje o reviziji.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić