Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, Vesne Subić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca „Direct Factor“ D.O.O. Beograd, čiji je punomoćnik Milena Raičević, advokat iz ..., protiv tuženog AA nz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Zirojević, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 4406/18 od 03.09.2020. godine, na sednici održanoj 03.02.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 4406/18 od 03.09.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 4406/18 od 03.09.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Mladenovcu P 428/17 od 08.12.2017. godine, stavom prvim izreke, određeno je da se u ukida u celosti platni nalog Osnovnog suda u Mladenovcu Pl 47/17 od 03.02.2017. godine, a tužbeni zahtev tužioca kojim js traženo da se tuženom naloži uplata od 1.253,00 dinara glavnog duga, sa zakonskom zateznom kamatom obračunatom od 03.02.2016. godine i troškovima postupka odbijen je kao neosnovan. Stavom drugim izreke, tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove postupka u ukupnom iznosu od 35.450,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 4406/18 od 03.09.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tužioca i preinačena prvostepena presuda u stavu prvom izreke, tako što je ukinut u celosti platni nalog Osnovnog suda u Mladenovcu Pl 47/17 od 03.02.2017. godine i obavezan tuženi da tužiocu na ime duga isplati iznos od 1.253,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 03.02.2016. godine do isplate. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izrske, tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 41.300,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova drugostepenog postupka isplati iznos od 12.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, s obzirom da je pobijana odluka zasnovana na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava. Revizijom se ne ukazuje na drugačije odluke, a pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, pa ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi duga je podneta 30.01.2017. godine. Vrednost predmeta spora pobijenog dela je 1.253,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu, u kome vrednost predmeta spora, očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, što znači da se radi o sporu male vrednosti, u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tuženog nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Bez obzira što je odluka preinačena, u kom slučaju bi po izmenjenom članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bila uvek dozvoljena, u ovom slučaju revizija nije dozvoljena jer je u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku koji reguliše postupak u sporu male vrednosti propisano da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 467. ZPP).

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija
Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić