Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2766/20 od 17.12.2020. godine, stavom prvim izreke usvojena je žalba tuženog-protivtužioca i prvostepena presuda preinačena u ožalbenom delu (stavovi dva i četiri izreke), tako što je usvojen protivtužbeni zahtev i utvrđeno da je dana 09.05.2007. godine zaključen ugovor o poklonu između VV bivšeg iz ..., kao poklonodavca sa tuženim-protivtužiocem, kojim poklonodavac prenosi na poklonoprimca nepokretnosti bliže navedene u tom stavu izreke upisane u list nepokretnosti broj ... KO ..., što je tužilja-protivtužena dužna da trpi i dozvoli da se na osnovu ove presude izvrši upis promene prava svojine sa imena pok. VV na ime tuženog-protivtužioca. Stavom drugim izreke tužilja-protivtužena je obavezana da tuženom-protivtužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 91.150,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke tužilja-protivtužena je obavezana da tuženom-protivtužiocu naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 18.900,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja-protivtužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20) i utvrdio da je revizija tužilje osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja-protivtužena i njen sada pok. suprug VV su strina i stric tuženom-protivtužiocu. Dana 09.05.2007. godine u Opštinskom sudu u Kuli, tužilja i njen sada pok. suprug su kao primaoci izdržavanja sa tuženim, kao davaocem izdržavanja zaključili ugovor o doživotnom izdržavanju koji je overen pod brojem 3R 105/07. Ugovorom se tuženi obavezao da primaoce izdržavanja doživotno izdržava, a primaoci izdržavanja da davaocu izdržavanja prenesu u svojinu i državinu nepokretnosti bliže označene u ugovoru. U članu 4. ugovora predviđeno je da će davalac izdržavanja postati vlasnik nepokretnosti navedenih u članu 3. ugovora u momentu smrti primalaca izdržavanja. Po zaključenju predmetnog ugovora o doživotnom izdržavanju tuženi je živeo u Somboru, a povremeno je dolazio u ... kod svoje majke, što je bilo retko (jednom u dva meseca), pa je tada obilazio tužilju i njenog supruga. Pokojni VV je zbog bolesti često morao da odlazi kod lekara na preglede, na koje ga je nekada vozio tuženi, a kupovani su lekovi od novca tužilje i njenog pokojnog supruga. Tokom boravka u bolnici tuženi je obilazio svog strica sa kojim je oduvek bio u dobrim odnosima, kupovao mu novine i hranu novcem koji mu je pokojni stric davao. Tužilja nikada nije posebno razgovarala sa suprugom šta je obaveza tuženog po zaključenom ugovoru o doživotnom izdržavanju, a za svog života pok. VV nije želeo da kuću ostavi svojoj deci, niti da je naslede deca tužilje, već je tuženog materijalno pomagao, davao mu je sopstvenu zemlju da je obrađuje, a kada je istu prodao novac u iznosu od 2.500 evra dao je tuženom. Tužiljin suprug VV je preminuo u bolnici u ... 02.01.2015. godine. U mestu ... postoji posmrtni fond Mesne zajednice u koji je VV uplaćivao novac kojim se nakon smrti pokrivaju troškovi kovčega i pogrebne opreme i koji novac je tuženi podigao po smrti strica, dok mu je tužilja predala 800 evra za isplatu preostalih troškova sahrane, koji potiču od sredstava njenog supruga i koje tuženi nikada nije opravdao. Po sahrani pokojnog VV nisu održavani četrdesetodnevni, polugodišnji i godišnji pomeni koje je trebalo da organizuje tuženi. Pok. VV je za života sebi i tužilji napravio spomenik na mesnom groblju, dok je tuženi platio da se unese godina smrti na postojeći spomenik. Tuženi je nakon stričeve smrti ostao u dobrim odnosima sa tužiljom ali je retko obilazio (jednom u tri meseca ili duže), nije joj obezbeđivao hranu, lekove i ostale potrebne stvari na ime izdržavanja, zbog čega mu je tužilja predložila da raskinu ugovor o doživotnom izdržavanju ali od tuženog nije dobila odgovor.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio protivtužbeni zahtev i utvrdio ništavost predmetnog ugovora o doživotnom izdržavanju, nalazeći da je zaključen radi izigravanja naslednih prava naslednih učesnika, pri čemu ni životni i materijalni uslovi primalaca izdržavanja nisu ukazivali na potrebu zaključivanja takvog ugovora, niti je namera ugovornih strana bila da tuženi daje izdržavanje tužilji i njenom suprugu. Pobuda ugovora je da se tuženi materijalno obezbedi uz izigravanje naslednih prava pre svega dece pok. VV, a potom i dece tužilje koja takođe u situaciji egzistiranja spornog ugovora o doživotnom izdržavanju ne nasleđuju predmetnu nepokretnost. Obostrana nesavesnost ugovarača uzrokovana njihovim nedopuštenim motivima poništava objektivni vid kauze, jer je subjektivni element toliko izražen u pogledu svoje nedopuštenosti da apsorbuje kauzu zbog čega ugovor ostaje bez dejstva u smislu člana 53. stav 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima. Zato nisu ispunjeni uslovi za konverziju po članu 106. ZOO u ugovor o poklonu, jer je ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen iz nedopuštene pobude koja ometa kauzu (osnov) ugovora i koja je ovde bitno uticala na odluku jednog ugovarača (pok. VV) da zaključi ugovor, a što je tuženi znao, pa je protivtužbeni zahtev za utvrđenje da je zaključen ugovor o poklonu odbijen. S obzirom da je utvrđena ništavost predmetnog ugovora o doživotnom izdržavanju, odbijen je tužbeni zahtev za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju.

Drugostepeni sud je izrazio suprotno stanovište, da nedopušten osnov ugovora o doživotnom izdržavanju ne utiče na pravnu valjanost ugovora o poklonu koji je zaključen između sada pok. VV i tuženog dana 09.05.2007. godine, pa su ispunjeni uslovi za konverziju ugovora, zbog čega je preinačio prvostepenu presudu u tom delu i usvojio protivtužbeni zahtev.

Po članu 66. stav 1. i 2. ZOO prividan ugovor nema dejstva među ugovornim stranama. Ali, ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor, taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost.

Prema članu 106. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO), kada ništav ugovor ispunjava uslove punovažnosti nekog drugog ugovora, onda će među ugovaračima važiti taj drugi ugovor, ako bi to bilo u saglasnosti sa ciljem koji su ugovarači imali u vidu kada su ugovor zaključili i ako se može uzeti da bi oni zaključili taj ugovor da su znali za ništavost svog ugovora.

Pobude iz kojih je ugovor zaključen ne utiču na njegovu punovažnost. Ali, ako je nedopuštena pobuda bitno uticala na odluku jednog ugovarača da zaključi ugovor i ako je to drugi ugovarač znao ili morao znati, ugovor će biti bez dejstva. Ugovor bez naknade nema pravno dejstvo i kad drugi ugovarač nije znao da je nedopuštena pobuda bitno uticala na odluku njegovog saugovarača (član 53. ZOO).

U kontekstu navedenih materijalno-pravnih odredaba, uslovi za pravnu valjanost ugovora o poklonu, kao ugovora koji je prikriven ugovorom o doživotnom izdržavanju nisu ispunjeni, jer je nedopuštena pobuda bitno uticala na odluku jednog ugovarača da zaključi ugovor, što je drugi ugovarač znao, pa je ugovor o poklonu bez pravnog dejstva. Pored toga u konkretnom slučaju nisu ispunjeni ni opšti uslovi za konverziju ugovora, a to je da je ista u saglasnosti sa ciljem koji su ugovarači imali u vidu kada su ugovor zaključili, što bi u ovom slučaju bilo zaključenje ugovora o poklonu. Naime, dva su uslova za primenu instituta konverzije i to da je sama konverzija u saglasnosti sa ciljem koji su ugovarači imali u vidu kada su ugovor zaključili i drugi da se može uzeti da bi ugovarači zaključili taj drugi ugovor da su znali za ništavost svog ugovora. Prema utvrđenom činjeničnom stanju ugovorom o doživotnom izdržavanju je kao primalac izdržavanja obuhvaćena i tužilja, kao supruga sada pok. VV i ugovoreno je da će davalac izdržavanja – tuženi postati vlasnik nepokretnosti (koje su predmet ugovora) u momentu smrti primalaca izdržavanja iz čega sledi da je volja ugovarača bila prenos svojine davaocu izdržavanja, nakon smrti oba primaoca izdržavanja. Drugi uslov konverzije je savesnost ugovarača kod zaključenja ugovora, odnosno ugovarači ne mogu koristiti konverziju kao sredstvo za zaobilaženje zakonskih uslova za punovažnost ugovora koji zaključuju. Zato je pogrešno stanovište drugostepenog suda da nedopušten osnov ugovora o doživotnom izdržavanju, kao teretnog pravnog posla, ne utiče posledično i na pravnu valjanost ugovora o poklonu.

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je preinačio drugostepenu presudu, odbio žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu u pobijanom delu, koja sadrži i odluku o troškovima prvostepenog postupka, dok je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka odbijen na osnovu člana 153. u vezi člana 165. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić