Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužilaca M.P. iz B.D.P., NJ.K.1 iz L., M.V. iz S.S., A.L. iz V., M.E. iz V., V.K. iz V., NJ.K.2 iz B.D.P. i B.M. iz V., čiji su zajednički punomoćnici Z.S., advokat iz N.S. i Ž.P., advokat iz V., protiv tuženog V. AD iz V., čiji je punomoćnik Z.V., advokat iz Z., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4188/13 od 20.03.2014. godine, u sednici održanoj 25.02.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE predlog Apelacionog suda u Novom Sadu R4 137/14 od 28.11.2014. godine, za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4188/13 od 20.03.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Opštinskog suda u Vrbasu P1 131/06 od 19.11.2007. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca radi poništaja sporazuma zaključenih 14.04.2006. godine između svakog od tužilaca i tuženog, pod brojevima navedenim u izreci prvostepene presude, i radi isplate sledećih iznosa: tužilji M.P. 155.707,00 dinara, tužilji NJ.K.1 611.635,00 dinara, tužiocu M.V. 335.425,00 dinara, tužiocu A.L. 609.776,00 dinara, tužilji M.E. 423.906,00 dinara, tužilji V.K. 179.794,00 dinara, tužilji NJ.K.2 522.287,00 dinara i tužiocu B.M. 310.762,00 dinara. Dopunskim rešenjem Opštinskog suda u Vrbasu P1 131/06 od 10.04.2008. godine, obavezani su tužioci da tuženom naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 19.800,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4188/13 od 20.03.2014. godine, žalba tužilaca je usvojena i presuda Opštinskog suda u Vrbasu P1 131/06 od 19.11.2007. godine delimično preinačena, tako što su poništeni sporazumi zaključeni između tužilaca i tuženih, pa je obavezan tuženi da tužilji M.P. isplati 125.907,00 dinara, tužilji NJ.K.1 494.579,86 dinara, tužiocu M.V. 271.034,33 dinara, tužiocu A.L. 483.394,96 dinara, tužiocu M.E., kao zakonskom naslednku pok. M.R. 341.781,81 dinar, tužilji V.K. 146.360,66 dinara, tužilji NJ.K.2 421.102,68 dinara i tužiocu B.M. 251.288,58 dinara. U preostalom delu kojim je tužbeni zahtev odbijen i u delu odluke o troškovima postupka, presuda i dopunsko rešenje su ukinuti i predmet je vraćen na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava u kojoj je predložio da Vrhovni kasacioni sud odluči primenom člana 395. ZPP („Službeni glasnik RS“ br.125/04 i 111/09).

Apelacioni sud u Novom Sadu je rešenjem R4 137/14 od 28.11.2014. godine predložio Vrhovnom kasacionom sudu da odlučuje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj.

Vrhovni kasacioni sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 395. ZPP da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, jer je odluka u saglasnosti sa već usvojenom praksom Vrhovnog kasacionog suda. Stoga nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je zaključio da revizija nije dozvoljena.

Članom 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11), propisano je da će se postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona sprovesti po odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04 i 111/09).

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 11.05.2006. godine. Tužioci nisu jedinstveni suparničari u smislu člana 204. ZPP, a vrednost pobijanih delova pravosnažne presude svakog pojedinog zahteva iznose, u odnosu na: tužilju M.P. 125.907,00 dinara, tužilju NJ.K.1 494.579,86 dinara, tužioca M.V. 271.034,33 dinara, tužioca A.L. 483.394,96 dinara, tužioca M.E. 341.781,81 dinar, tužilju V.K. 146.360,66 dinara, tužilju NJ.K.2 421.102,68 dinara i tužioca B.M. 251.288,58 dinara.

Članom 394. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04 i 111/09), koji se u ovoj parnici primenjuje za ocenu dozvoljenosti revizije, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kada se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima, potraživanja u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da vrednost predmeta pobijanih delova pravosnažne presude svakog pojedinog zahteva očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 404. ZPP odlučeno je kao u drugom stavu izreke rešenja.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.