U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Biljana Kocan, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Branka Vojnović, advokat iz ..., radi poništaja poklona, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2304/17 od 02.11.2017. godine, u sednici održanoj 28.11.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2304/17 od 02.11.2017. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Somboru P 49/16 od 23.03.2017. godine, u prvom stavu izreke, odbijen je primarni tužbeni zahtev da se utvrdi da je ništav ugovor o poklonu zaključen između tužioca kao poklonodavca i tuženog kao poklonoprimca, overen pred Osnovnim sudom u Vrbasu pod oznakom Ov3 ../14 dana 25.06.2014. godine, te da između ugovornih strana ne proizvodi pravno dejstvo i da se nepokretnosti upisane u list nepokretnosti broj .. i .. KO ... koje su predmet ugovora, vraćaju poklonodavcu, a da se poklonoprimac obaveže da trpi da se poklonodavac upiše kao vlasnik istih. U drugom stavu izreke, odbijen je eventualni tužbeni zahtev da se raskine ugovor o poklonu zaključen između tužioca kao poklonodavca i tuženog kao poklonoprimca overen pred Osnovnim sudom u Vrbasu pod oznakom Ov3 ../14 dana 25.06.2014. godine, sa pravom tužioca na odgovarajući upis u katastar nepokretnosti. U trećem stavu izreke, tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 142.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. U četvrtom stavu izreke, odbijen je zahtev tužioca za oslobađanje od plaćanja sudskih taksi. U petom stavu izreke, odbijen je zahtev tuženog za oslobađanje od plaćanja sudskih taksi.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2304/17 od 02.11.2017. godine, ispravljenom rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2304/17 od 17.01.2018. godine, u prvom stavu izreke, žalba tužioca je delimično usvojena i prvostepena presuda preinačena u delu odluke o dosuđenoj kamati na troškove parničnog postupka, tako što je odbijen zahtev tuženog za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos od 142.500,00 dinara, od 23.03.2017. godine do izvršnosti pobijane odluke, dok je u preostalom nepreinačenom pobijanom delu prvostepena presuda potvrđena, a žalba tužioca u preostalom delu odbijena. U drugom stavu izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka. U trećem stavu izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na žalbu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dao odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku, pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe nisu učinjene ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka na koje se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je otac tuženog. Tužilac je rođen 1955. godine a tuženi 1977. godine. Tužilac je bio u braku sa majkom tuženog od 1975. godine. Njih troje su živeli u ... u crkvenoj kući, pošto je tužilac pomagao svešteniku u obredima. Međutim, tužilac je 1988. godine dobio posao u firmi „VV“ u ..., zbog čega se odselio u ..., a u ... je ostao tuženi sa majkom. Potom su se tužilac i majka tuženog razveli, a tuženi je poveren majci na čuvanje i vaspitanje. Majka tuženog se 1996. godine udala i odselila u ..., a tuženi je kod roditelja boravio naizmenično.

Tužilac je imao kuću u ulici ... u ..., koja je prethodno pripadala tužiočevoj babi i dedi po ocu i koju su mu oni poklonili, pa je u ovoj kući i živeo. Druga kuća u ulici ... u ..., pripadala je tužiočevim roditeljima i u njoj su u vreme tužiočevog dolaska u ... živeli tužiočeva majka, brat i snaja. Polovinu te kuće je majka poklonila tužiocu.

Tužilac je sa GG zasnovao vanbračnu zajednicu i u decembru 1997. godine je zaključio fiktivni kupoprodajni ugovor kojim joj je prodao kuću, ne primivši cenu, zato što je obećala da će sa njim nastaviti da živi. Međutim, nakon što je avgusta 1998. godine GG tužioca isterala iz kuće, tužilac je inicirao pokretanje krivičnog postupka u kome je ona osuđena, a tužilac je povratio svoju imovinu. Tužilac se nakon toga pomirio sa prvom suprugom – majkom tuženog, te je od 2000. godine sa njom i tuženim živeo u zajedničkom domaćinstvu u ... u ulici ..., sve do 2014. godine, kada je majka tuženog preminula. Parnične stranke su nastavile zajedno da žive u istoj kući.

Tokom 1997. godine tužilac se upoznao i sa DD, sa kojom se okumio i redovno viđao. Tužiočeva kuma je 2008. godine uzela kredit od 33.000 evra, a on je kao jemac, stavio pod hipoteku svoju imovinu. DD je neredovno plaćala rate kredita, pa joj je tužilac davao novac od arende i od zarade, dok nije dobio otkaz 2009. godine.

Kada je tužilac dobio opomenu od banke radi mogućeg aktiviranja hipoteke, odlučio se da tuženom pokloni imovinu kako ovu imovinu banka ne bi zaplenila zbog toga što kredit nije vraćen. Pošto je bio zabrinut za imovinu, a i na nagovor tužioca, tuženi je pristao na zaključenje ugovora o poklonu. Ovim ugovorom zaključenim 25.06.2014. godine je tužilac tuženom poklonio nepokretnosti upisane u list nepokretnosti broj .. KO ... i to parcele broj .., .., .. i .., a koje u prirodi predstavljaju porodičnu stambenu zgradu koja se nalazi u ... u ulici ... broj .., zatim dve njive druge klase površine - jedna 5 ari i 24 kvadratna metra i druga 1 hektar 30 ari i 42 kvadratna metra i jednu njivu prve klase površine 89 ari i 91 kvadratni metar; nepokretnosti upisane u list nepokretnosti broj .. KO ... i to parcele broj .., .. i .., a koje u prirodi predstavljaju dve njive druge klase površine 93 ara 58 kvadratna metra i 61 ar i 96 kvadratnih metara i njiva prve klase površine 33 ari i 42 kvadratna metra; nepokretnosti upisane u list nepokretnosti broj .. KO ... i to parcele broj .. i .., a koje u prirodi predstavljaju porodičnu stambenu zgradu koja se nalazi u ... u ulici ... broj .. i njivu prve klase površine 7ari i 24 kvadratna metra. Na nepokretnostima koje se nalaze na parcelama broj .., .., .. i .., tužilac je zadržao pravo doživotnog plodouživanja.

Tuženi je sa bankom postigao dogovor o izmirenju duga, te je 28.05.2014. godine isplatio iznos od 120.000,00 dinara, dok je iznos od 50.000,00 dinara otpisan, a banka je izdala brisovnu dozvolu kojom je izbrisana hipoteka iz lista nepokretnosti .. KO ... .

Tužilac je podigao još jedan kredit od 3.000 evra koji i dalje otplaćuje. Novac od kredita dao je DD. Tužilac je 2009. godine dobio otkaz u „VV“, te ga je kuma DD zaposlila u svojoj firmi, gde je četiri godine radio po potrebi, ostvarujući naknadu od 10.000,00 dinara mesečno. Od kada je stekao uslov za ostvarivanje naknade od Nacionalne službe zapošljavanja (01.11.2015. godine) dobijao je oko 14.000,00 dinara mesečno. Pored toga nastavio je da pomaže svešteniku u crkvi i dobija od 500,00 do 1.500,00 dinara po službi. Tužilac ostvaruje dodatni prihod radom u selu, kao i izdavanjem 7 jutara zemlje u arendu. Parnične stranke imaju dogovor da tužilac i dalje ubira prihode od arende.

Međusobni odnosi stranaka, za vreme dok su živeli zajedno su bili korektni, bez svađa i nesporazuma. Kuća je bila snabdevena svim potrepštinama a stranke su se zajedno brinule o domaćinstvu. Tužilac se 13.03.2016. godine odselio kod svoje majke u kuću u ulici ... . Njegovoj selidbi nije prethodila svađa ili sukob sa tuženim, već je to bila tužiočeva želja da se nađe majci kao pomoć. Tuženi je redovno posećivao tužioca i svoju babu, a tužilac je zadržao ključ od kuće iz koje se odselio i povremeno je dolazio u istu u čemu ga tuženi nije sprečavao. Tuženi nije govorio loše o ocu niti ga vređao. U selu tužilac važi za čoveka koji teško podnosi alkohol, koji je tada teške naravi, naivan i povodljiv. U decembru 2016. godine preminula je tužiočeva majka, a baka tuženog, nakon čega se tužilac preselio kod DD sa kojom sada živi.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tužbeni zahtev neosnovan.

Tužilac smatra da prvenstveno ima pravo na poništaj poklona zato što je bio u bitnoj zabludi prilikom davanja poklona, a ako ne, onda eventualno pravo na opoziv poklona, jer je drugotuženi nakon poklona prema njemu pokazao grubu neblagodarnost, kao i zbog toga što je trajno osiromašio.

Odredbom člana 52. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da ako osnov ne postoji ili je nedopušten, ugovor je ništav. Odredbom člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da je ništav ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku, ili dobrim običajima, ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciu, ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje što drugo.

Kako je utvrđeno odsustvo zablude tužioca kao poklonodavca, da nema okolnosti iz člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, niti razloga iz člana 52. istog zakona, jer motiv za zaključenje ugovora – sprečavanje gubitka imovine kroz aktiviranje hipoteke i time zaštita tuženog kao naslednika nije otpao, pravilna je odluka nižestepenih sudova o neosnovanosti primarnog tužbenog zahteva.

Ugovor o poklonu nije regulisan pozitivnim zakonodavstvom, te se na isti primenjuju pravna pravila Srpskog građanskog zakonika, na osnovu člana 4. Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 06. aprila 1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije. U paragrafu 566. Srpskog građanskog zakonika, propisano je da ko jedanput poklon učini, ne može ga više natrag uzeti, osim osobitih slučajeva. Paragrafom 567. istog zakonika su propisani slučajevi, zbog kojih darodavac može poklon poreći: a) ako darodavac docnije tako osiromaši, da ni živeti ne može; b) ako obdareni veliku neblagodarnost spram darodavca pokaže, nanoseći uvredu njegovom životu, telu, časti i narušavajući njegovu slobodu i imanje. Prema tome do opoziva, odnosno raskida poklona može doći u dva slučaja – zbog nedostatka sredstava za život poklonodavca i zbog nezahvalnosti ili neblagodarnosti pokloprimca.

Pošto tužilac nije dokazao da je ostao bez sredstava za život, s obzirom na prihode i pravo doživotnog plodouživanja, niti da je tuženi prema njemu ispoljio nezahvalnost ili neblagodarnost, pravilno su zaključili nižestepeni sudovi da nema uslova za opoziv ugovora o poklonu nepokretnosti zbog neblagodarnosti ili osiromašenja poklonodavca i vraćanja nepokretnosti u svojinu tužioca.

Sud je cenio i navode revizije, pa je našao da su neosnovani navodi kojima se ukazuje da nije jasno o čijem je zahtevu za isplatu kamate na troškove postupka odlučeno u pobijanoj presudi. Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2304/17 od 17.01.2018. godine, ispravljena je pobijana presuda, tako da u četvrtom redu prvog stava izreke, kao i u obrazloženju na strani 6. u desetom redu drugog pasusa, iza reči „zahtev“ umesto reči „tužilaca“, treba da stoji „tuženog“, dok je u preostalom delu presuda neizmenjena. Time je ova greška otklonjena i pobijana presuda je u tom delu jasna. Kako je drugostepeni sud za svoju odluku dao jasne i potpune razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, suprotni navodi revizije koji predstavljaju ponavljanje navoda isticanih u žalbi na prvostepenu odluku, nisu osnovani.

Na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku, doneta je odluka kao u prvom stavu izreke.

Pošto troškovi odgovora na reviziju ne predstavljaju potrebne troškove radi vođenja parnice u smislu odredbe člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić