Protiv odbijajućeg dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu (stav drugi izreke), tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je sudu dostavio odgovor na reviziju tužioca.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravnosnažnu presudu, u pobijanom delu, u smislu odredbe člana 408., u vezi člana 403. stav 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 87/2018) i utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku, tužilac je vlasnik k.p. br. ... i ... KO ..., i na tim parcelama gaji jagode. U jugozapadnom delu parcele br. ... nalazi se stablo oraha. Južno od k.p. br. ... nalazi se k.p. br. ..., na kojoj se nalazi objekat – Dom zdravlja, vlasništvo Republike Srbije, na kome pravo korišćenja ima Dom zdravlja Doljevac, ovde tuženi. Na parceli tužioca k.p. br. ..., tuženi je, pre nego što je tužilac kupio tu parcelu, iskopao septičku jamu za potrebe svoje ambulante. U zgradi ambulante sada živi BB, kojoj je, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Nišu P 918/11 od 24.04.2012. godine, naloženo iseljenje iz te zgrade, međutim, ona se nije iselila. Tuženi ne koristi septičku jamu, nego je koristi BB. Zbog izlivanja septičke jame, tužilac nije u mogućnosti da koristi svoje parcele, pošto se iz kanalizacione cevi izlivaju otpadne vode i prave nepristupačan teren prekriven fekalijama u površini od 94 m2. Veštačenjem je utvrđeno da postoji izlivanje fekalnih voda iz cevi na k.p. br. ... u površini od 94 m2, i da je zemljište sa izmenjenim karakteristikama u površini od 408 m2 pod direktnim uticajem (stajaća voda) u površini od 94 m2 i indirektnim (površine izlivene vode) u površini od 314 m2. U periodu od četiri godine tužilac je pretrpeo štetu i to: direktnu štetu na zasadu jagoda na k.p. br. ... u iznosu od 1.440.000,00 dinara, indirektnu (delimičnu) štetu na zasadu jagoda na k.p. br. ... u iznosu od 222.000,00 dinara, indirektnu štetu na zasadu jagoda, na k.p. br. ... u iznosu od 90.000,00 dinara i štetu na orahu u iznosu od 70.000,00 dinara, tako da ukupna šteta, za četiri godine iznosi 1.822.000,00 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužioca usvojio u celini i obavezao tuženog da mu naknade štetu u vidu izmakle koristi za period od 2011. godine do 2014. godine, u ukupnom iznosu od 1.822.000,00 dinara, tako što je prihvatio nalaz i mišljenje veštaka i utvrdio da tužiocu pripada naknada u iznosu koji je utvrđen veštačenjem, pošto je iz iskaza saslušanih svedoka utvrđeno da je tužilac na svojim parcelama, već od 2007. Godine, sadio jagode, dok je orah, prema nalazu veštaka, u momentu veštačenja u punoj rodnosti, što znači da je i tokom perioda 2011. - 2014. godine, bio rodan.

Drugostepeni sud je, odlučujući o žalbi tuženog, ocenio da je zaključak prvostepenog suda u pogledu osnovanosti tužbenog zahteva tužioca za naknadu materijalne štete za period od 2011. - 2013. godine, iako zasnovan na potpuno utvrđenom činjeničnom stanju, donet pogrešnom primenom materijalnog prava, jer u toku postupka nije utvrđeno da se tužilac i u navedenim godinama bavio proizvodnjom jagoda, pošto o tome tužilac nije pružio dokaz da je imao registrovano poljoprivredno domaćinstvo, niti je dostavio račune kojima bi argumentovao svoje navode da je ulagao u proizvodnju jagoda. S tim u vezi, drugostepeni sud je zaključio da su iskazi svedoka, u tom pogledu, nepouzdani, jer isti, kako je ocenio drugostepeni sud, nisu potvrdili da je na tužiočevim parcelama zaista postojao zasad jagoda u površini i količinama koje su tužbom tražene. Osim toga, po mišljenju drugostepenog suda, tužilac nije predložio sudu dokaze na osnovu kojih bi se utvrdilo da je zaista, za tražene godine, postojala nemogućnost radova na parcelama i da nije mogao da priđe stablu oraha, za šta je tužilac imao mogućnost, pre svega traženjem obezbeđenja dokaza u sudskom postupku, što on nije učinio, pa je drugostepeni sud zaključio da je pasivno držanje tužioca dovelo do situacije da se na osnovu dokaza priloženih uz tužbu i u toku postupku ne može pouzdano utvrditi stanje za sporne godine.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom tužioca ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1., u vezi člana 394. stav 1. tačka 1. Zakona o parničnom postupku, učinjenu u postupku pred drugostepenim sudom, koji je preinačio prvostepenu presudu i utvrdio drugačije činjenično stanje nego ono što je u prvostepenoj presudi, u pogledu činjenice da je tužilac na svojim parcelama sadio jagode u periodu od 2011. do 2013. godine, a bez otvaranja rasprave, u smislu odredbe člana 383. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 383. stav 4. Zakona o parničnom postupku, propisano je da će drugostepeni sud da zakaže raspravu i odluči o žalbi i zahtevima stranaka kada je u istoj parnici prvostepena presuda već jedanput bila ukinuta, a pobijana presuda se zasniva na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju ili su u postupku pred prvostepenim sudom učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka, osim ako se pobija presuda na osnovu priznanja, presuda zbog odricanja, presuda zbog propuštanja, presuda zbog izostanka, kao i presuda doneta bez održavanja glavne rasprave, odnosno ako se radi o presudi u sporu male vrednosti.

U konkretnom slučaju, drugostepeni sud nije mogao, bez otvaranja rasprave, da utvrdi drugačije činjenično stanje od onog koje je utvrđeno u prvostepenoj presudi i da preinači prvostepenu presudu, tako što je drugačije ocenio iskaze svedoka, kojima je prvostepeni sud poklonio veru i utvrdio da je tužilac na svojim parcelama sadio jagode u periodu od 2011. - 2013. godine, dok je drugostepeni sud, suprotno tome, iskaze svedoka ocenio kao nepouzdane. To što tužilac nije pružio dokaz da je imao registrovano poljoprivredno domaćinstvo, u tom periodu, niti je priložio ugovor o zakupu tezge ili lokala u kom se bavio prodajom svojih proizvoda, nije razlog zbog koga je njegov tužbeni zahtev za naknadu štete, u gore navedenom spornom periodu neosnovan, kako je pogrešno zaključio drugostepeni sud. Ovo posebno kada se ima u vidu, da te dokaze tužilac nije dostavio ni za 2014. godinu, za koju mu je i drugostepeni sud priznao iznos naknade materijalne štete, na ime izmakle koristi za uništeni, odnosno smanjeni rod jagoda i nemogućnost ubiranja plodova oraha.

Pošto drugostepeni sud nije održao raspravu na kojoj bi, nakon izvođenja dokaza, utvrdio drugačije činjenično stanje od onog koje je utvrdio prvostepeni sud, to se pravilnost primene materijalnog prava ne može da ispita.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci ovog rešenja doneo u smislu odredbe člana 415. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Ukinuta je i odluka o troškovima, jer zavisi od ishoda postupka.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će otkloniti ukazanu bitnu povredu odredaba parničnog postupka, tako što će ceniti žalbene navode tuženog kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava zbog čega je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno, te će odlučiti da li je, radi pravilnog i potupnog utvrđenja činjeničnog stanja i drugačije ocene izvedenih dokaza, potrebno održati raspravu, radi odlučivanja o osnovanosti izjavljene žalbe.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić