Rev 3388/2023 3.1.2.8.3

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 3388/2023
11.04.2024. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca Grada Beograda, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Beograda, protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Uroš Milosavljević, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 414/22 od 14.09.2022. godine, u sednici održanoj 11.04.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 414/22 od 14.09.2022. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 65/19 od 22.10.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade štete isplati iznos od 12.340.000,00 dinara sa kamatom počev od 09.01.2019. godine do isplate, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 164.250,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 414/22 od 14.09.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 65/19 od 22.10.2021. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Višeg suda u Beogradu K 365/17 od 25.06.2018. godine, pravnosnažnom 09.10.2018. godine, tuženi je oslobođen od optužbe da je kao odgovorno lice, i to direktor AK „BB“ koji je osnivač Preduzeća „VV“ d.o.o, zajedno sa optuženim GG, kao direktorom Preduzeća „VV“ d.o.o, prema kome je postupak obustavljen, po prethodnom dogovoru, iskorišćavanjem svog položaja i ovlašćenja odgovornog lica i prekoračenjem granica svog ovlašćenja odgovornih lica, pribavio za sebe protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 2.264.072,65 dinara, na način bliže označen u izreci pomenute presude, čime bi izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i u vezi člana 33. Krivičnog zakonika. U navedenom krivičnom postupku tužilac je dana 28.03.2012. godine istakao imovinskopravni zahtev.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zaključili da je prigovor zastarelosti potraživanja osnovan imajući u vidu da je od momenta nastanka štete 23.03.1999. godine do momenta podnošenja tužbe 09.01.2019. godine, prošlo više od pet godina zbog čega su odbili tužbeni zahtev. Pri tome su pravilno zaključili da istaknuti imovinskopravni zahtev nije mogao prekinuti zastarelost potraživanja naknade štete imajući u vidu da je u momentu isticanja imovinskopravnog zahteva u krivičnom postupku 28.03.2012. godine već protekao rok od tri godine iz člana 376. Zakona o obligacionim odnosima, tako da je potraživanje tužioca za naknadu štete zastarelo.

Neosnovano je revizijom tužioca ukazano da je stanovište nižestepenih sudova zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Prema članu 376. stav 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kad je oštećenik doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo. U svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za pet godina od kad je šteta nastala.

Zastarelost počinje teći prvog dana posle dana kad je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze, ako zakonom za pojedine slučajeve nije što drugo propisano (član 361. stav 1. ZOO). Po članu 360. stav 1. i 2. istog Zakona zastarelošću prestaje pravo zahtevati ispunjenje obaveze, a zastarelost nastupa kad protekne zakonom određeno vreme u kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze.

Vrhovni sud je ocenio navode revizije, da imovinskopravni zahtev podnet u krivičnom postupku prekida zastarevanja zahteva za naknadu štete bez obzira na ishod krivičnog postupka, u situaciji kada je oštećeni u roku od tri meseca od pravnosnažnosti odluke krivičnog suda pokrenuo parnicu za naknadu štete, pa je našao da su neosnovani. Istaknuti imovinskopravni zahtev u krivičnom postupku, shodno članu 388. Zakona o obligacionim odnosima, nije mogao dovesti do prekida zastarelosti potraživanja naknade štete u konkretnom slučaju, budući da je taj zahtev istaknut u trenutku kada je potraživanje naknade štete već zastarelo.

Navodi revizije kojim se pobija pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja, prema odredbi člana 407. stav 2. ZPP ne može biti revizijski razlog.

Tužilac nije uspeo u revizijskom postupku zbog čega mu, saglasno odredbi člana 153. ZPP, ne pripadaju troškovi revizijskog postupka.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković