.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3391/2021
14.12.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zvonko Marković, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Momčilo Krstović, advokat iz ..., radi ometanja državine prava službenosti i činidbe, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2670/20 od 01.02.2021. godine, u sednici održanoj 14.12.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2670/20 od 01.02.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Despotovcu P 900/10 (novi broj P 488/2020) od 22.09.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da ga je tuženi smetao u državini prava korišćenja prirodnog vodotoka za oticanje atmosferske vode, koji preko ukopanih cevi vodi preko parcele tužioca broj .. KO ..., i to tako što je na delu raseline – jaruge koja vodi preko parcele tuženog broj .. KO ... nabacao šut na odstojanju od 10- 13 metara od izlivne cevi koja izlazi iz parcele tužioca, pa je tako došlo do stvaranja muljnog nanosa u navedenoj dužini, a u širini od 7-8 metara, što je dovelo do zamuljenja na samom izlivu cevi, te da se naloži tuženom da prestane sa daljim zasipanjem jaruge šutom i da u roku od 30 dana ukloni nabacani šut i nataloženi mulj na navedenom delu vodotoka, a ako isto ne učini, ovlašćuje se tužilac da ove radove obavi preko trećeg lica – ovlašćene firme, na teret i o trošku tuženog. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da naknadi tuženom troškove parničnog postupka u iznosu od 451.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2670/20 od 01.02.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tužioca i preinačena prvostepena presuda tako što je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da je tuženi smetao tužioca u državini prava korišćenja prirodnog vodotoka za oticanje atmosferske vode sa svoje parcele broj .. KO ..., koji preko ukopanih cevi vodi preko navedene parcele tužioca i to tako što je na delu raseline – jaruge koja vodi preko njegove parcele broj .. KO ... nabacao šut na odstojanju od 10-13 metara od izlivne cevi koja izlazi iz parcele tužioca, pa je tako došlo do stvaranja muljnog nanosa u navedenoj dužini, a u širini od 7-8 metara, što je dovelo do zamuljenja na samom izlivu cevi, i naloženo tuženom da prestane sa daljim zasipanjem jaruge šutom i da u roku od 30 dana ukloni nabacani šut i nataloženi mulj na navedenom delu vodotoka, a ako isto ne učini, ovlašćuje se tužilac da ove radove obavi preko trećeg lica – ovlašćene firme, na teret i o trošku tuženog, sve pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 274.300,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), koji se u ovom postupku primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. istog Zakona, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tuženog dozvoljena, ali da nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, dok bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju se revizijom ukazuje, nije revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je vlasnik katastarske parcele .. KO ..., dok je tuženi vlasnik susedne katastarske parcele broj .. KO ... i iste se međusobno graniče čitavom dužinom međe. Prema konfiguraciji terena na kome se nalaze parcele stranaka nagib ide od parcele tužioca prema parceli tuženog. Tužilac je nakon sudskog spora koji je vodio sa trećim licem na osnovu donete presude u tom sporu postavio cev za prihvat i sprovođenje površinskih i delom otpadnih voda koje dolaze uzvodno sa javnih površina i placeva trećih lica iznad njegove parcele. Vodovodna cev koja je dužine oko 130 metara prolazi kroz plac tužioca i završava se u placu tuženog na razdaljini od 2,7 metara od međe, s tim da cev nije postavljena na katastarskoj međi, ali je postavljena po trasi gde je do tada išao potok. Nakon ukopavanja, tužilac je cev zatrpao zemljom, poravnao teren i izravnao svoju parcelu. VV i GG su u toku 2007. i 2008. godine, uz znanje i odobrenje tuženog, sipali u do tada postojeći potok koji se nalazi na parceli tuženog šut i drugi otpadni materijal na nekih 10 – 15 metara udaljenosti od završetka vodovodne cevi tužioca. Nakon nanošenja šuta i materijala na ovaj način došlo je do izmene ranije postojećeg toka kanala koji je nakon nasipanja u ovom delu u izvesnoj meri sužen.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužioca pozivajući se na odredbe člana 75., 81. i 49. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, sa obrazloženjem da sipanjem šuta od strane trećih lica na parceli tuženog uz njegovu saglasnost nije onemogućen raniji postojeći režim oticanja vode, već je isti samo u izvesnoj meri modifikovan, ali bez ugrožavanja prava tužioca i bez smetanja u državini prava službenosti korišćenja prirodnog vodotoka. Činjenično-pravni zaključak prvostepenog suda jeste da nasipani šut na parceli tuženog ne remeti postojeći režim oticanja voda i da nije potrebno uklanjati šut, već je bitno da tuženi ubuduće ne nastavi sa takvim radnjama koje bi mogle naneti štetu tužiocu.
Drugostepeni sud je smatrao da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo, jer nije cenio odredbu člana 64. stav 1. tačka 3. Zakona o vodama koji je bio na snazi u vreme nasipanja šuta, niti odredbe člana 133. stav 1. tačka 7. i člana 134. sada važećeg Zakona o vodama, te je suprotno navedenom zaključku prvostepenog suda zauzeo stanovište da je tuženi preko trećih lica, nasipanjem šuta i drugog materijala u delu gde se završava cevovod tužioca, promenio do tada prirodni vodotok na svojoj parceli tako što je isti suzio i promenio mu pravac, čime je otežao slobodno oticanje atmosferskih voda sa okolnih parcela kroz cevovod postavljen na parceli tužioca. Sledom toga je usvojio tužbeni zahtev.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijanom drugostepenom presudom pravilno primenjeno materijalno pravo.
Na sporni odnos stranaka primenjuju se pravila susedskog prava, kao privatnopravnog ograničenja prava svojine. Susedsko pravo obavezuje sopstvenika susedne nepokretnosti da u vršenju prava svojine ne vodi računa samo o svom interesu, već da svoje pravo svojine vrši na način koji odgovara i njegovom susedu. Većina susedskih prava nije regulisana pozitivnim pravom, zbog čega se primenjuju pravna pravila sadržana u građanskim zakonicima koji su važili do 06.04.1941. godine i pravila običajnog prava.
Saglasno tim pravilima, postoji zabrana izmene prirodnog toka vode koja se sastoji u obavezi sopstvenika jednog zemljišta da trpi tok vode preko svog zemljišta i da, bez saglasnosti sopstvenika susednog zemljišta, ne sme menjati pravac ili jačinu vode na način kojim bi susedu pričinio štetu. Ova obaveza podjednako se odnosi kako na sopstvenika nižeg, tako i na sopstvenika višeg zemljišta. Takođe, pravilno je drugostepeni sud zaključio da su ovakva ograničenja i zabrane u pogledu menjanja pravca i brzine vode ustanovljene za vlasnika, odnosno korisnika zemljišta preko kojeg prirodno protiče ili otiče voda koja dolazi sa uzvodnih zemljišta konretizovana i odredbama ranije važećeg i sada važećeg Zakona o vodama, citiranim u pobijanoj odluci. Sadržina ovih obaveza i ograničenja sastoji se u činjenici da sopstvenik susednog zemljišta ne sme postavljati ništa (nanose, naprave, uređaje itd.) čime bi menjao pravac ili jačinu vode na štetu suseda, niti u vodu ispuštati ili unositi škodljive materije.
U konkretnom slučaju, utvrđeno je da se atmosferske vode slivaju na parcelu tuženog prirodnim padom preko zemljišta tužioca i sa višeg zemljišta u svojini drugih lica kroz postavljeni cevovod. Radnjama trećih lica, koji su imali saglasnost tuženog, izmenjen je takav prirodni tok atmosferske vode na način da mu je promenjen pravac i da je došlo do zamuljenja na samom izlivu cevi, čime je otežano slobodno oticanje atmosferskih voda sa okolnih parcela kroz cevovod postavljen na parceli tužioca. Sledom toga je drugostepeni sud zauzeo pravilno stanovište o zaštiti sopstvenika jednog zemljišta u odnosu na sopstvenika drugog susednog zemljišta koji ga neosnovano ometa promenom pravca i toka vode na njegovu štetu.
Neosnovan je revizijski navod da je neizvršiv zahtev tužbe da tuženi prestane sa daljim zasipanjem jaruge šutom u roku od 30 dana, bez navođenja od kada počinje da teče taj rok, jer se isti računa od dana prijema otpravka presude.
Iz navedenih razloga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava, zbog čega je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
